У земљи Србији печење ракије се одувек сматрало „мушким“ послом. Знало се, кад дође шљива, ко поставља казане, ко ложи ватру и надгледа, ко проба први оток. Да све не би било баш тако, да се традиција може нарушити, да жена подједнако добро може радити и тај део неприкосновеног мушког посла, сазнали смо у Врњачкој Бањи.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
Дана Трмчић, мајка троје деце и бака петоро унучади, пече ракију. И то не било какву, већ, како кажу, најбољу у Бањи. Она снабдева највеће бањске хотеле, код ње на 3,5 км од центра града, у насељу Липова, долазе гости на чашицу, домаће вруће уштипке, лепиње с кајмаком и одличну пршуту. Код ње је по цео дан гужва, и у кухињи и за трпезом, а Дана је увек расположена, насмејана и спремна за рад. Због тога је, уместо ње, с нама причао син Ђорђе, гласноговорник овог сложног домаћинства.
– Дестилерија „Дана“ је локални бренд који постоји већ дванаест година. Специфични смо по томе што ракију пече жена, моја мајка Дана Трмчић. Она је, желећи да сазна како је најбоље пећи ракију, завршила курс на Пољопривредном факултету у Земуну, након чега је покренула производњу – прича Ђорђе, поносан на мајку и успех који је постигла. Данине ракије су искључиво од воћа, и то од њиховог, непрсканог.
Ракије су од шљиве, крушке виљамовке, дуње, кајсије, јабуке, лозе. Шљиве, крушке и јабуке су из сопствених воћњака, дуње и кајсије купљене овде, у крају. Најбоља дуња је из Тавника, а кајсија из Краљева, врхунска је. Осим домаћег воћа, Трмчићи се држе и домаћег рецепта, из свог краја. Због тога им је ракија и најтраженија баш у Бањи.
