Пише: Проф. Дејан Крецуљ
Мада већ од почетка августа започињу радови на узимљавању пчелињих заједница, друга половина лета време је када је биљни свет у пуном напону снаге и када, ако су повољни метеоролошки услови без екстремно високих температура и са довољно влаге, може бити лепих уноса. У нашем поднебљу за пашу су ових дана доспели бели босиљак, мртва коприва, бундева, хељда, бели чкаљ, жалфија, чичак, дуван, астер, бршљан и други, а од дрвећа еводија и софора.
На просторима Војводине бели босиљак је значајна медоноша. Првог дана августа давне 1897. у 11. броју “Српског пчелара” Иван Маширевић је о томе написао: “У време кад пишем ово почињу белети се стрњике од бела босиљка као снегом обасуте. Тешко да се пчелари радују више икојој паши него што се радују белом босиљку. Изгледи су, да ће ове године после благих киша бити доста босиљка, и ако буде медовит, имаће пчелари користи од њега и добро ће доћи особито ове године, кад до скора није било ни времена да пчеле могу по вољи радити.”
Ако паша буде врло добра, пчеле ће и без решетке брзим радом спречавати матицу у лежењу. Ако буде слаба паша, нема ни пчелар много разлога да спречава матицу, а ако буде паша обична онда пчелар мора матицу оставити нека леже због младих пчела, које требају за зиму, али треба да ипак спречи претерано нагло расплођавање, како би дошао до меда. То ће учинити најбоље Ханемановом решетком у американки Живановићеве конструкције.
Бели босиљак, старачац или бели чистац (Stachys annua L.), као једногодишња зељаста коровска биљка, самоникло расте у усевима житарица, а с обзиром на то да је висок само до 30 центиметара, своје сласне беле цветиће, у цвастима форме класа, показује након жетве. По уклањању сламе с парцела, ако је довољно влаге у земљи, добивши до тада недостајуће светло, ова биљка прекрива читаве њиве, нудећи квалитетну пашу. Од јуна па до октобра пчеле га по читав дан масовно посећују, јер је добар извор нектара уз нешто полена.
Улазећи у цвет, пчелама на главама остаје бела тачка од цветног праха, па се касније по томе лако могу познати у кошници; старији пчелари овакве пчеле називају “лисастим”. Довољно је само кратко време осмотрити лето и оне ће се одмах уочити, попут вредних сабирачица на сунцокрету које се одену у жуто.
Приноси белог босиљка могу били значајни и крећу се и до 50 килограма по кошници јер је пашни капацитет биљке око 200 килограма меда по хектару. За тихог летњег дана након кише уноси се крећу око пет килограма. Најбољи услови за медење су када је температура ваздуха око 25°Ц. Стари пчелари памте године када је ова паша трајала у континуитету од око сто дана, што је давало и два, па и три врцања. Међутим, већ дуго парцеле са босиљком могу да буду и јако ризична места, пошто је већ уобичајено да се након одношења летине, било да се слама спали или не, остављају стрништа да се корови развију, а потом се третира тоталним хербицидима који, посебно на малим поседима уз нестручно дозирање, могу бити опасни по пчеле.
И редукована обрада земљишта, која је такође постала устаљена, а обухвата тањирање парцела ради уништавања корова, као и знатно гушћи скоп биљака код нових сорти пшенице, неповољни су фактори по развој и бројност ове медоноше.
Мед белог босиљка спада у другоразредне медове. Благожуте је боје, без израженог мириса и врло пријатне слатко-опоре ароме. Мада је склон брзој кристализацији у ситне кристале, на њему пчеле веома добро зимују. У чврстом стању побели. Чак и ако метеоролошке прилике нису нарочито наклоњене, кошнице које су надомак белог босиљка имаће увек макар подстицајну пашу.
