Једно од често постављаних питања почетника, али и дилема вишегодишњих пчелара је – у којем делу кошнице узимити пчелиње заједнице. Према мишљењу неких пчелара, пчеле треба да су и током зиме у плодишном наставку, тамо где им је и место. Други пак тврде да је у горњем делу кошнице топлије, јер тамо одлази врућ ваздух, и да их зато треба ту узимити. Пошто и једни и други имају аргументе, најсигурније је избор препустити самом пчелињем друштву.
Душа пчелиње заједнице је њена матица и она одређује целокупна збивања у кошници. Ако је матица млада и витална, врло брзо ће отпочети обнову своје породице и за ново легло ће јој бити потребно доста ваздуха, па ће се и узимити ближе лету, у доњем делу кошнице. Старија, опрезнија и зимљивија матица повући ће се, а и своје следбенике, у горње делове, јер су они далеко од хладног ваздуха који продире кроз лето.
Зато пчелар треба да следи природу и да, што је више могуће, у свом раду буде у складу са њом, а никако против ње. Ту нам може од драгоцене користи бити искуство некадашњих генерација пчелара који су пре више стотина година, тежећи да обезбеде станиште пчелама, једноставно копирали природно станиште.
Вршкаре су једно такво решење. Позанто је да се у току јесени пчелиње гнездо налази у доњем делу, док је у горњем делу храна. Током зиме пчеле троше храну из медних венаца изнад клубета. Топлота коју оно одаје иде навише, делом се губи, док један њен део остаје акумулиран у загрејаној маси меда. Тиме се храна припрема за употребу али, што је најважније, она одржава топлотну стабилност читавог система. Знамо да је мед температурно врло „трома“ материја: када га загревамо треба доста времена да прими топлоту, али се исто тако и тешко хлади. Захваљујући овој особини, нагле промене температуре не утичу битно на пчелињу заједницу. Трошећи храну, пчеле се лагано крећу одоздо нагоре. При крају зиме и у рано пролеће доњи делови саћа остају празни, а читава зејдница се налази у горњем, топлијем, делу.
Задатак пчелара је да спречи прекомерно струјање ваздуха у кошници и тиме одлазак топлоте из ње. Посебне изолације и облагања у нашим климатским условима нису неопходне. Једно мерење спроведено дигиталним термометром последњег дана фебруара у 13 сати у средње јакој заједници показало је да је спољашња температура била + 7,3 °Ц, на дрвеној подњачи било је чак + 20,1, а у леглу читавих – 35,9 °Ц.
Научно истраживање са циљем одређивања развојних периода пчелиње заједнице и њихове зависности од температурних услова спровела је група истраживача из Латвије, који су пратили температуру у кошницама и температуру ваздуха у околини Риге током читаве године, са мерењима на свакин 15 минута. Електронски сензори повезани са компјутерима били су изнад легла, под медним венцима. Утврђено је шест периода: први, од почетка календарске године до 21. марта, са прирастом легла у клубету и његовим померањем нагоре за храном, други, од 21. марта до 18. априла, када је интензивни развој лега уз замену зимских пчела, трећи од 18. априла до 23. августа, кога карактерише узгој легла и сакупљање хране, четврти у наредних 30 дана до 22. септембра, када узгајање легла улази у завршницу, пети је прелазни период ка зимовању и траје до 10. новембра и последњи, шести, када су током 51 дана пчеле у клубету и без легла. У свим периодима узгој легла био је у тесној вези са променама температуре ваздуна околине, осим у трећем периоду, када је повећење температура имало негативан утицај.
Једна од недоумица приликом узимљавања је и шта радити са саћем у телима која нам тренутно нису потребна. Одлагањем у складишта, ако их имамо, доводимо их у опасност да буду умољчана. Решење нам поново нуди вршкара. Саће у вршкарама се никада не умољча. Разлог је једносатван: док је време хладно, восков мољац, као и пчеле, мирује, а са отопљењем пчеле морају да прелазе преко саћа да би стигле до лета и самим тим га чувају. Ако непотребно саће поставимо на подњачу, односно у доње делове кошнице, оно ће бити сачувано, али тиме добијамо и на бољој заштити пчела од хладних зимских ветрова који дувају у лето.
Последњих година временске прилике током зиме су биле врло превртљиве. Догађа се често да из кошница пчеле похрле напоље ради прочиста чим засија зубато зимско преподневно сунце, али и да многе страдају јер је температура ваздуха још увек ниска. Ту ће од користи бити управо ови, доњи наставци са саћем који их удаљавају од лета и варљивих сунчевих зрака.
Дејан Крецуљ, проф.
Добро јутро број 570 – Октобар 2019.
