Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Нега младог засада

Нега младог засада

53

Млади чокоти после садње захтевају велику пажњу и много рада још пуне три године за које време се формира основни облик чокота. Важно је да чокот што више ојача и у том смислу треба применити одговарајуће агротехничке мере.

          У првој години мора се водити рачуна и то је примарно, да се не закорови земљиште, поготово део око биљке. Земљиште око лозе мора бити окопано. Прве године се не може примењивати механизација за међуредну обраду. Ако је потребно може се једном или два пута  залити, у случају суше, и више. Важно је и редовно је штитити  од пламењаче и пепелнице, против сиве трулежи не, јер нема грожђа. У првој години се на чокотима негују сви ластари и нема потребе да се обавља лачење.

Попуна и – резидба

У пролеће друге године треба попунити празна места. Ако се то уради

брижљиво уз обилно заливање, ови чокоти ће каснити једну годину, али ће се нормално развити. У наредним годинама при резидби и зеленим операцијама на овим чокотима треба примењивати фитотехничке поступке адекватне њиховој развијености. Током вегетације у овој години се на чокоту негују само два ластара, док се остали који избијају из главе чокота у више наврата уклањају. Током вегетације ластари се на сваких 20 цм привезују уз притку како би били што правији. Један од два однегована ластара ће бити стабло чокота. Када прерасту притку ластаре треба се увући у удвојене жице и они се обично  не прекраћују. На овим ластарима се развијају и заперци,које у зони будућег стабла треба уклањати још док су млади како би ране што боље зарасле.

У трећој години се резидба чокота обавља тако да се један од два однегована ластара уклања, а други се орезује дугачко у зависности од одабраног узгојног облика. Са дела ластара од кога се формира стабло, током вегетације уклањају се сви зелени ластарићи. Ластари који се развијају изнад стабла се провлаче између дуплих жица и формирају зелени зид који обезбеђује добру фотосинтетичку активност листова. Када ластари прерасту највише жице обавља се њихово прекраћивање (заламање) на 30-40 цм изнад поменуте жице. Тако се

обезбеђује довољан број листова од 13 до 15 за добро сазревање грожђа и ластара.

Од четврте године се сматра се да је виноград у пуном плодоношењу. Тада се прелази  на редовно одржавање винограда у роду. Резидба у пуном роду се обавља тако што се на чокоту остављају кратки или дуги родни елементи у складу са захтевима сорте и узгојног облика. При резидби на зрело, у циљу заштите од инфекције болестима дрвета, пожељно је правити што мање ране и премазивати пресеке неким фунгицидом.

Велика улагања,пуно рада и дуго чекање

Специфичност виноградарске производње огледа се и у томе да постаје рентабилна тек после неколико година од подизања засада. Према рачуници из 2020. године, укупна инвестициона улагања у подизање хектара винограда износе око 22.000 евра. У структури укупних трошкова,  највеће учешће има куповина земљишта, подизање стубова и жице, као и куповина садница, који чине око 85 одстоулагања. Имајући у виду да су иницијална улагања у подизање вишегодишњег засада винограда висока, као и да у прве две године виноград не даје приносе, док у трећој години принос износи свега 50-60 одсто  пуног рода, односно да тек након четврте године виноград даје пун принос, неопходно је пре подизања засада утврдити оцену економске оправданости инвестиционих улагања.

Проф. др Драгослав Иванишевић напомиње да је током последње године цена стубова, жице па чак и калемова значајно порасла, као и цена људског рада, што се неминовно одржава и на укупну инвестицију за подизање винограда.            – Врло често људи који нису из света  виноградарства из ових или оних разлога желе тиме да се баве, али не сагледавају  целокупну проблематику и  често олако се упуштају  у производњу па  после две до три године увиде  колика је то инвестивија и колико рада захтева. Тада се дешава неретко да одустану од ове производње.То су у старту највеће заблуде. За разлику од њих,  искусни виноградари добро знају о каквој производњи је реч и другачије поступају – каже професор Иванишевић.