Из ћелија заражених вароом развијају се пчеле кратког животног века, које у неповољним условима не могу потпуно да остваре своју улогу у кошници. Наиме, површина нападнутог легла стално се смањује, јер матица полаже све мање јаја, а ширење варое у ћелијама легла непрестано се повећава. Поред тога, јавља се и секундарна вирусна инфекција, којој су оваква друштва нарочито подложна.
Да би се опасност избегла, јачина напада мора се правовремено проценити, пре него што се пчеле излегу или се на њима појави већи број крпеља. То се постиже контролом и бројањем природно опалих вароа на улошку заштићеном мрежом или испод мрежасте подњаче.
Четири до шест недеља пре него што матица престане да полаже јаја, отпалих крпеља не сме бити више од пет дневно. На основу утврђеног стања, благовремено се предузимају одговарајуће мере сузбијања овог опасног паразита. Лекови се не дају током развоја заједница, нарочито у периоду сезонског медобрања, због опасности од појаве штетних резидуа у меду, воску и осталим пчелињим производима. Препоручује се биотехнички поступак уништавања постављањем рама грађевњака у средину легла, додавањем незатвореног трутовског легла и формирањем нових заједница (нуклеуса или вештачких ројева).
После медобрања могу се користити мравља киселина или тимол. Када у позну јесен легло нестане, ефикасне су млечна и оксална киселина. Подразумева се строго придржавање препорука ветеринара, јер могу остати трагови хемикалија у меду и другим производима.
Истовременом применом ових мера на суседним пчелињацима спречава се ширење варое, односно на већем подручју доприноси успешнијем сузбијању и смањењу броја и размака између прскања. Поред тога, штеди се новац за лекове и избегава ризик од појаве резидуа.
Неповољне услове током зиме пчеле различито подносе. На поједине врсте способност презимљавања се преноси наслеђем, па то приликом производње и набавке матица треба имати у виду. Међутим, на ову способност значајно делују и услови у којима заједнице живе у августу и септембру, а на њих пчелар углавном може да утиче.
Начин рада и исхране пресудан је за дужину живота пчела. Дуже од шест месеци живе само оне пчеле које нису учествовале у припреми зимнице и неговању легла, а уз то су у храни имале већи удео полена од уобичајеног током године. Зимске пчеле разликују се од летњих по влажној и сувој телесној маси. Ако се излегу у августу и септембру, а не раде, телесна маса повећава се за око 16 процената, а сува за 20 одсто. То потврђује знатно накупљање неопходних органских материја у телу, које им омогућавају да лакше поднесу зимске услове.
Без квалитетног цветног праха, који садржи доста беланчевина, угљених хидрата, минерала и витамина, нема развоја легла и обнављања заједница. Резерва поленовог праха и меда нарочито се смањује крајем овог месеца, па је право време да се додају рамови из залихе, у чијим ћелијама има доста праха сакупљеног хватачима. Ради се о цветном праху прикупљеном током лета и јесени, који није старији од шест месеци. Ако је старији, изгуби више од 70 одсто хранљивих вредности. Резерва меда не сме бити мања од десет килограма, јер се утрошак меда нагло повећава кад почне развој легла. Зато у овом месецу треба поставити шећерно-медне погаче. Ако се поступи тако током марта, пред почетак пролећне паше, у кошници ће бити и до 50 одсто више легла него у кошницама које су оскудевале у резерви полена и меда.
Међу биолошким средствима намењеним сузбијању варое и других пчелињих болести, последњих година све значајнију улогу има тимол,састојак медоносне биљке тимијан. Налази се у цветовима и листовима, из којих се екстрахује етерично уље, а производи се и у облику прашка и кристала.
Специфичним мирисом привлачи пчеле да излећу из кошнице у потрази за пашом, разара споре кречног легла и уништава крпеља, узрочника акарозе. Делује спорије од синтетичких лекова, али боље спречава ширење заразе. Восак га добро упија, па се при сваком топљењу његова количина повећава. Најмање тимола има у саћу с леглом, више у калупима истопљеног воска, а највише у старом воску који је годинама претапан. У меду просечно остаје 0,52мг, а довољно је 0,80 милиграма по килограму. Концентрација овог лека поуздано се утврђује методом гасне хроматографије, уз одступање до 0,02 милиграма. Тимол се, иначе, природно на лази у неким врстама меда, најчешће од мајкине душице, па се зато не сматра страном материјом.
У Немачкој, где се тимол користи од 1997. године, указује се на могућност појаве резистенције (отпорности према препарату). Да би се спречило ширење варое, у шећерни сируп за прихрањивање може да се дода и препарат од пелина и младих борових изданака. На тај начин паразит се успешно уништава и знатно подстиче развој легла.
Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.
