Машином званом „дарвин“ могу се одстранити вишкови цветова само код одређених узгојних облика јабуке, а то су су витко вретено, вретенасти грм или палмета, док се код шљиве ради у густим засадима у вретенастим формама код сорти намењених стоној употреби.
На Саветовању воћара, одржаном средином децембра на Пољопривредном факултету у Новом Саду, велику пажњу је привукла презентација магистра Доминика Вуковића, стручњака Пољопривредног института у Осијеку, на тему механичког проређивања цветова јабуке и шљиве машином названом „дарвин“. Проређивање се ради да би се добиo већи удeо плодова прве класе који постиже бољу цену на тржишту, а истовремено се избегава наизменично рађање воћака и смањује напад болести и штеточина. Подсећамо на то да се цветови у већим засадима најчешће проређују хемијским препаратима из групе регулатора раста, а у мањим ручно.
Недостатак квалификоване радне снаге којој се може поверити „креирање“ квалитетног рода мучи воћаре широм Европе, посебно у годинама када стабла богато цветају. Ручно одстрањивање вишка цветова тражи пуно вредних руку, којих нема. Уз то, ниједан радник није у могућности да правилно уклони све цветове који су вишак у врху круне. Помоћ хемије може се користити само у засадима који су у конвенционалном систему производње. А шта с оним из органске?
Е ту, како истиче магистар Вуковић, може да се користи „дарвин“.
Мала машина, велика помоћ
– Код коштичавих и јабучастих воћних врста, и у органској производњи може да се ради механичко проређивање цветова машином “дарвин”. Ова техника развијена је у Немачкој, и први пут је коришћена у околини Боденског језера за проређивање органске јабуке, да би се даље проширила и на друге воћне врсте – указује овај стручњак. – Веома је важно да узгојни облик воћака буде прилагођен оваквом типу проређивања, а оно се ради увек у два наврата, у размаку од 12 до 15 дана.
“Дарвин” је мала машина која се монтира на предњи део трактора и покреће је тракторски хидраулични погон. Да би учинак био задовољавајући, радна брзина трактора треба да буде између четири и осам км/х. Машином се уклања вишак цветова, тако да на стаблу остају само они који треба да се оплоде, а то је између пет и 15 одсто заметнутих цветова. Циљ је да се уклони између 20 и 60 процената цветова који су вишак.
Овом машином могу се одстранити вишкови цветова само код одређених узгојних облика, а то су су витко вретено, вретенасти грм или палмета. Код стабала формираних у узгојним облицима као што су пирамиде или вазе, није могуће цветове проређивати на овај начин.
Посао за искусне воћаре
Јачина проређивања највише зависи од интензитета цветања и сорте. Јабуке сорте јонаголд проређују се блаже, док се код галеи „браебурна одстрањује више цветова. На самом почетку цветања проређује се опрезније и мање због осетљивости гроња јабуке на механичко оштећење и веће опасности од мразева. Како цветање одмиче, оно се повећава. Временски услови такође утичу на одлуку о интензитету проређивања – хладно време, киша и ветар неповољно делују на оплодњу, па је проређивање слабије.
– Из овога се види да је то врло деликатна и осетљива мера, јер укључује пуно фактора који утичу на укупну родност воћака – каже мр Вуковић.- Овом технологијом могу се служити само искусни воћари, који добро познају своје воћњаке и који ће за сваку годину која је посебна, донети одлуку о начину и интензитету проређивања. Према неким ауторима, плодови који остану после проређивања отпорнији су на мраз јер их је мање на стаблу и издржљивији су на стресне услове.
Добро је да се пре почетка механичког проређивања цветова направи проба на неколико редова, где се испита оптимална брзина трактора и термин. Увек се први пут цветови проређују када је отворен централни цвет. Никако раније, јер се могу оштетити читаве гроње, што никако није циљ ове методе.
Пут до једнократне бербе и квалитетнијих плодова
“Дарвин” је веома користан и упроређивању цветова шљиве, али, саветује мр Вуковић, ваља га користити само у воћњацима са густом садњом, у којима су крошње формиране у вретенатим узгојним облицима, као и код сорти за стону употребу. Проређивањем цветова добијају се плодови уједначене величине и већег квалитета. “Дарвин” се веома добро показао код чачанске лепотице и стенлеја, код којих се редовно обавља једнократна берба, што смањује трошкове.
Како истиче овај стручњак, друга корист од механичког проређивања цветова шљиве јесте смањен напад шљивине осе, савијача и гљиве која изазива трулеж. Али, генерално у шљивицима, у већини воћарских рејона, “дарвин” се за сада ретко може користити јер је мало воћњака с траженим узгојним обликом.
Да би се олакшало проређивање цветова, неки будући шљивици требало би да се подижу садницама калемљеним на вегетативне подлоге, које ће бити кржљавије, и моћи ће да се саде на размаку 4×1,5 метара. У таквим засадима воћке не би смеле да формирају коренове изданке, а склетне гране резидбом ће се уклањати из међуредног простора, како би се омогућио нормалан пролаз трактора и “дарвина”.
С. Мујановић
Добро јутро број 576 – Април 2020.
