Јединствени Музеј пчеларства породице Живановић у Сремским Карловцима, један од првих приватних музеја на нашим просторима, ове године навршио је пет деценија постојања. Последње две деценије овај музеј је незаобилазна дестинација туриста са скоро свих континената иако се не налази у строгом центру Карловаца. Међу онима који су прекорачили праг ове куће, а њихов број се ни уз најбољу вољу не може утврдити, има много угледних личности, као што су принцеза Јелисавета Карађорђевић, кћерка Че Ге Варе, војвоткиња од Корнвола Камила, академик Драган Недељковић, књижевница Вида Огњеновић, некадашњи гувернер Народне банке Радован Јелашић, принц Естерхази де Гален, председник руске Думе, јапански, холандски, амерички, израелски, шведски, бугарски, фински, немачки, британски амбасадори и многе друге дипломате. О посетама професора, студената, ђака, представника фирми, обичних и људи из света филма, да и не говоримо.
Све посетиоце у том простору очекује неколико стотина експоната, од чега велики део чине предмети који су припадали професору Јовану Живановићу, родоначелнику рационалног пчеларства код Срба, од којих се многи ретко где могу видети осим овде. Између осталих, у том храму пчеларства изложене су кошнице вршкаре од прућа, али и популарна „американка“ са покретним саћем, коју је професор Живановић конструисао. Део поставке чини и једина преостала кошница-црквица из 1880, од мноштва таквих које су стајале на улазу у сваки професоров пчелињак, затим истресаљка или врцаљка за мед из 1876. године, парни топионик за восак из 1881, мензура уз помоћ које је ђацима Богословије, у којој је од оснивања катедре за пчеларство, друге у Европи, професор Живановић предавао тај предмет до пензионисања, показивао развој пчеле…
Пчеле је назвао светим бићима
Све оно што Музеј пчеларства данас јесте проистекло је из жеље унука професора Јована Живановића – Боривоја, не да оснује музеј, већ да спречи осипање пчеларског прибора, литературе и личних предмета који су припадали том чувеном српском пчелару и филологу, јер се протоком времена од његове смрти, многима изгубио сваки траг. Када су на иницијативу некадашњег шефа катедре Пољопривредног факултета у Земуну и врсног пчеларског посленика професора Богољуба Константиновића студенти почели с пролећа да походе кућу Живановића да би се упознали са историјатом пчеларства, а у пчелињаку с практичним радом, јер је производња меда без прекида присутна у овој породици од тренутка када је тиме професор Јован Живановић почео да се бави, све је добило другачију димензију.
-Професор Јован Живановић је био чудо од човека – каже његов потомак Борко Живановић. – Завршио је Гимназију у Карловцима, студије славистике код филолога Франца Миклошича у Бечу, потом био професор у Карловачкој гиманзији и Богословији, бавио се производњом вина, правио аусбрух и бермет… Оболевши од туберкулозе, он почиње доста времена да проводи у природи и на наговор пријатеља почиње да се бави пчеларством и да се дружи са пчелама, које је касније назвао светим бићима. Набавио је плетаре или вршкаре, тадашње моделе кошница, литературу и тако се отинсуо у свет пчеларства.
После само неколико месеци професор Живановић се излечио, а у знак захвалности за оздрављење написао је у част пчела прозну песму. Заслуге професора Живановића за српско пчеларство су немерљиве. Његов рад се може назвати револуционарним у пчеларењу или ковналуку, како се тада оно називало на просторима на којима живе Срби. Раскрстио је са тадашњом праксом убијања пчела сумпором како би се извадио мед из плетара и конструише кошницу са покретним саћем, зашто га и називају оцем савременог пчеларства, а 1875. годину – годином његовог почетка.
Прве српске књиге о пчеларству
Посветио се и писању о пчеларству, те је иза себе оставио велики број књига и часописа. Осим о пчеларењу, писао је и о темама из своје струке. У музеју је изложен део оног што је написао из области филологије, као што су Српска граматика, Синтакса српског језика, Српска читанка, док се остатак чува у Матици српској и Карловачкој гимназији, у чијем дворишту се налази његова биста наспрам оне која припада најпопуларнијем њеном ђаку, Бранку Радичевићу. И део пчеларске литературе и оног што је објављивао из те области, а у првом реду књиге Српски пчелар и Српски речник за кованџије, могу се видети у музеју.
Према речима Борка Живановића, који са оцем Жарком води музеј, професорове заслуге за српско пчеларство огледају се и у томе што је на катедри за пчеларство у Богословији, која је отворена на његову иницијативу, подучавао пчеларству 26 година богослове, који су као потоњи свештеници ширили ову делатност у крајевима у којима су службовали.
На путовање кроз векове, како се обилазак ове поставке може назвати, све оне који дођу у музеј воде Живановићи, уз мноштво интересантних података, који се само ту могу чути. Уз несвакидашњу причу у том амбијенту пружа им се прилика и да пробају мед, јер породица поседује око 150 кошница на истом оном карловачком потесу – Матеју, на ком је професор Живановић, у потрази за излечењем, почео да се бави пчеларством.
За све оно што је овај музеј од оснивања 1968. учинио у погледу едукације и афирмације лика и дела професора Живановића, али и те питоме вароши, одликован је ове године Повељом Сремских Карловаца, највишим општинским признањем.
ВРЕМЕШНА ЗБИРКА У НОВОМ АМБИЈЕНТУ
Пчеларској збирци је с временом додата и винска компонента, јер је породица обновила виноградарску производњу. До 2005. године збирка је била смештена у старој кући Живановића, испод крошње столетног кестена, а затим је пресељена у нов објекат, грађен по угледу на професорову кућу у Матеју, у ком су му били пчелињаци. Саставни део музејског комплекса данас чини, поред старог лагума, и пространа дворана која је постала простор у ком обитава култура, јер се у њој одржавају различити програми из те области, али и дегустације вина за велике групе туриста. Налази се у поткровљу новосаграђеног помоћног објекта у подножју брега, у ком се прерађује вино.
З. Милосављевић
Добро јутро број 560 – Децембар 2018.
