Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА Ни жега, ни суша, ни киша не сметају леблебији

Ни жега, ни суша, ни киша не сметају леблебији

339

Пише: Весна Савић

Док су многе ратарске културе због високих температура, а недовољно падавина, претрпеле огромне штете, то се, на сву срећу, није догодило с леблебијом. Показало се да овогодишња афричка клима није наудила овој махунарки и да с разлогом важи за једну од најотпорнијих на сушу. То нам потврђује и Немања Мирилов из Бачког Градишта, по многима пионир у производњи леблебије код нас, који се већ шест година бави производњом, а нешто краће и прерадом и продајом ове високохранљиве, али код нас још увек недовољно познате корисне намирнице. На питање како је суша утицала на приносе леблебије, Мирилов после августовске жетве потврђује да су приноси бољи него лане и да нема разлога за незадовољство. 

– Имамо принос од 800 до 1.200 килограма по катастарском јутру, док је прошле године износио око 500кг по јутру. Показало се да је киша пала у право време, а с обзиром на то да је леблебија тропска биљка, она сама црпи воду. Највећа јој је потреба за водом у време формирања пупољака и у цветању. Производња ове махунарке није претерано компликована и не изискује много улагања. Процене казују да је потребно уложити око 60 евра по јутру.

 Леблебија за 100 или 110 дана завршава вегетацију. Може да се гаји у монокултури. Идеално време за скидање усева је крај јула и почетак августа. Неки произвођачи сеју је 25. фебруара, жању паралелно са пшеницом и на парцели на којој је била заснивају производњу сунцокрета. Пољопривредници који имају јечам и жању га крајем маја и почетком јуна, на стрништима, без много обраде сеју леблебију која се затим жање, у зависности од временских прилика, у септембру или октобру. Практично, ако је сетва 15. јула, жетва је 15. октобра. Овај посао обавља се житним комбајном, на који се ставља сито за соју. Пакује се у вреће и лагерује у подно складиште. Тако ускладиштена може дуго да стоји.

– Нама је у интересу да се леблебија што више сеје. Ове године је, заједно с кооперантима, посејано 120 јутара. Прво смо замислили да наступамо преко Удружења произвођача леблебије, али смо схватили да нам то није најсрећније решење, па ћемо видети како да производњу, прераду, а поготово продају учинимо бољом и организационо ефикаснијом. Пре свега мислим на промоцију и излазак на домаћа и страна тржишта. Циљ је да читав ланац производње, од сетве па до пласмана, буде под контролом самих произвођача – објашњава овај млади произвођач.

Мирилов напомиње да сваком произвођачу, кооперанту, остаје чисто око 100.000 динара по јутру. Највећи трошак у овој производњи је радна снага, потребна за окопавање, јер је реч не о чисто органској производњи, већ,о „природној и традиционалној“, што значи да се хербициди не користе, а ђубрење се обавља компостом од коприве.

Прво семе набавили смо из Русије и Грчке, затим из Либије и Италије. Сада користимо властито семе које се оставља за наредну сезону, како су то радили и наши дедови. Враћамо се коренима, што је и циљ наше асоцијације, можемо је назвати и задругом – да се вратимо старим вредностима и преко њих закорачимо у будућност. Сада узгајамо и црну леблебију – Kala Chana, чије смо семе набавили пре коју годину, умножавали га сетвом у башти и сада имамо посејана четири катастарска јутра и међу првима смо у Европи који гаје ову сорту.

Брашно, гриз, мекиње, теста…

Да ли су овладали свим тајнама леблебије, питамо? 

– Учимо стално. Увек се нешто ново појави – потврђује наш саговорник. Немања настоји да окупи што већи број пољопривредника који ће заснивати производњу ове махунарке на површини не већој од 2,5 хектара, јер је ово оптималан обим производње за једну породицу која три пута током месеца може да оде до њиве, да погледа усев, осети биљку, ишчупа коров… Брашна из производног програма ПГ „Мирилов“ се добијају природном, традиционалном хладном методом „камен о камен“, што значи да се меље цело зрно 10 до 20кг на сат… Палета производа (фино брашно, гриз и мекиње, теста …) све је богатија и разноврснија. 

Сирова леблебија богата је минералима (гвожђе, цинк) и витаминима (А, Б6, Ц). Има низак гликемијски индекс за оне који брину о тежини. Богата је калцијумом и гвожђем, а уз свеже поврће представља савршени оброк без холестерола. Кувана леблебија има готово дупло више гвожђа од исте количине меса.