Прошлогодишња суша и колебљиви услови током позне зиме и читавог пролећа нису обећавали стабилизацију у производњи јагодастог воћа ове сезоне. Јагодари су стрепели од позних пролећних мразева и кише током периода бербе, али се испоставило да је њихов највећи проблем ове сезоне отежан пласман свеже робе у Русију. Због суше су произвођачи малине у засадима имали прилично шаролику ситуацију и слабе надземне прирасте, али су, стимулисани прошлогодишњом ценом, плантажама посветили далеко већу пажњу. Слична ситуација владала је и у производњи купине, док су боровничари традиционално најревноснији на плантажама. Остале врсте јагодастог воћа се код нас гаје у скромном обиму те се Србија не налази на светској мапи произвођача рибизле и огрозда.
Пише: др Александар Лепосавић
Упркос проблемима, произвођачи већине јагодастих воћних врста у сезони која је за нама остварили су веома добар квалитет плодова у засадима. То се посебно односи на малину и боровницу. Код јагоде и купине била је нешто другачија ситуација због кише у почетку бербе јагода, као и екстремно високих температура и појаве ожеготина на плодовима купине.
За ранију бербу, боља цена
У погледу цена у сезони која је за нама, произвођачи свих воћних врста очекивали су пристојну зараду. Међутим, због ситуације у Украјини, доживели су огроман скок цена транспорта, па и свих инпута, и смањене испоруке у Русију. Најранији плодови боровнице имали су задовољавајуће цене, али с повећаним количинама на тржишту су цене пале и настали су проблеми. Многи произвођачи су, због инсистирања откупљивача на крупноћи плодова, одлучили да их продају на локалном тржишту, или су ситније плодове прерађивали у сок, џем и друге производе. Нажалост, све већи број произвођача жали се на то да нема начина да наплате предате плодове од неодговорних откупљивача. Малинари и купинари су такође своје плодове предали у хладњаче, али и ту касни наплата, јер је отежан пласман малине и купине у свету.
Доминантан начин пласмана јагоде и боровнице је извоз у свежем стању. Произвођачи их све више продају и на локалном тржишту, где постижу задовољавајуће цене. Претежне количине (око 90%) као смрзнути производи продају се на светском тржишту, а око 5% се прерађује у топлој преради и домаћој радиности.
Смрзавање малине и другог јагодастог воћа обавља се претежно у малим хладњачама у класичним тунелима. Смрзавање у проточним тунелима (флуидизерима), који имају знатно већи дневни капацитет, примењује се углавном у великим хладњачама. Последњих година највеће количине малине смрзавају се у малим хладњачама, које су најчешће смештене у непосредној близини засада малине, а понегде и у самој плантажи.
Највећи број хладњача у Србији користи савремену опрему и имају све неопходне стандарде за извоз на најзахтевнија тржишта Европе и света. По томе смо препознати у светским оквирима и на томе треба истрајати. Међутим, због кризе се потрошачи у свету окрећу обезбеђењу основних животних намирница, а мање купују воће. То је један од разлога отежаног извоза малина и купина из наше земље.
Поред тога, због вишегодишњег одсуства стратегије у производњи и пласману, заостајемо у примени савремених технологија и набавци сертификованог садног материјала, пре свега код малине. Зато је дошло до „упросечивања” квалитета и скромних приноса.
Уместо врхунског квалитета, по коме смо били препознатљиви и који је био категорије 95:5 у корист најквалитетније робе, гајењем неквалитетних сорти, које су, истина, робусније и подносе теже услове земљишта, почели смо да испоручујемо квалитет 90:10 па чак и 80:20. То су категорије које се могу набавити и у Пољској, Украјини и другим земљама, које се никада нису могле похвалити квалитетом. Уз то, купци малине код њих остварују ниже цене у односу на наша очекивања. То представља велики проблем, а биће још већи ако се настави са досадашњом праксом. Због тога питању сортимента и квалитета плодова ваља приступити далеко озбиљније и у томе главну реч морају имати струка и наука, а не трговци и препродавци.
Матични сок има тржиште
У оквиру домаће радиности, од плодова јагодастог воћа добија се више квалитетних производа, као што су слатко од јагоде, малине, купине, боровнице и рибизле, џем, сушено јагодасто воће, желеи, пиреи (каше), пасте, пекмези, мармеладе, компоти, сирупи и сокови, ракија од малине и купине, квас од малине и купине и разни колачи и друге посластице.
Један од најчешћих производа од јагодастог воћа је матични сок, који се добија механичком прерадом плодова (пресовањем, цеђењем). У већим хладњачама Србије ово је један од најзначајнијих нуспроизвода. Као сировина се користе презрели и здрави плодови, као и њихови евентуални вишкови, који због капацитета уређаја остају несмрзнути. А, матични сок је сировина за производњу бистрих сокова која има тржиште.
Замрзнуто квалитетно као свеже
Потрошачи треба да имају на уму да се замрзавањем не оштећују велике нутритивне и здравствене вредности јагодастог воћа, да су замрзнути плодови истог квалитета као свежи и да се могу без икакве припреме користити. При томе треба да знају да је највећа количина најквалитетнијих састојака плодова јагодастог воћа сконцентрисана у њиховим семенкама. Да би елагинска киселина и друге корисне материје биле у потпуности искоришћене, спољашња опна семенке мора бити самлевена жвакањем или претходним гњечењем. Потрошачи ову врсту прераде могу да практикују и сами и да се на тај начин обезбеде високовредном храном.
