Развој виноградарства и винарства у Србији, који је последњих деценија више него приметан, допринео је неминовно и ширењу винске културе код нас. Иако Србија још увек није достигла стандарде у том погледу који важе у другим европским земљама, помаци се и те како осећају. Дегустације, радионице, обуке, бројне винске манифестације – само су неки од начина за обогаћивање знања из области винске културе и винарства уопште.
У винском свету појавили су се неки нови трендови, који и код нас полако узимају маха. Добри познаваоци, поштоваоци или љубитељи вина теже да искоракну изван уобичајених оквира и својим непцима приреде угођај тиме што ће дегустирати такозвана велика вина. Доскора број таквих људи код нас био је мали, али су ниво знања, популарности и полемика о вину веома порасли, па се све чешће прича о њима, и дегустирају велика вина.
Питање коje се логично намеће јесте шта су то велика вина и шта их чини таквим, као и да ли су то вина за свакога и за сваки дан.
-Много је фактора од којих зависи како ћемо произвести вино. Свака сорта грожђа је јединствена. Свако земљиште, клима, микролокација, односно тероар, прича је за себе. Година бербе, нега и посвећеност винограду, као још један од фактора, само су део целокупног поступка којим тежимо да створимо савршенство. Све су то нераскидиве везе, условљене временским приликама, а знање, љубав и посвећеност виноградара и винара крајња је нит који их спаја. Произвођач је тај који жели верно да прикаже тероар у чаши, јединствене каратеристике поднебља и сорте. Његово умеће утицаће на утканост свих компоненти у целину, желећи да створи хармонију, складност. А дегустатор увек трага управо за тим, за јасно израженим и добро усклађеним аромама укуса и мириса који оставља дуготрајан траг и након попијене чаше – каже Љубица Радан из Винске академије Србије.
Према њеним речима, љубитељ божанског пића трага за винима у којима ниједна компонента не сме да штрчи, која су као свила док пролазе низ непца и при том остављају утисак испуњености и задовољства. То су вина која одражавају нијансе, умешност, изненађење.
-Реч је винима о којима се дуго прича, размишља, која вас стално маме на још један гутљај. Вина која су главне звезде међу врхунским стручњацима, а њихови творци прави хероји. Њихова цена често превазилази жељу за куповином, али истински зналац и љубитељ и њу занемарује. Оваква вина нису за свакога, али ни за сваки дан. Пију се кад их пожелите, у моментима који су вама важни. Онда када сте расположени и спремни да само о вину говорите и мислите, јер она остављају незабораван утисак, који би био штета пропустити – објашњава Радан.
Такво искуство и доживљај онима који желе да га доживе, приређује и Винска академија Србије (www.vinskaakademija.com) кроз цикличне дегустације на огледном пољу Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру новосадског Пољопривредног факултета у Сремским Карловцима.
– Круг љубитеља се шири и постаје све занимљивији – каже Љубица Радан. – Велика вина конзумирају истински љубитељи, жељни да осете ту магију арома укуса који се преплићу, отварају и откривају разне тајне чуване годинама.. Оваквих вина нема у великом броју и не производе се сваке године, али онда кад се усагласе природа и људска посвећеност, ствара се магија звана велико вино. Структура људи који воле велика вина је различита, али уз њих сви постају једно. У питању су људи различитих професија, које повезује љубав према винима. Тематика никад не залази у тешке приче, а са сваком чашом осмех постаје неизоставан део сваке дегустације.
Како каже наша саговорница, све гласнијом причом о вину, подизањем нових засада винограда, оснивањем нових винарија, прати се тренд популарности божанског пића, који не само да добија на значају, већ постаје, напокон, нова мода, посебно међу младима. О вину причају сви, а у њима почиње да ужива већина, не само они којима је то посао, већ и они који су увек волели вина, али нису имали ни где ни кад о њима нешто више да науче.
З. М.
Добро јутро број 560 – Децембар 2018.
