Сви волимо да видимо лепо неговану биљку у стану. Љубитељи биљака ће сате посветити својим саксијама, али има и оних који немају воље да одвоје време за негу цвећа. Зато би могли да покушају са биљкама којима је за опстанак потребан само ваздух.
Не саде се, а расту, не заливају се, а цветају – биљкама којима је за опстанак потребан само ваздух зову се тиландсије или ваздушне биљке. Зову их још и небеске биљке зато што живе као епитафи, живе на другим биљкама, али нису паразитске. Корен им служи искључиво да се причврсте за подлогу.
Када се гаје у кућним условима подлога може бити неко декоративно дрво, жице, камење, силиконски конац, али оно што је важно јесте да их не стављамо на земљу или на неку влажну површину.
„То су биљке из рода тиланција припадају породици ананаса или породици промилиацеа. Већина ових биљка, негде око 600 врста, живе у централној, северној и јужној Америци, сем једне која живи у Африци. За ове биљке је карактеристично да немају корен и да се размножавају вегетативно. Дакле, бочни пупољак израсте у нову биљку. У једном тренутку та биљка се откине од мајке биљке и наставља да живи свој живот“, објашњава проф. др Пеђа Јанаћковић са Биолошког факултета у Београду.
На површини ових биљака се налазе специфичне ћелије, додаје професор, које осим што служе за прихватање воде из ваздуха, одбијају чак 45 одсто светлости.
„Тако су дизајниране да подсећају на стаклиће и рефлектују светлост, тако да у природи оне јако добро подносе и сунчеву светлост. Уколико их гајите у кући, онда је мало другачија ствар и неопходно је орошавати их ујутру и увече“, напомиње проф. Јанаћковић.
Могу да се потапају и у воду на сваких десетак дана, на два до три сата, само је важно када се изваде из воде да се окрену наопачке да се вода не задржава у пазуху биљке.
Тиландсије су цветнице. Цветају од краја зиме до лета и тада зависно до врсте листови из зелене боје прелазе у розе, љубичасту и црвену, а цветићи који се појављују углавном су јаркољубичасте боје. Цветају најчешће само једном, а затим одумиру.
Не могу да буду на температури мањој од 15 степени, углавном висе са неког прозора или се сад у стаклене балоне. Захтевају пуно светлости, али не и директно сунце.
У групу епитафа спадају и орхидеје које се лепо комбинују са ваздушним биљкама. Оне не воле да им корен буде у води па их зато стављамо у саксије са продуженим дном или корен потапамо у воду.
„Идеја да се ове биљке гаје са неким другим саксијским биљкама није добра. Зато што ове биљке не подносе превише влаге. Дакле, ако ставите биљку коју ћете заливати релативно често или с времена на време, та влага ће штетити тиландсијама. Зато је добро да висе јер тако вишак влаге се не задржава“, додаје професор.
Када ваздушну биљку стављамо на жицу треба водити рачуна да не дође у контакт са рђом јер је токсична за ове биљке. Иако су издржљиве треба их прихрањивати једном до два пута годишње неким биолошким ђубривом или ђубривом за орхидеје.
Тиландсије апсорбују електромагнетно зрачење и препоручују се за гајење у просторијама са електричним уређајима.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
