Четворочлана породица егзистенцију може да обезбеди од 2 до 3 хектара савременог засада на отвореном, или од 1,5 до 2 хектара малине у пластенику.
Малина, наше црвено злато, велика је шанса развоја пољопривреде Србије. Ова воћна врста играла је и играће веома важну улогу у економском развоју Србије и спољнотрговинској размени са светом, али је веома битно да је допринела одрживости села и пољопривредних газдинстава, као и задржавању младих на селу.
Једна четворочлана породица егзистенцију може да обезбеди са од 2 до 3 хектара савременог засада малине на отвореном, с противградном мрежом и фертиригацијом, или са 1,5 до 2 хектара малине у пластенику.
Ако би се одлучила за производњу неких од ремонтантних (двородне сорте малине) сорти малине, рецимо Енсадире, једна породица би могла да живи од једног ха засада у систему противградне мреже и фертиригације, или са 0,5 ха ако је у систему пластеничке производе. За подизање 0,5 ха сорте малине Енсадире у заштићеном простору (пластенику) са свом пратећом опремом и фертиригацијом и увозом сертификованог садног материјала потребно је 100.000 евра. Ако би се засад подизао на отвореном пољу, инвестиција је око 40% ове вредности. За повраћај уложених средстава потребно је 4 до 5 година . Приход у пуној родности, а она почиње од друге године, износи од 65.000 до 75.000 евра, а добит је од 30.000 евра до35.000 евра. Период експлоатације засада је око 20 година
Имамо неколико начина формирања засада малине, зависно од одабира сортимента – да ли ће то бити летња берба од јуна до августа, или ће се садити ремонтантне, односно двородне сорте у берби од јула до новембра. Али, у оба случаја обавезна је препорука струке: примена фертиригације, противградне мреже или фолије где се формира плантажа, која ће омогућити породици нормалну животну егзистенцију.
Неопходно је и да се што више произвођача удружи и примени јединствен начин гајења малине, а задруга је најбољи облик удруживања и наступа на тржишту робе, капитала и радне снаге. И профит је тако већи, а добит у производњи малине сигурнија.
За заснивање засада малине с противградном мрежом потребно је издвојити око 30.382 евра по хектару. Откупна цена у 2020. години је била 230 динара, док је цена коштања производње малине 150 динара по килограму, с амортизацијом засада и свим манипулативним и агротехничким применама у току сезоне. С приносом од 12 тона/ха, добит по једном хектару износила је 8.000 евра! Има произвођача који остварују принос и већи од 15 тона. Инвестиција се отплаћује у четвртој години, ако се не рачунају подстицаји државе.
У 2021. години просечна откупна цена је била знатно већа – 400 динара за кг, али су и трошкови порасли на 220 динара по кг. С приносом од 12 тона/ха, у 2021. години добит по једном хектару је достигла око 18.000 евра.
СОРТИМЕНТ: препоручујем следеће једнородне сорте малине: Виламет (Willamette), Фертоди заматош (Fertodi Zamatos), Глен ампле (Glen Ample), Микер (Meeker) и Тјуламен (Tulameen) а од двородних сорти малине: Полка (Polka), Полана (Polana), Ерика (Erika), Химбо топ (Himbo top), Херитиџ (Heritage), Ерсадира (Enrosadira).
