Највећа претња здрављу људи током следећих двадесет година могла би да буде лоша исхрана, која за светско становништво представља већу опасност од алкохола, дроге, цигарета и небезбедних сексуалних односа заједно. Ово је закључак Глобалног панела за пољопривреду и исхрану, групе стручњака које финансира британска влада и Фондација Била и Мелинде Гејтс.
Ови истраживачи сматрају да је лоша исхрана највећи појединачни кривац за настанак незаразних болести широм света и да ће због тога земље, нарочито оне у развоју, бити погођене последицама као што су повећање броја оболелих од срчаних болести, рака, инфаркта и дијабетеса. Ове државе имају најбржу растућу продају прерађене хране, која садржи велики број калорија, много шећера, соли и масноће.
Главна препрека квалитетнијој исхрани, богатој свежим воћем и поврћем, житарицама и протеинима, у овим земљама, али и у остатку света, јесте сиромаштво, утврђено је у извештају. Према мишљењу научника, нарочито је забрињавајуће то што чак и они који имају могућност да се здравије хране, бирају намирнице штетне за здравље.
„Сиромашнији људи не једу довољно квалитетну храну, некада не само због не достатка новца, већ и због тога што живе у крајевима у којима су такве намирнице тешко доступне. С друге стране, како су се примања на глобалном нивоу увећала, тако је порасла и потрошња нездраве хране.
Дакле, то што неко има новца да купи здраву храну не значи да ће то заиста и учинити“, пренели су амерички медији наводе ових стручњака, који су позвали међународне организације да исхрани посвете једнаку пажњу као и вирусу ХИВ, маларији и пушењу.
Последице лоше исхране не огледају се само у неухрањености, већ и у повећању броја људи с вишком килограма. Уколико се садашњи тренд раста стопе гојазних настави, њихов број ће се са 1,33 милијарде из 2005. повећати на 3,28 милијарди 2030. године. У извештају су истакнуте и неке добре промене, као што је пад стопе гладних у последњих четврт века са 18,6 на 11,8 одсто светског становништва.
Иако су напици на основи коле и код нас веома популарни, мало је оних који знају шта је основни састојак, одговоран за специфичан укус свих ових производа.
Кола (Cola vera) је дрво које потиче из влажних тропских шума у западној Африци. Одатле је пренесена и у друге делове света, у којима постоје услови за вештачко размножавање и узгој ове врсте. Афричка племена су од давнина користила њене свеже, беле семенке за жвакање. Коришћене су и приликом разних верских обреда и свечаности, што није случајно. Примећено је да су имале посебно дејство на оне који их жваћу – повећавале су снагу, издржљивост и утицале на то да се без великог напора обаве најтежи физички послови. Ово је заинтересовало многе светске путнике, али све до краја 18. века у Европи није се знало од које врсте дрвета потиче семе. Хемијски састав семена испитан је крајем 19. и почетком 20. века.
Пре ере напитака од коле, семенке су се користиле у медицинске сврхе, првенствено као средство које спречава ширење дизентерије и других заразних обољења. Да најбољи лек може да буде и отров, правило је које је важило и за колу. Тако су се рани препарати на њеној основи увек користили у строго прописаним дозама. Највећа опасност је од тровања које може да изазове висок проценат кофеина из семенки.
Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.
