Ситан трешњолики чери доноси произвођачима већу зараду по килограму него обични парадајз, али је потражња за њим мања.
Стручњаци кажу да ова врста парадајза обилато рађа и може да се гаји током целе године, наравно, под условом да се пластеници греју.
Производња готово је иста као производња обичног парадајза. По ару се сади 300 биљака, а нега је идентична.
Чери парадајз се, када достигне зрелост, не разликује по укусу од обичног парадајза. Оно што га издваја и чини интересантнијим од његовог „одраслог“ рођака јесу димензије плодова. Због те особине најчешће се користи за украшавање јела, иако му је нутритивна вредност једнака одомаћеном парадајзу.
Величина плода овог парадајза приближна је величини плода вишње, односно трешње. Због тога је и добио енглеско име Cherry које у нашем језику значи вишња или трешња. Најчешће је округлог облика, али у последњој деценији појављују се и јајасте сорте. Гајење чери парадајза, како сведоче малобројни произвођачи, није захтевно. И поред тога, ретки су они који се одлуче да их посаде у вртовима. Зато плодови које виђамо на пијацама стижу углавном из увоза, па цена у малопродаји у пролеће достиже и 500, а лети 300 динара по килограму.
Добар род, слаба потражња
Ситан трешњолики чери, дакле, доноси произвођачима већу зараду по килограму него обични парадајз, али је потражња за њим мања. Можда је зато и произвођача мало, па се и Сребри Величковић из Јовановца више исплати да производи расад.
– У Шумадији нема озбиљних произвођача черија. Расад купују углавном викендаши. Узимају по неколико комада да посаде на плацу, дворишту или саксији. Током лета имају чери на дохват руке, да освеже салате или нека јела. Њихова искуства су да је лак за гајење – каже Сребра.
Драган Петковић из Петровца код Крагујевца сваке године засади 5 до 10 струкова, јер се бави сеоским туризмом. Како на имању спремају храну за госте, то му је, каже, довољно, тек за декорацију оброка.
– Истина је да није захтеван за гајење. Такорећи, сам расте и рађа. Гајимо га на отвореном и заиста има завидан род – каже Драган, који у башти производи воће и поврће за своје госте.
Идеалан чистач организма
Чери парадајз посебно је значајан и цењен у исхрани. Има висок садржај органских киселина, угљених хидрата, влакана, Ц витамина, провитамина А и Б групе, Е, К и ПП. У 100 грама свежег плода укупно је 21 калорија. Садржи калијум, гвожђе, натријум, бакар, фосфор, магнезијум, ликопен који као антиоксидант најефикасније редукује слободне радикале. Црвени чери парадајз значајно је богатији ликопеном, као и витамином Ц, те је због тога идеалан за елиминисање штетних материја из организма.
Жути, црвени и црни – сви су антиоксиданси
Стручњаци кажу да ова врста парадајза обилато рађа. Плодови теже од 10 до 12 грама, а по цветној грани може да се добије 150 плодова. На отвореном пољу, на једној биљци буде 4 до 5 грана, или 7 килограма парадајза. У пластенику може да се достигне 7 цветних грана, или род од 13 килограма.
Може да се гаји током целе године, наравно, под условом да се пластеници греју. Као основни усев може и на отвореном да се гаји од почетка марта до краја октобра. Плод овог парадајза изузетно је сладак. Садржи доста шећера – око 7 процената, док обичан има 5,5 до 6 посто шећера. Има лепо избалансиран однос шећера и укупних киселина. Постоје сорте које дају плодове у неколико боја – жути чери садржи бета-каротен, црвени ликопен, а црни антоцијан. Сва три су антиоксиданси.
Производња је готово иста као производња обичног парадајза. По ару се сади 300 биљака, а нега је идентична.
– Мислим да је спорна берба, јер је за тако ситне плодове потребна радна снага које нема. Гаје га људи из хобија, за сопствене потребе или за познате купце – тврди Драган Петковић.
Подаци показују да се чери парадајз у Србији гаји само у малим количинама и углавном за познате купце. Најчешће је реч о HoReCa сектору, односно делатностима које су повезане с ресторанима и хотелима. Кувари овај трешњолики плод користе првенствено за декорацију хране. Због тога још носи и незванични назив – коктел парадајз.
Помозите му код опрашивања
Чери парадајз је хибрид, настао природним укрштањем домаћег, баштенског и дивљег парадајза. Зависно од сорте, чери парадајз може бити висок од 10 до око 100 центиметара. Некима треба притка, али има и оних који имају форму жбуна и јаку стабљику, те им ослонац није потребан. Неке врсте и хибриди у једном краћем периоду донесу комплетан род. Друге сорте рађају и изнова цветају док год им клима то дозвољава.
Чери парадајз врло је отпоран. Потребни су му светло, топлота, редовно заливање и прихрањивање. Добро расте чак и на сиромашном тлу, а одговара му и земља за цвеће. С прихраном се почиње када образује четири-пет листова, или кад стабло нарасте до 10 центиметара. Чери парадајз опрашује се путем инсеката, па ако га гајите на терасама на вишим спратовима, у време цветања неколико пута дневно пређите руком преко биљака, или их мало протресите. То је добар начин да полен пређе на тучак.
Препоручљиво је да се залива предвече. Када биљка мало одрасте, ставите притку или стуб, који ће помоћи биљци да буде стабилна. Почетком лета појављују се интересантни жути цветови, а касније између главне стабљике и листова заперци. Уклоните их како не би ометали стварање плодова и стварали превише лисне масе. Крајем лета препоручљиво је да откинете врх биљке, како би сазрели и последњи плодови.
Б. Ненковић
Добро јутро број 581 – Септембар 2020.
