Приредила: Весна Савић
Већ пет година брачни пар Тијана и Милош Јокић из Равног Села, баве се производњом и прерадом спелте и то им је основна делатност. На свом пољопривредном газдинству сеју ову житарицу на десет јутара, а осим тога, и ове године очекују принос и приходе од лешника с хектара земље. Милош Јокић каже да му ратаство није било животно опредељење јер је по струци ТВ сниматељ, али реновирали су кућу у селу и имају земљу која је његова дедовина. Када су супруга и он стали на луди камен пре десетак година, нису хтели да заједнички живот отпочну у граду као подстанари и тако су створили своје пољопривредно газдинство. Сада са близнакињама Нађом и Калином живе у селу, али су у сталном контакту с Новим Садом, где су им породице и пријатељи, а и део тржишта – садашњи и потенцијални купци.
Сваким даном све више људи сазнаје за благодети спелте, па ову житарицу благог, пријатног укуса, примењује у исхрани.То је у неку руку определило и Јокиће да прво засаде, а потом и сами прерађују спелту са свог поседа. Тако сада производе спелтино брашно, гриз, њоке, мусли, коре за питу, тестенине, и разне пекарске и друге производе. Милош Јокић у шали каже да он више физикалише, а супруга је ангажована за маркетинг, презентацију на друштвеним мрежама, преко којих се могу наручити производи “Спелта Јокић”.
Зашто се препоручује гајење спелте?
– Знамо да је спелта здрава за организам. Нисмо вегетаријнци, али смо и раније у исхрани користили и спелту и хељду. По досадашњем искуству, гајење спелте не разликује се значајније од гајења обичне пшенице – има изразито мале потребе за ђубрењем, скромне захтеве према климатским и земљишним условима и агротехници, толерантна је према штеточинама и болестима, те је веома погодна за еколошке или органске системе производње. Нема инсектицида и пестицида већ се баца само стајњак. У неку руку чврст омотач је и природна заштита зрна од штеточина, објашњава Јокић.
Наш саговорник наводи да је услов доброг приноса, чисто семе без биолошких примеса и с највише један одсто механичких нечистоћа, уједначене масе и крупноће и добре клијавости. У почетку су користили сортно семе „нирвана“. То је прва сорта озиме спелте или крупника у Србији, створена својевремено у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду, за органски систем гајења ове житарице. Јокић истиче да сада за сетву користе семе из своје репродукције, нешто и докупе, и да се руководе саветима стручњака, у погледу припрема, одређивања времена сетве, количине семена за сетву, као и начина и дубине сетвених радова.
На питање како се живи од производње спелте, наш саговорник износи да могу да зараде две добре месечне плате, али су задовољни што сами одређују кад ће и колико да раде.
Највећи плус за живот на селу и наш посао је то што смо стално присутни на нашим пољима и у производњи, као и сам живот који је много опуштенији и имамо већу слободу, каже наш саговорник.
– Добро је што се од фебруара ове године примењују измене и допуне Закона о пољопривреди, па је омогућено да сами прерађујемо све што је наша сировина. Због поменутих законских измена које су, колико знам, урађене по угледу на нека немачка и швајцарска искуства, месечно се уштеди само по том основу минимум 25.000 динара – објашњава Јокић.
Осим зрна, спелта има и плевицу, сламу која се користи као простирка у сточарству или у индустријској преради као сировина за добијање целулозе, метил-алкохола и слично. Многи се баве и пуњењем јастука и душека, а користи се и у исхрани домаћих животиња, као концентрована храна и у крмним смешама с махунаркама.
Производе и тестенине
На газдинству Јокића месечно се произведе око тона и по брашна, укључујући и тестенину. У понуди су, осим три типа брашна, седам врста посних тестенина (таљателе, шпагете, спирале, макароне, шкољке, пипе ригате и резанци за супу), две врсте бесквасног хлеба (обичан интегрални и са семенкама и зачинима), гриз, пахуљице, мусли, зрно и мекиње.
Плевица се скида пре млевења
Плод спелте није подесан за коришћење у исхрани људи, ако се зрно не ослободи плеве и плевице. Одстрањивање овог омотача изводи се у специјалним љуштионицама. Уколико се плод љушти савременим уређајима, клица му се не оштети и ољуштен се може користити за сетву. Произвођачи кажу да сетва ољуштених семена има низ предности – брже и уједначеније клијање и ницање, за које је потребно мање воде. Осим тога, ефикаснија је превентивна заштита од патогена и потребно је мање семена за сетву. Зрно спелте и после жетве остаје у плевици и одстрањује се тек пре млевења.
