Пише: Светлана Мујановић
У марту баште оживе, почиње рана сетва поврћа. Када оно никне, појаве се и непожељне биљке, коровске,које ваља уништити. Боље решење је да се спречи њихово ницање, да не порасту и не угрозе гајено поврће. Зато се у баштама примењује посебна „операција“ – малчирање.
Покривање или малчирање земљишта је агротехничка мера неге биљака којом се површина око њих покрива различитим органским или неорганским материјалима. То је вишеструко корисно, јер малч чува топлоту и воду, побољшава водно-ваздушни режим и спречава коров да израсте, или ако се и појави изнад земље, угуши га.
Најчешће се користи црна фолија
Постоји више врста малча, а без обзира на порекло и специфичне особине, заједничко за све је да поврћу пружају могућност раније производње и ранијег сазревања. Од неорганских материјала, најчешће се употребљавају црне прозирне и полупрозирне фолије. Под овим фолијама земљиште је топлије, што директно утиче на бржи раст биљака, раније сазревање, повећање приноса и самог квалитета плодова. Пластика црне боје упија велики део сунчеве радијације, укључујући и видљиву, нфрацрвену и ултраљубичасту светлост. Температура земљишта прекривеног црном пластиком током дана може да буде и за три Целзијусова степена виша на дубини од 5 cm и за 1,7 на дубини од 10 cm, у односу на непокривено земљиште на истим дубинама. Веома је важно да приликом малчирања земљишта, фолија буде у што директнијем контатку са земљиштем, односно да се између ње и земљишта налази што мањи јаз како не би долазило до накупљања сувишне влаге.
Прекривањем површине земљишта смањује се испаравање (евапорација), спречава ерозија и испирање хранљивих материја из земљишта се своди на минимум. Испод фолије је евапорација смањена па се влага дуже задржава у ораничном слоју, али то не значи да је на парцелама где је раширена црна фолија, непотребно заливање, посебно у затвореном простору. Тамо је неопходно користити систем за наводњавање кап по кап. Малч има и улогу специфичног хербицида. Испод фолије корови могу да никну, али висока температура и недостатак светлости спречава њихов даљи раст и развој.
У интензивној повртарској производњи пре постављања малч фолије развуче се систем за заливање кап по кап кроз који се поврће наводњава, али и прихрањује те је смањено испирање хранљивих материја. Малч фолија има још једну корисну улогу: испод ње тло остаје растресито јер падавине не нарушавају структуру земљишта. Корист од малч фолије виде и купци, и то већ на први поглед. Плодови с парцела с малчом су чистији и здравији. Али, ове фолије имају и велику ману. Не разграђују се и по завршетку сваког циклуса производње морају да се скупе и складиште или односе на депонију.
Велики избор органских покривача
Земљиште се може покривати и разним органским и синтетичким материјалима. Од синтетичких, то су различито обојене фолије, где свака боја има одређену предност, а од органских то су пшенична слама, разни отпаци од кукуруза, ливадско сено, лишће, тресет, струготина… Ови материјали уједначавају влажност земљишта у дужем периоду. Такође, земљиште испод тих малч материјала се обогаћује органским материјама, поправља му се структура, побољшава растреситост и прозрачност, спречавају се приземна влажност ваздуха и појава болести.
Обе врсте малча – неоргански и органски, спречавају раст корова и задржавају влагу земље, али само органски, док се разграђује побољшава квалитет земљишта. Постоје два правила код употребе органског малча. Прво, користи се на земљи с које је већ уклоњен коров и друго, ваља поставити довољно дебели слој како би се спречио раст новог корова. Слој од 10 до 15 центиметара је идеалан, али ће и пет до осам центиметара малча бити довољно, посебно у деловима баште у сенци, где коров не буја као на сунцу. Када се зна да је парцела прошлих година била јако закоровљена, ваља употребити технику дуплог малчирања и око поврћа прво поставити новине, а после тога органски малч.
Предности и мане сена и сламе
У нашим крајевима се за малчирање најчешће користе слама и сено. Али, пре настирања треба га добро протрести да се очисти од семена корова или пшенице. Чим се непожељне биљке открију морају се почупати и оставити са стране, да се просуше до неког следећег малчирања. Ови материјали су примамљиви и глодарима и другим ситним штеточинама те не ваља да се прислоне баш уз биљку.
Иако органски малч спречава раст корова, а земљиште одржава хладним и влажним лети, полако се распада и ослобађа хранљиве материје које доспевају у подлогу, зими спречава његово замрзавање и нагло одмрзавање, ни он није савршен. Када се као малч користе комадићи дрвета или пиљевине, ваља знати да је сиромашан азотом па пре него што се постави око биљака, треба растурити ђубриво богато овим елементом. Такође, влажан органски малч који је прислоњен на стабљике поврћа може створити услове за развој паразита изазивача трулежи. Савет је да се не прислања тик уз нежна стабла. Влажан малч може привући и ситне глодаре који ће у њему пронаћи скровиште, а и пужеве голаће. Чим се пужеви примете малч треба покупити и просушити па га поново вратити.
Малчирање картоном и новинама је прилично ефикасно. Ако желите спречити раст корова на већој површини, поставите дебље слојеве картона па га оптеретите циглама или неким другим тешким предметима. Ако картон или новински папир стављате између поврћа, прво га уситните, а када га поставите, добро га залијте. Уколико постављате веће комаде, избоцкајте их вилама или ножем. Када се разастре тањи папирнати малч, он ће се брзо разградити па ће бити неопходно да се додају нови слојеви .
Комадићи дрвета и пиљевина декоративно изгледају у цветним рунделама, али, када се уситне, добар су малч и у повртњацима. Ако пак остане крупнији, неће се дуго разградити па ће се на њега наилазити годинама. Откос траве може бити одличан малч који ће разградњом ослобађати азот и хранити земљу. Али, пре него што га поставите у башту међу поврће, пустите га да се просуши јер ће се иначе уплеснивити. Ваља пазити и да покошена трава није отишла у семе да башту убрзо не прекрије травњак.
Баштовани који имају пуно компоста и њега могу да користе као малч. Али, пошто се он брзо суши, треба га пажљиво користити. Компост се поспе око сваке биљке па прекрије неким другим органским малчом. Тако ће остати влажан и биолошки активан, што ће осигурати максималну корист за биљке.
Лишће је добро, али не свако
Малч од лишћа је добар избор, али није на одмет подсетити се да оно од ораха и храста, које садржи отровне материје, не треба користити. Није препоручљив ни лист платана и сличног дрвећа, који је дебео и тешко се разграђује. Ако је ипак на дохват руке, тада га треба уситнити, најлакше је ако се преко њега пређе косилицом, и помешати га с неким „нежнијим“ органским малчом.
