Иако се ради о опасној материји, пчелињи отров је веома користан производ заступљен и у народној, и у званичној медицини. Четири века пре Христа, отац медицине Хипократ лечио је њиме реуматичне болеснике. Да Хипократова мудрост није заборављена, потврђује његово данашње коришћење у лечењу реуматизма и неуралгија.
Пчелињи отров подстиче лучење кортизона који побољшава стање код реуматских обољења, нарочито код хроничне упале зглобова, што благотворно утиче на смањење и уклањање болова. Такође утиче на пропустљивост капилара, подстичући циркулацију крви, снижава крвни притисак и количину холестерола у крви, побољшава општи тонус организма, а неретко и општу одбрамбену снагу, наравно, код људи који га подносе.
Пише: проф. Дејан Крецуљ
Електричним, безболним уношењем апитоксина у организам данас се понегде лече болесни периферни нервни систем, реуматозе, реуматоидни артритис, болесне артерије удова и још понешто. Лечење овим препаратима мора се увек одвијати под контролом стручњака.
Састав пчелињег отрова је сложен, те различито делује на више органа. То је безбојна густа течност киселе реакције. Садржи већу количину магнезијума, а мале количине бакра и хистамина. Сем тога, у њему се налазе ферменти хиалорунидаза и фосфолипаза А. Док магнезијум паралише нервни систем, поменути ферменти разарају црвена крвна зрнца и смањују способност згрушавања крви. Пчелињи отров делује негативно на многе физиолошке системе у организму: крвоток (изазивајући аритмију, убрзани пулс, излив крви), органе за варење (гађење, повраћање, проливи), дисајне органе (стезање у грудима и тешко дисање) и нервни систем (бунило, несвестица, грчеви). По деловању је врло сличан змијском, али је количина отрова при пчелињем убоду много мања – од 0,2 до 0,3 мг, па је за један грам потребно 3.000 до 5.000 убода. Најопаснији су убоди у усну шупљину, језик или јабучицу ока. Живот човека може бити угрожен местом убода (око, слепочница, крајници, непце, језик), већим бројем убода или ако је особа алергична на пчелињи отров.
Ако се приликом сукоба жаока забоде у кожу, она ће се стиснути око ње и неће моћи да се ослободи. Тада цела жаока остаје у кожи жртве, а с њом жлездани апарат и извади одмах, лучење отрова траје још извесно време. Ради тога, код намерно изазваних убода у циљу лечења, жаока се оставља у кожи још 5 до 10 минута.
Нажалост, опасност која се понекад може завршити трагично, постоји због преосетљивости према пчелињем отрову, коју има одређени број људи. Сматра се да пола милиграма пчелињег отрова представља смртоносну дозу. Реч је о око 400 пчелињих убода. Наравно, ради се о претпоставци, јер стварна доза за неко људско биће може бити многоструко нижа.
Пчелари не оболевају од реуматизма
Истраживањима, посебно испитивањем пчелара који су често доживљавали убод пчеле, откривено је да пчелињи отров подстиче стварање противтела која организам штите од његовог негативног деловања, али и од бронхијалне астме, различитих алергија, болести периферног нервног система, артритиса и реуматизма. Позната је чињеница да пчелари веома ретко обољевају од реуматизма, за шта је свакако заслужан пчелињи отров.
Пчелињи отров се скупља помоћу посебног уређаја који се састоји од стаклене плочице испод које се налазе жице с размаком од око 8 мм. Жице су прикључене на електрични напон од 18 до 22 волти, а плочица постављена испред лета кошнице. Пчеле, надражене електричним напоном, боду у површину стакла и тада им из жаоке излази отров. Након одређеног времена осушени отров се оструже.
На крају, ево неколико савета како можете помоћи себи и другима у случају убода, наравно ако нисте алергични. Најпре одстраните жаоку тако да пинцетом или ноктом ухватите њен корен што је могуће ближе кожи. Пазите, немојте стиснути мехурић с отровом, јер ћете тако убризгати још више отрова у кожу. На место убода ставите вату натопљену у чаши топле воде, у коју сте умешали пет грама соде бикарбоне. Као што је споменуто, пчелињи отров је киселе реакције па ћете га овим делом неутралисати. Осињи отров је базне реакције и њега ваља неутралисати сирћетом или лимуновим соком. Оток може смањити невенова маст.
Пчелиње одбрамбено оружје
Отров могу да луче само пчеле радилице и матица. Настаје у двема жлездама, сакупља се у мехурићу, одакле га приликом заштите пчеле убризгавају убодом жаоком кроз узани каналић у тело напасника. Овај механизам пчеле је њено оружје када се нађе у опасности или буде заплашена. Уколико је непријатељ инсект, тада жаоком пробија хитински омотач, убризгава отров и извлачи је.
