Пише: Светлана Мујановић
Млада шаргарепа у пролеће или чак и пред крај зиме више није новотарија на пијачним тезгама. Сви баштовани који желе да на пролеће из својих башта ваде младу „зелен“, могу да је посеју и првих дана новембра.
Шаргарепа се гаји као друга врста у плодореду, а на исту парцелу може се вратити тек после три-четири године. Добар је предусев, те се после ње на истој површини може сејати готово сво друго поврће. За њу су добре преткултуре све биљке које су обилно ђубрене стајњаком, као што су грашак, паприка, кромпир, парадајз, купус. Воли хумусна и растресита земљишта јер само на таквим може да формира правилан, прав корен, без рачвања, савијања и пуцања.
На гредицама или у заштићеном простору
Новембар уме да буде ћудљив с променљивим температурама па би ваљало, због бржег ницања, да се семе наклија, како би се скратио период ницања. Сеје се на равној површини или на гредицама, које су бољи избор јер уздигнути банкови пружају добру проветреност и с њих се брзо „цеди“ вишак воде.
Када се сеје на гредице, оне могу бити широке (један метар) или уске (75 цм). На широке се сеје пет, а на уске два реда у међуредном размаку 20 до 35 цм, док су у реду шаргарепа од шаргарепе удаљене два-три центиметра. За сетву на равној површини, међуредни размак је 25 до 50 цм, док је размак између биљака три до десет центиметара, што зависи од сорте и намене. Чим шаргарепа никне, ваља је загрнути јер, уколико је корен ван земље, јавља се “зелена глава”, која смањује тржишну вредност.
Повртари који имају пластенике који се преко зиме не загревају, осим салате и лука, у њима могу да гаје и ово поврће. Шаргарепа се, такође, може гајити и у ниским и полуниским тунелима. А у њима, уз помоћ једног или и два слоја агротекстила, корени пристижу за вађење већ крајем зиме. У овој производњи предност се даје ниским тунелима јер, у односу на полуниске, у њима је температура виша за који степен и шаргарепа брже напредује. У ниским тунелима и влага се боље чува, што је нарочито значајно у периоду ницања, формирања розете и у фази када почиње ширење корена.
Першун осетљивији на ниске температуре
Першун се такође може сејати првих, још увек лепих дана овог месеца. Ваља имати на уму да се на отвореном пољу гаји због корена, а у пластеницима и тунелима због листова. Технологија гајења на отвореном пољу иста је као производња шаргарепе.
Першун је осетљивији на ниске температуре од шаргарепе па, када се гаји у затвореном простору, мора да се ушушка агротекстилом. Производи се директном сетвом семена и из расада, а најбоље резултате даје када се произведе као контејнерски расад или расад у саксијама. За такву производњу сеје се у августу и септембру, расађује у октобру и новембру, а листови „троше“ у току зиме. Размак је исти као код шаргарепе.
Вештији баштовани, а и домаћице с искуством и пригодним простором, листове „производе“ из извађеног корена першуна. Када се ово поврће извади, одаберу се лепо развијени корени и посаде у тунеле или леје, и на њима убрзо почну да расту листови. Да се они не би смрзли, у таквим тунелима потребно је одржавати температуру од 10 до 15 степени, умерено заливати и често проветравати јер, у супротном, листови труну.
Посније земљиште за грашак
Домаћице које из било ког разлога нису стигле то да ураде, а набавиле су семе, првих сувих и топлих новембарских дана могу још увек посејати грашак, иако је правило да се ово поврће посеје до краја октобра, како би семе могло да исклија, биљка да се развије, нарасте пет до седам центиметра и формира неколико листова. У тој фази развића биљка је припремљена да опстане и поднесе зимске временске услове без оштећења.
За јесењу сетву грашка, која даје веће приносе и бољи квалитет, треба бирати сорте каснијег вегeтационог периода, а потребно је набавити више семена од норме, прописане за пролећну сетву. Наиме, семе, посејано на прагу зиме, неће сво изнићи, а нежније биљке могу да измрзну. Сеје се на дубину од два-три центиметра и после сетве обавезно поваља, да би се око семенке истиснуо ваздух и створили услови за што брже ницање. Ако је земљиште суво, да би се убрзало ницање, добро дође једно заливање. За јесењу сетву грашка ваља бирати парцеле с оцедним, средње лаким до средње тешким земљиштима, неутралне пХ реакције.
Најбољи начин сетве који се препоручује за овај рок јесу двореде леје, у којима је размак између редова од 30 до 35 цм, како би се омогућило да се биљке наслањају једна на другу, без потребе да се постављају кочићи и развлачи жица, односно, формира шпалир, што повећава трошкове. Између леја ваља оставити размак од пола метра, да се биљке у вегетацији могу раширити и да се може несметано пролазити.
Уколико се одлучите за јесењу сетву грашка, обратите пажњу на ђубрење. Наиме, грашак припада малој групи биљака које не подносе обиље хранљивих материја у земљишту. Када их има сувише, биљка производи велику вегетативну масу, док се махуне оскудно формирају и квалитет им је смањен.
