Кантарион је вишегодишња зељаста биљка. Њен латински назив, Hypericum perforatum, потиче од грчких речи hyper (изнад) и exion (мисао), што означава њену посебну лековитост. Самоникло расте у храстовим и боровим шумама, на пропланцима, ливадама и пашњацима, запуштеним теренима.
У народу је позната као госпина или богородичина трава, а њено лековито деловање потиче од више активних супстанци као што су хиперицин комплекс, флавоноиди, танини, етерично уље и други.
Једна је од најтраженијих и највише истраживаних лековитих биљака у Европи, а с обзиром на све веће потребе прерађивачке индустрије те у циљу добијања сировине стандардног квалитета, ова биљна врста уводи се у плантажну производњу, пише Јована Тодоровић на Савјетодавној Српске.
Кантарион као широко распрострањена врста не захтева посебне околности. Код подизања засада треба избегавати засењене и превише влажне терене. За време интензивног раста и цветања има повећане захтеве за топлотом, а добро подноси и ниске зимске температуре. У погледу плодности, нема велике захтеве за земљиштем и може да се успешно узгаја на готово свим типовима, осим на забареним.
Дакле, успева и на сиромашним, брдско-планинским теренима, али треба напоменути да му ипак највише погодују дубока, плодна земљишта, повољних физичко-хемијских особина.
Вишегодишња је култура те остаје на једном месту више година што значи да се не уводи у класичан плодоред. Најбољи предусеви су културе које остављају земљиште без корова јер њихова масовнија појава може да представља значајну сметњу у првој години узгоја.
Обрада земљишта треба да се обави што дубље, а на брдско-планинским теренима колико то дозвољава оранични слој. Неопходно је осигурати што дубљи и растреситији слој земљишта, како би се младе биљке брже развијале и правилније укорениле.
Пре дубоког орања препоручено је применити стајњак у количини од 30-50 т/ха. Од минералних, најчешће се користе НПК ђубрива које се уносе пред сетву у количини од 300-400 кг/ха.
Кантарион може да се размножава генеративно семеном или вегетативно дељењем старијих резница. У комерцијалној производњи чешће се користи размножавање семеном путем директне сетве на земљиште или производњом расада.
Производња расада започиње сетвом у леје у јулу. Преко лета младе биљке у лејама потребно је да заливамо. За сетву једног метра квадратног расада потребно је 0,5 г семена од чега се добије 300 до 400 садница.
Препоручује се да се садња младих обави у јесен, како би се до пролећа добро укорениле. Међуредни размак требао би да износи 50 до 70 цм, а међу биљкама у реду 30 до 40 цм. Оптималан склоп на једном хектару површине износи 35.000 до 50.000 биљака.
Директна сетва семена у земљиште обавља се крајем јесени или рано у пролеће. Препоручени међуредни размак је 50 до 70 цм.
Нега засада подразумева окопавање, међуредно култивисање, прихрањивање, чишћење засада од остатака надземних делова, наводњавање и заштиту.
Окопавање и међуредна култивација обавља се у више наврата годишње, у зависности од степена закоровљености и збијености земљишта. Ова мера повољно делује и доприноси развоју младих биљака па се више примењује у првој години.
Прихрањивање током вегетације знатно помаже развоју нарочито у фази бокорења, те се обавља у два наврата с азотним ђубривима (100-150 кг/ха КАН-а), а крајем и почетком вегетације уз култивирање обавезно се уноси 150-200 кг/ха НПК (15:15:15).
Ова биљка склона је увенућу које изазива васкуларни паразит Фуссариум оxиспорум и Цолетотрицхум сп. Наведена болест може знатно да угрози узгој, а тренутно једини начин одбране је избегавање узгоја кантариона иза култура које остављају споменуте паразите у земљишту.
У равничарским пределима бере се у два наврата. Први откос је у току јуна, а други у августу. На вишим теренима добија се један откос годишње. На мањим парцелама берба се обавља ручно, а на већим машински и то тако што се одсецају цвасти са стабљика дужине до 25 цм. Берба се обавља у фази пуног цветања.
Мање количине кантариона могу да се суше природним путем на тамном и проветреном месту. Дебљина материјала за сушење не сме да буде дебља од 10 цм. Сушење у сушарама обавља се на температури од 50⁰Ц. Осушене биљке морају да сачувају природни изглед и карактеристичан мирис. За 1 кг суве масе потребно је 4-5 кг свежег.
Листови и цветови кантариона имају велика лековита својства за организам. Народна медицина препоручује га за лечење депресије, немира, за апетит и проблеме са спавањем. Главни производи су чај, тинктуре, мацерати и уља.
Екстракт помаже код непожељних стања која прате депресију, а то су узнемиреност, неспокојство, лоше расположење, несаница. Може да буде идеална природна алтернатива за лечење депресије, без узимања других фармацеутских производа, као што су антидепресиви и седативи.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
