Пише: проф. Дејан Крецуљ
За безбедно презимљавање и квалитетан рани пролећни развој једног просечног пчелињег друштва у нашим климатским условима, потребно му је обезбедити око 20 килограма меда.
Нема сумње да је за исхрану пчела, у било ком периоду године то било, најбоља храна она коју користе већ хиљадама година, а то је мед. Међутим, када пчелар процени да се у кошници налазе недовољне резерве меда, било који разлог да је у питању, сасвим је логично решење да се пчелама помогне додавањем замене, погаче.
Колика је количина хране потребна за зиму, зависи од мноштва фактора. Према дугогодишњим искуствима пчелара, да би се осигурало безбедно презимљавање и квалитетан рани пролећни развој једног просечног пчелињег друштва у нашим климатским условима, потребно му је обезбедити око 20 килограма меда. Од тога ће се око 12 килограма потрошити за исхрану пчела и око 8 килограма за развој легла.
Прихрана служи и као изолација
Теоријски гледано, потрошњу хране није тешко предвидети, ако се зна да једна пчела у периоду до појаве новог легла троши дневно до 2 милиграма хране, па и мање. Ако друштво има двадесет хиљада јединки, то значи да је дневна потрошња око 40 грама или око 1,2 килограма месечно. С обзиром на то да број пчела варира, то ће до почетка фебруара бити потрошено око 5 килограма хране. У кошницама савесног пчелара, који их није крајем лета опљачкао, залихе ће сигурно бити довољне до првих уноса, па ће и претећи. С друге стране, не треба сметнути с ума да је ова прилилчно велика маса хране и одличан утопљавајући материјал, посебно у врло превртљивим метеоролошким условима са ћудљивим зимама какве су се већ усталиле у нашем поднебљу.
Али, шта ако хране нема довољно? Шећерно медно тесто или погаче за прихрањивање пчела, како се уобичајено називају, додају се изнад простора у којем се налази зимско клубе, чинећи допуну или замену за медну капу коју би пчелиња заједница себи начинила да се налази у природи. Пре додавања, потребно их је држати на собној температури неко време, како би се у потпуности загрејале. У супротном, унете у кошницу, без разлога би снизиле температуру и узнемириле пчеле.
Погаче се испоручују, или праве по сопственом рецепту, у завареним пластичним врећицама. Пре додавања треба са доње стране исећи отвор у тракама ширине око два центиметра и поставити их тако да прорези буду попреко на правац пружања рамова и улица пчела.
Два рецепта за погачу
Осим тога, важно је само расећи најлон, без отварања, по читавом ободу. Када се погача дода и легне на сатоноше, пчеле ће је временом олепити прополисом, чинећи да тај килограм шећерног теста обезбеђује додатну топлотну стабилност. Када се погача потроши, треба је заменити, а то значи да се стари најлон мора скинути. То изазива кидање прополиса, потресање унутар кошнице и узнемиравање пчела. Али, ако је фолија раније исечена, замена постаје лака и неприметна јер се само уклања горња фолија и на њено место ставља друга погача којој је уклоњена половина фолије.
Погаче треба да буду меке, јер ће од тврдих пчеле имати више штете него користи. Разлог је јасан: да би од кристалисане шећерне масе припремиле себи храну коју могу да поједу, морају јој додати доста воде до које у хладним зимским данима не могу да дођу. Сетимо се да је у зрелом меду готово петина воде. Рецепата како направити квалитетну погачу има много, а неки су заиста толико компликовани да је потребно готово кулинарско умеће да би се припремили – а ефекти су исти, а каткада и сумњиви. Ово се односи на понеке у којима се чак спомињу и антибиотици, што је крајње недопустиво. Зато, ево два добра рецепта, једноставна за припремање.
Уколико постоје услови да се шећер лако самеље, можда је најједноставнији рецепт који се састоји само од шећера у праху и здравствено сигурног меда са сопственог пчелињака, по могућности лабораторијски прегледаног. Компоненте се мешају у односу 1 килограм шећера са трећином килограма топлог меда, уз додатак адитива, витамнско-минералних премикса, за које је код нас већ деценијама устаљен назив форсапин. Маса се рукама меси као хлебно тесто, док не добије чврстоћу да може да задржи облик и да се не лепи за прсте.
И меки канди је једноставан за припрему, а не изискује млевење шећера. Потребно је у 2 литра меке воде додати 10 килограма шећера и 1,2 килограма меда. Смеса се загрева до температуре од 120°Ц, уз стално интензивно мешање, потом се загревање прекида и додаје још 5 килограма меда и адитив, не прекидајући мешање. Како се маса хлади, она почиње да бели и добија облик меке, ситно кристалисане масе.
