Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ МУШМУЛЕ: Најпозније сласно воће нашег поднебља

МУШМУЛЕ: Најпозније сласно воће нашег поднебља

У селу Чумић код Крагујевца постоји један од највећих засада овог, скоро заборављеног воћа. У газдинству Лазаревић мушмулу гаје на 30 ари. У касну јесен уберу до 2.000 килограма плода и од њега углавном праве џем.

649
Фото: Б. Ненковић

Кад прође сезона малина, јагода, боровница и осталог укусног сезонског воћа, на сцену ступају старе, добре мушмуле. Оне су прави весници зиме, радујући љубитеље кашастим садржајем, скривеним у помало храпавој корици. И тако док не падне снег. А онда можемо да дегустирамо и џем, који се справља у позну јесен, подсећајући изгледом на чоколаду.

Мушмула се бере у новембру, пре првих мразева. Последње је сласно воће на поднебљу Србије, од којег произвођачи могу да приходују пре доласка зиме. У Шумадији се ретко гаји, упркос доброј цени на пијацама. Али, у селу Чумић код Крагујевца постоји један од највећих засада овог, скоро заборављеног воћа. У газдинству Лазаревић мушмулу гаје на 30 ари. У касну јесен уберу до 2.000 килограма плода и од њега углавном праве џем.

Фото: Б. Ненковић

Џем од мушмула тренутно је један од најтраженијих производа зимнице на београдским пијацама. Без додатка зрна шећера, ова здрава намирница нашла је потрошаче због укуса, али и хранљивости. Лазаревићи у једној тури напуне и по 120 тегли џема. Све што произведу- продају.

– Мушмула је захвална за прераду. Од једног килограма воћа може да се направи око 600 грама џема. Кад га кувате у казанима, пре подсећа на чоколаду него на воћну посластицу. Не додајемо шећер, већ само лимун, да намирница може дуго да се одржи – каже Ђорђе Лазаревићкоји је у овом породичном послу са супругом Горданом и три ћерке.

Лазаревићи су случајно засадили мушмуле пре неколико година. Имали су слободну парцелу, јер су на породичном имању већ имали посађено све од воћа што су пожелели. Тако је место под сунцем нашло 120 стабала мушмуле. Задовољни су и родом, јер с једног стабла уберу око 15 килограма. Али, до пуне родности још треба да се чека. Воћњак је још млад. Виђали су стабла са којих су домаћини брали и по сто килограма мушмула.

– Тренутно беремо између 1.500 и 2.000 килограма. Цена свеже мушмуле на пијацама је константно добра. Продаје се за око 100 динара по килограму. Нешто продајемо на пијаци, али гајимо је првенствено због џема, који је у последње време све популарнији. Људима је интересантно, јер га раније није било, већ се мушмула јела само свежа – додаје Ђорђе.

Фото: Б. Ненковић

Сам засад мушмула, које су се раније гајиле само у двориштима за потребе сеоских домаћинстава, није захтеван за одржавање. Није потребан хемијски третман јер је отпорна на многе болести. Једино је напада ервинија. Лазаревић каже да је предност у дуговечности засада, те се на тај начин може пренети на следећу генерацију која може да рачуна на сигуран приход, без обзира на то да ли продаје конзумну мушмулу или прерађену. Већи засади мушмула у Шумадији су права реткост, док их у околини Смедерева има нешто више.

– Џем од мушмула је кремаст. Има боју чоколаде коју деца толико воле, и савршен укус. Пре свега, здрав је и без штетних додатака – каже Гордана Лазаревић.

Винари, пак, тврде да мушмула одлично иде са свим врстама вина. А гастрономи кажу да мушмуле, печене на путеру и с каранфилићем, треба служити уз дивљач.

Новембар је месец мушмула. Потражите их пре него што падне први снег. Пробајте да ове године направите и џем, јер је припрема прилично лака. Пропасирајте мушмуле и кувајте их до жељене густине. На крају додајте лимун.

Здрава храна из комшилука

Лазаревићи се, иначе, залажу за куповину намирница из локалне заједнице и сматрају да би домаћа економија ојачала када би се у градовима користили искључиво производи с фарми и газдинстава из непосредног окружења.

– Деца у нашим обдаништима једу индустријски џем, а у Шумадији годишње пропадну тоне и тоне воћа, од којих може да се направи здрава посластица без икаквог конзерванса. Исто је и с локалним болницама, студентским домовима и другим установама у којима се спрема храна. Сви заобилазе локалне произвођаче који у својим газдинствима имају здраву храну – поручује Гордана Лазаревић.

Јачају вид, јетру, бубреге

Мушмула је позната 2.000 година, а била је најпопуларнија у Средњем веку. Први ју је описао грчки ботаничар Теофрастус, а ботаничари кажу да је рођака крушке и глога. У Европи се гаји вековима, посебно у Француској. Нутриционисти кажу да плод мушмуле има највише калијума, сумпора, калцијума, витамина Б групе, као и хрома, титана и ванадијума у траговима. Народна медицина тврди да мушмуле побољшавају вид, јачају јетру и бубреге, а добре су и за крвну слику.

Б. Ненковић

Добро јутро број 571 – Новембар 2019.