Радост пчелиње паше све чешће бива помућена тровањем пестицидима и губицима пчела и друштава па се леп хоби, или професинонална делатност, претвори у мучна доказивања и судске спорове. Зато је ваљан одговор на питање колико далеко пчеле лете постао веома важан. Овакве бриге још одавно море америчке, али и пчеларе других технолошки и индустријски развијених, а еколошки угрожених земаља.
Пише: проф. Дејан Крецуљ
Стварно, колико је то далеко? Како доћи до поузданог одговора? Ево једноставног огледа. Замислите широки цветни венац који окружује кошнице, пашно подручје, окружен пустињом. Постепено ширећи тај цветни прстен, утврђујете докле одлазе пчеле да сакупљају храну и, ето одговора. Теоријски врло лепо, али како то остварити у пракси?
Помор или „тихо” тровање
Желећи да изврши такав “класични експеримент”, Ј. Е. Екерт остварио га је у трогодишњој студији, чији су резултати објављени у ”Часопису за пољопривредна истраживања“ под насловом “Домет лета медоносне пчеле“. Ово систематско праћење даје одговор на постављено питање.
Екерт је одабрао два наводњавана подручја у Вајомингу, међусобно удаљена 17 миља (31,5 км), окружена сувом, бесплодном земљом. Затим је постављао кошнице на све већу удаљеност од наводњаваних подручја. На тај начин добио је ефекат поменутог замишљеног “цветног венца”. Скоро пола века касније, Роџер Морзе је статистички обрадио резултате овог истраживања и објавио их.
Који су резултати експеримента и на шта нам они указују? Установљено је да друштва могу да преживе када су им извори хране били чак четири миље далеко, односно, 7,5 км. Из тога је лако увидети да у САД прописане две миље, 3,7 км, пашне зоне није довољно да заштити пчеле од пестицида, или да спречи пренос полена са два различита варијетета засада.
Подручје покривено пчелама драстично се повећава с удаљеношћу од пашног подручја, пошто кружна површина зависи од квадрата полупречника, па је за домет лета од једне миље покривено 2,011 јутара земље, две миље 8,658, три миље 18,092, четири миље 32,166 и тако даље (једна америчка миља је 1.853 метра).
“Ја сам имао лично искуство у вези са дометом лета пчела одређеног применом пестицида”, пише Џо Трејнор. “Пре више година, друштва у воћњаку бадема у селу Керн претрпела су тровање због прскања нектарина у цвету препаратом чак две миље далеко. Тамо сам имао приближно 5.000 друштава на површини од 2.500 јутара земље бадема, лоцираних преко две миље јужно од више од 200 јутара нектарина које су биле у пуном цвету.
Тровање се десило на самом крају цветања бадема, када је опрашивање било завршено и када пчеле са бадема одлазе у потрагу за храном, повећавајући радијус лета. Пчеле су на бадему страдале зависно од раздаљине од нектарина: пчеле мало даље од две миље од нектарина жестоко су пострадале, док су пчеле четири миље далеко претрпеле оно што би се могло назвати “тихим” убијањем.
Пчелињак и центру пашног подручја
Вероватно је непрактично обавештавати пчеларе о третирању усева у кругу од четири миље или чак две миље пашног подручја, али подручје у којем је ограничена употреба пестицида мора бити одређено.
Оваквих искустава је нажалост и код нас у последње време све више. Слично “тихо” тровање, с фаталним исходом, забележено је не тако давно и на парцелама у Јужном Банату. Усев је третиран наизглед безбедно по пчеле, да би се праве последице сагледале тек много касније. Узимљене на меду који је “благо” затрован, од некада великог пчелињака остало је тек нешто кошница, док су се остале тихо угасиле.
Познавање пречника лета пчела може да буде од велике помоћи приликом лоцирања кошница на паши. Постављање пчелињака на самом рубу багремове шуме омогућиће им да у сакупљачки лет одлазе само у половини круга, што значи да користимо само половину површине пашног подручја. Ово не мора да буде пресудно, али треба имати у виду да шума увек цвета од рубова ка унутрашњости, тако да овакво постављање пчелињака значи блиску пашу само у почетку цветања, док касније пчеле иду “за пашом” која се удаљава.
Дугогодишња искуства одабира места за пчелињак при одласку на багремову пашу показују да оно треба да буде на око четири километра од руба шуме. Када почиње цветање, пчеле одлазе према паши, да би им потом паша ишла у сусрет и на крају отишла у дубину шуме. На тај начин пашно подручје је двоструко веће него што би било у првом случају, а у самом јеку цветања пчелињак је у његовом центру.
