Пише: Светлана Мујановић
Њиве на којима се гаје биљке у систему органске пољопривреде сваке године су све бројније и веће, али тај прелазак из конвенционалне на органску производњу ипак споро иде. Трошкови су велики, а пласман није увек сигуран. То је искусио и Горан Тасић из села Корбевац код Врањске бање, који је цео посед претворио у велику органску њиву. Највише је воћа, због плодосмене и ратарских биљака, међу поврћем неприкосновена је паприка, а нађе се и по који ар парадајза, краставца, цвекле, шаргарепе…
Као велики заљубљеник у биљке, Горан се не жали на послове. Све ради из љубави и, како налажу правила ове производње, завршио је и курс за органску производњу, ишао на студијска путовања по околним земљама, обилазио органске произвођаче, његово имање је едукативни центар за врањанске средњошколце и студенте, али…
То „али“ пуно смета свим произвођачима органске хране. Пласман је препуштен сваком појединачно. Горан је то на време увидео, па све што произведе преради, а на имању је отворио етно брвнару у којој продаје своје производе. Зато може да каже да му је органска производња исплатива.
Краве и глисте у „фабрици“ органског ђубрива
За време трогодишње конверзије, док није прешао на праву органску производњу поврћа, Горан је започео и производњу органског ђубрива. Запатио је калифорнијске глисте, обезбедио им сав комфор – систем за заливање и сенчење, а квалитетне хране је било на претек. Набавио је и две краве да „праве“ стајњак који је опет ишао у леје са глистама. Тако је на имању породице Тасић органског ђубрива, које мањка свим произвођачима органске хране, било у изобиљу, а има га и сада.
