Berba mušmula u ataru Horgoša, nadomak granice sa Mađarskom, poslednja je u voćarskom kraju Subotičko-horgoške peščare na severu Bačke, jer preporučljivo je da se plodovi sa grana skidaju tek kada ih uhvati mraz, što za drugo voće nije poželjno. Mušmule dobro uspevaju na svim zemljištima, pa su se tako dobro primile i na peskovitom terenu.
Voćar Jene Šerfeze i njegova supruga Erika, iz Horgoša, na pijacama u Kanjiži i drugim mestima, uz jabuke, na tezgi već godinama u ovo doba, sve do pravoslavnog Božića, imaju i mušmule. Toplije vreme je ove jeseni pomerilo berbu, zbog dugog iščekivanja prvog mraza, pa ju je porodica Šerfeze morala odlagati.
Uspeo eksperiment
– Proteklu berbu počeli smo i pre mraza, jer nikako nismo uspevali da ga dočekamo. Vreme je izmicalo, pa je čak i okišalo, a nije dobro voće brati kada je vlažno. Obrane mušmule lagerujemo u hladnjaču, gde je bitno da se čuvaju u holandezima na nižoj termperaturi, na plus dva do tri stepena, uz visok postotak vlage od 80 do 90 posto, i u mraku, da bi tako omekšale. Praktično, posle berbe treba da prođe desetak dana da bi bile spremne za pijacu i konzumiranje, jer se jedu kada su gnjile i veoma ukusne i sočne – objašnjava Šerfeze.
Mušmule su na našim prostorima zastupljene na okućnicama i u voćnjacima, ali obično sa jednim ili dva stabla. Zasad od 200 stabala ovog voća u porodičnom gazdinstvu Jenea Šerfezea jedini je tog obima na severu Bačke, moguće je čak da je i najveći u Srbiji. Ističe da se pored proizvodnje grožđa, jabuka, bresaka i zove, za mušmule opredelio sasvim slučajno.
U stvari, 200 stabala mušmula je u mešovitom zasadu u šljiviku! Šerfeze je nekom greškom šljive zasadio sa velikim razmakom između redova i između stabala, pa je tako redak sklop u šljiviku nečim trebalo popuniti.
– U takvoj situaciji neophodno je bilo nešto smisliti da se greška ispravi, a u razgovoru sa poznanikom i prijateljem, proizvođačem voćnih sadnica iz Trstenika, pao je izbor na mušmulu. Ne mogu reći da me je motivisao neki dohodak, ili da sam nešto znao ili imao iskustvo sa mušmulama, nego sam jednostavno odlučio da pokušam s nečim čime se niko drugi u okolini ne bavi. Čime se svi bave, tamo obično nema novca, mada nema ni u proizvodnji mušmula mnogo para, ali eto, volim da eksperimentišem – kaže Šerfeze.
Šljive i mušmule se dobro složile
Šljive i mušmule dobro su se složile u istom voćnjaku i do pre dve godine svih 200 stabala je bilo na broju, sve dok pretprošle sezone nije počela da ih napada ervinija, koja često napada stabla dunje. Od tada se broj mušmula kod Šerfezea smanjio na nešto više od 150.
– Neodlučan sam šta da radim – da li da stabla koja su uništena zbog napada ervinije da nadoknađujem mušmulama, ili da smislim nešto drugo – u dilemi je Šerfeze. – Mušmula mi je atraktivna zbog toga jer je ovde niko ne gaji na veliko, a i zbog toga što je veoma korisna za ljudski organizam.
Ove voćke su ove sezone dale lep rod, kojim se na pijaci najviše bavi Jeneova supruga Erika. Kilogram mušmula na pijaci se prodaje za 120, a na veliko za 100 dinara. Zbog blizine Mađarske, najveći deo roda iz voćnjaka porodice Šerfeze proda se komšijama iz susedne zemlje, gde su mnogo traženije nego kod nas. Jene priča da su, dok su iščekivali da vremenske prilike omoguće berbu, došle mušterije iz Mađarske i bile uporne da, bez obzira na kišu, njima prodaju pet-šest gajbica!
– Mušmula kao voćka mnogima na ovom području nije poznata, ali oni koji je poznaju ili se zainteresuju i pročitaju na internetu koliko ima lekovitih svojstava, postaju stalne mušterije i uporno ih traže na našoj pijačnoj tezgi. Nismo nikada precizno računali koliko su nam posebno profitabilne mušmule. Do sada smo u jednoj sezoni imali najveći rod od tonu i po plodova. Sigurno je da je proizvodnja jabuka ili nekog drugog voća profitabilnija, ali nećemo se zbog toga odreći mušmula – kategoričan je naš sagovornik.
Ugrožava je samo ervinija
Do pre dve godine, na severu Bačke, uzročnik bakteriozne plemenjače ervinija uopšte nije napadala mušmule. Šerfezeove kolege voćari su se i čudili da su dunje vrlo pogođene a mušmule ne.
– Nisam imao objašnjenje za to, jer za mušmulu koristim iste mere zaštite kao za dunju, ali se ona pojavila i malo proredila zasad. I protekle sezone bilo je napada ervinije i više isušenih stabala mušmule – požalio se Šerfeze.
Osim ervinije, nijedna od bolesti ne napada mušmule, čak ni voćne vaši ni drugi insekti. Ipak, pored tretmana protiv ervinije, stabla mušmule tokom sezone dobiju i ostalu zaštitu koja je neophodna šljivama samo zato što su u istom zasadu. Iako nisu ni planirane da budu zajedno, iskustvo Šerfezea je da se – slažu.
– Šljivama ne dozvoljavam da preterano rašire grane i onda ostaje dosta prostora i za mušmule. Na nekim mestima je tesno, jer se krošnje šljiva šire, dok mušmule pod rodom savijaju grane nadole, međutim, orezivanjem regulišemo prostor, tako da ima mesta i za jedne, i za druge – zaključuje on.
M. Mitrović
Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.
