ПОУЗДАН ПОМОЋНИК У ОЧУВАЊУ НАШЕГ ЗДРАВЉА
Да ли сте некада чули старије особе како кажу да морају попити сок од целера, јер их мучи жгаравица. То је добра навика, нашим бакама и декама је овај напитак доносио велико олакшање. Данас, уколико нас мучи гастритис, најчешће прибегавамо таблетама или, у мало бољој варијанти, соди бикарбони. А, целер би углавном био бољи и то не само против гастритиса.
Зато ћемо се мало више позабавити питањима шта је у ствари целер, како се може произвести у сопственој башти, чак и у саксији на тераси, и како се користи?
Производи се најчешће из расада
Целер се код нас због дуге вегетације производи најчешће из расада, а на отворено се пресађује крајем маја или почетком јуна. То је двогодишње поврће које у првој години ствара задебљали корен, петељке и листове, а у другој, после периода ниских температура, цветну стабљику, цвет и плод. Као поврће користе се три варијетета: Apium graveolans вар. secalinum – лишћар код којег се користе само листови, затим Apium graveolans вар. dulce – ребрасти код којег се користе лисне петељке и листови и све је популарнији, те Apium graveolans вар. Rapaceum – коренаш с великим округлим кореном.
Ако желимо да за пресађивање стигне у мају, или почетком јуна, тада га за расад сејемо у затворени простор. Тачно време сетве одређује температура која треба да је током дана 16, а ноћу око 13 степени. Препорука је да се, пре сетве, семе намочи у млаку воду и остави дан до два на светлу, јер ће то подстаћи брже клијање. Прија му и влага, посебно коренашу. У оптималним условима расад за пресађивање приспева за 10 до 12 недеља.
Када дође време расађивања, расад прво треба правилнио калити. Просторије са саксијицама или контејнерима се недељу дана проветравају, а биљке постепено излажу директној сунчевој свелости, како би се што боље прилагодиле спољним условима. Размак између редова је 50 цм за коренаш, а 40 цм за ребрасти и лишћар.
Тражи хумус и наводњавање
Сади се на исту дубину на којој је растао расад. Коренаш је потребно посадити „лабаво“, како би имао простор за ширење. Ово поврће може се сејати и директно на отворено поље после пролећног, односно зимског поврћа као што су зелена салата, лук или спанаћ.
Целер се гаји у плодореду од најмање четири године, с тим да се на том месту не саде друге биљке из фамилије штитоноша (шаргарепа, першун, паштрнак), како се не би преносиле гљивичне болести и нематоде. Парцела се мора квалитетно припремити, земљиште треба да буде растресито, pH вредности од 6.5 до 7.5, доброг водноваздушног режима како би се биљка могла развијати и расти. Код нас се највише гаји целер коренаш, а од култивара најпознатији је „прашки оријаш“.
Најбоље успева на органогеним земљиштима богатим хумусом. У јесен, при орању, треба унети 40 до 60 т/ха зрелог стајског ђубрива или компоста, пре садње још 80 до 100 кг азота по хектару, а прихрањује се у два наврата, током јула и крајем августа истом дозом азота. Током лета за ово поврће важно је равномерно снабдевање водом. Када нема падавина, потребно је укључивати систем за наводњавање сваких десетак дана. Све док се не затворе редови, међуредно се култивира. Чим се формирају редови, уколико је могуће, усев се малчира сламом. Тако се чува влажност земљишта и спречава раст корова.
У октобру, кад задебљали корен целера достигне тежину 300 до 700 г, спреман је за вађење. Вади се при сувом времену, да се што мање земље задржи уз корен, што олакшава накнадно чишћење од ситних коренчића. Целер за складиштење се не пере. На температури од 0 степени и 97 процената релативне влаге ваздуха може се чувати до 8 месеци.
Смањује киселост, смирује нерве, чисти крв…
Целер не утиче на телесну тежину, јер садржи мало калорија и обиље минерала. Он добро дође и као испомоћ имуном систему, посебно код прехладе и грипа, јер је поуздан извор витамина Ц, затим витамина К који има важну улогу у згрушавању крви, као и дијеталних влакана која позитивно утичу на варење. Када у јеловник унесемо сирови целер, нестају видљиви знаци кожних обољења. Целер је детоксификатор који помаже у излучивању отрова из организма. Такође је природни диуретик, па може помоћи особама које имају проблеме с бубрезима. Најбољи извор лековитих састојака је свеже исеђени сок сировог корена, листова и стабљике целера.
Када осећате нервозу и стрес, грицкајте стабљику целера. Минерали којима је целер веома богат, посебно магнезијум и етерична уља умирују нервни систем. Ако пре спавање за ужину поједете неколико стабљика целера, боље ћете спавати. Сигурно сте приметили да, када загризете стабљику целера, из ње исцури доста течности. То је вода која веома добро утиче на систем за варење. Целер садржи натријум али не онај који је у кухињској соли. Со из целера је органског порекла и веома је важна за здравље. Истраживања су показала и да 100 грама целера даје 10 одсто препоручене дневне дозе витамина А – нутријента од велике важности за здравље очију и добар вид. Ово поврће смањује лош холестерол, па самим тим снижава повишен крвни притисак. За време јаких летњих врућина употреба целеровог сока омогућиће да лакше подносите високе температуре.
Пише: Светлана Мујановић
