Међу најстаријим писаним документима наводи се да је Бог надахнуо пчеле да посећују разне биљке како би начиниле мед – себи за храну, а човеку за лек. И заиста, до овако сложеног и благотворног производа пчеле могу да дођу једино захваљујући немерљивом богатству медоносне флоре. Багрем, липа, сунцокрет – све су то значајне медоноше, али да би се у ова медобрања ишло са бројном армијом сабирачица, заслужни су тихи, скоро неприметни помагачи: ране пролећне медоноше.
Са дужањем дана и првим наговештајима нове сезоне, природа дарује пчеле неопходним изворима свеже хране. За сада се не може говорити о неком медобрању, али то је време лаганог буђења пчелињих заједница, појаве младог легла и значајног повећања потрошње хране. Сваки тренутак времена, повољног за излетање, пчеле ће искористити да би допуниле већ умањене залихе. Најпознатији и најчешћи рани весници наступајућег пролећа у нашем поднебљу јесу висибаба, леска, кукурек, црњуша, дрен, јова и црвена мртва коприва. На њихово цветање надовезују се нешто касније жута саса, љубичица, дивљи зумбул, трњина, а потом и бројне воћке.
Још за лепих јануарских дана, после прочисних летова, често се на лету примете пчеле с товарима свежег наранџастожутог поленовог праха. Ако се мало потражи по околини, врло је извесно да ће се наћи извор. То је висибаба (Galnthus nivalis) чије цветање траје готово четири месеца. Њени бели звончићи дају осим полена и нешто нектара.
У то време цвета и леска (Corylus avellanа). Овај листопадни грм још с јесени формира ресе које су заправо мушки цветови, док се женски, налик на пупољке, отварају тек јануара и врло су уочљиви због интензивне загаситоцрвене боје. Може се рећи да су цветање леске и појава новог легла у кошницама временски врло усклађени. Прва залегања матица током јануара подударају се с почетком отварања реса леске веома богатим поленом. Полен леске је високо вредна пчелиња храна, с обзиром на то да садржи око једну трећину протеина. То ће и саме пчеле потврдити масовним посећивањем жбунова па је корисно на пчелињаку узгајати ову биљку. Осим тога, она је и одличан ветрозаштитни појас.
Такође грм, а каткада и читаво дрво, јесте дрен (Cornus mas). Његови жути цветови током фебрауара и марта често су спас за пчелиње заједнице с оскудним залихама хране јер у повољним условима може да дâ принос меда с једног хектара скоро 20 килограма. У исто време цвета и јова (Alnus glutinosa), листопадно дрво чији се мушки цветови, ресе, лако уочавају по тамнољубичастој боји у још увек оскудној природи. Пчеле с њих доносе велике количине полена боје чоколаде.
Кукурек (Helleborus odorus) је, као и висибаба, врло распрострањена биљка крупних, бледожутих цветова. Цветање започиње када висибаба јењава. У још оскудним данима извор је нектара и полена. Кукурек смењује црњуша (Erica carnea), ниски жбун кога красе цвасти црвених цветова. Они су у повољним условима значајан извор нектара. Нажалост, врло често ова паша остаје неискоришћена, јер хладно време онемогући пчеле да излећу.
Још почетком фебруара, ако јој време дозволи, цветање започиње црвена мртва коприва (Lamium purpureum). Оно ће трајати читаве године, до касних јесењих дана. Мада зељаста и наизглед рањива, то је отпорна биљка и има је готово посвуда. Као и све коприве, има је на богатом земљишту, а извор је како нектара тако и полена.
Жута саса (Adonis vernalis) зељаста је биљка изразитих жутих цветова који су током марта и априла извор скромне паше. У исто време цвета и свима позната љубичица (Viola odorata) и, мада даје мале количине нектара и полена, пчеле је радо посећују. Плавкасти цветови дивљег зумбула (Scilla bifolia) не дају много нектара, али су зато приступачан извор тамноплавог, готово црног, полена. Ако се у околини пчелињака налази необрађено земљиште или шири простори међа око имања, ту ће скоро по правилу пчелама бити доступна трњина (Prunus spinosa) чији су мајушни, бели цветићи извор добре нектарске и поленске паше. С једног хектара овог грмља може се добити скоро невероватних двадесетак килограма меда. Овај је унос током марта и априла благотворан за пролећни развој друштава
