Још позната под називама мажуран и миришављак (Origanum majorana), ова биљка расте по Средоземљу, Мађарској, Немачкој и Француској. Помиње се још у старом Египту, где је био посвећен богу Озирису. Због лековитих својстава препоручивали су га Хипократ, Парацелсус и Хилдегарда из Бингена. Укусом је врло сличан свом рођаку оригану (Oreganum vulgare) – неретко се у земљама источног Средоземља не прави разлика у њиховој употреби. Разликују се у мирису и ароми – мајоран има слаткаст, помало цветни мирис, те слаткогорки укус, који помало подсећа на нану, а оригано је мирисом и аромом много интензивнији. У медитеранској кухињи је чест зачин и садржи различита етарска уља која се користе у козметици. Ако се употребљава свеж, онда је ароматичнији, а дужим кувањем губи арому, те је пожељно да се додаје при крају кувања, а суви на почетку. Једна је од ретких биљака која има јачу арому осушена него када је свежа.
Енергетска и нутритивна вредност
Сто грама осушеног мајорана садржи 271 кцал. Ова количина има 60,5 одсто угљених хидрата, 12,6 одсто беланчевина и 7 одсто масти. Од минерала има калцијум (2 г), гвожђе (82,7 милиграма), магнезијум (346 мг), фосфор (306 мг), цинк (3,6 мг), бакар (1,13 мг), манган (5,4 мг) и селен (4,5 мг). Од витамина садржи витамин Ц (51,4 мг), витамин Б1 (0,3 мг), витамин Б2 (0,3 мг), витамин Б3 (4,1 мг), витамин Б6 (1,2 мг), фолну киселину (1,64 г), витамин А (403 мг), витамин К (621,7 микрограма) и витамин Е (1,69 мг). Од осталих нутријената, мајоран у 100 г садржи 40,3 г влакана и каротеноиде лутеин и зеаксантин (1,9 мг).
Изглед и узгој
Нараста до 50 центиметара. Има танке, помало црвенкасте, врло разгранате стабљике и ситне, срцолике, маљаве листове. Они имају кратке петељке, а цветови су бели или ружичастоцрвени. Биљка је јако ароматична, горког укуса. Цвета у јулу и августу, зависно од станишта. Углавном се налази у баштама и на кршном подручју Медитерана. Бере се цела биљка у цвету, сами листови и горњи део биљке у цвету. Суши се брзо на топлом и прозрачном месту, у хладовини.
Највише се гаји у Војводини, нарочито у јужном Банату. Терени који се налазе на великој надморској висини не долазе у обзир за гајење. У крајевима с већим бројем кишовитих и облачних дана, добија се осушен материјал лошијег квалитета и с малим садржајем етарског уља. За успешан развој неопходна су му богата, растресита и хумусна земљишта с погодним водо-ваздушним режимом. Најбоља су она која се одликују и великом плодношчу – неутрална или слабо кисела земљишта типа чернозема, дубоке гајњаче, ритске црнице, повољног механичког састава, и алувијалне равни.
Захтева много топлоте и светлости, јер је биљка која је из јужних крајева. У нашим климатским условима узгаја се искључиво као једногодишњи усев, јер је осетљив на мраз. Као вишегодишња биљка узгаја се у крајевима с оптималним условима за њен развој, где не постоји опасност од смрзавања. Младе биљке мрзну већ на –1 Целзијусов степен. Старије биљке су нешто отпорније, али и оне измрзавају на око –4 степе
Тежина 1.000 семенки износи 0,2 до 0,3 грама. Уколико су сакупљене од добро сазрелих биљака, клијавост може да буде и до 95 одсто.
Етарско уље
Биљка садржи од 0,8 до 2 одсто етарског уља. Бледозелене је боје, пријатног и особеног мириса. Садржи терпене, феноле, борнеоле и др. Користи се у прехрамбеној индустрији и за израду парфема. Употребљава се за инхалацију, купке, масаже (помешано с машћу у случају површинских рана и упалних стања коже), облоге (код отврднулих дојки, отока), у лечењу артритиса, бронхитиса, болних стања мишића, грчева, гихта, ишијаса, мигрене, предменструалних грчева, неуредне и нередовне менструације, назеба, неуроза, несанице, посекотина, реуме, стресних стања, високог притиска, затвора и против других болести и тегоба.
Лековита својства
Од давнина је познат као зачинска биљка веома ароматичног и пријатног мириса и нагорког укуса. Употребљава се цео надземни део као зачин у прехрамбеној индустрији, а ређе и у медицини.
У народној медицини се користи против грчева и као средство за излучивање у секрета приликом упале грла. Чај од мајорана помаже у случају прехладе и бронхитиса, подстиче апетит и ублажава грчеве у желуцу. Поспешује знојење и ослобађање отрова преко коже, што је важно у случају грознице која се јавља као симптом прехладе и грипа. Овај чај може да послужи и као освежење током лета, а помаже и обнову оштећене косе (испира се раствором мајорана)
С обзиром на састав етарских уља, врло често се употребљава у ароматерапији, за ублажавање симптома астме, упале синуса, главобоља или пробавних тегоба као што су надутост, горушица и мучнина. Користи се као тоник за ублажавање стреса. Садржи флавоноиде који имају седативна својства и помажу у случају несанице, главобоље или мигрене. Они такође имају и антиоксидантно дејство, те поспешују елиминацију накупљеног холестерола на зидовима крвних судова и побољшавају циркулацију. Мајоран умирује зубобољу, болове у случају артритиса, истегнућа и укочених зглобова. Јаче дозе имају умирујућ и антидепресиван учинак, обезбеђујући лагано еуфорично расположење. Прекомерна употреба изазива наркотично деловање с појавом халуцинација.
Делотворан је и у снижавању крвног притиска и смањењу ризика од срчаног удара и излива крви у мозак. Поседује антисептичка својства, користи се као састојак за лосионе и креме, чиме се штите ране од упала и тетануса. У козметичкој индустрији користи се у препаратима за негу нечисте и масне коже. Делотворан је у борби против вируса и болова у случају прехладе, заушки, оспица или богиња. Има антибактеријска својства која штите од тровања храном, тифуса, маларије, бактеријских упала дебелог црева, система за варење и уринарног тракта
Новија научна истраживања потврђују његову лековитост, те га препоручују у случају АИДС-а, ХИВ-а, Алцхајмерове болести, мишићне дистрофије, мишићних грчева, психичких болести итд. Од сувог мајорана праве се цигарете, које не само да нису штетне, већ су лековите. У праху се примењује као бурмут за ушмркавање у нос
М. Волчевић
Добро јутро број 543 – Јул 2017.
