Одржавање плодности земљишта и исхрана повртарских усева од суштинског су значаја у свим системима производње, почев од конвенционалне, као доминантног начина производње у свету, преко органске производње у Србији или неког од одрживих система производње поврћа у свету: биодинамичног, органског, биолошког, еколошког, система малих улагања, холистичког, пермакултуре. Дакле, основа повртарства је увек и свуда – одржавање плодности земљишта и, наравно, правилна исхрана.
Пише: Проф. Др Жарко Илин
Системи производње разликују се углавном по примени минералних ђубрива. У конвенционалној и интегралној производњи, или у повртарству по систему добре пољопривредне праксе дозвољена је примена свих органских, минералних и микробиолошких ђубрива, као и сви начини за исхрану биљака. С друге стране, у одрживим системима, пре свега у систему органске производње, дозволу имају само органска ђубрива, и то не сва.
Значај калцијум – карбоната
Да бисмо правилно исхранили биљку, морамо увек имати на уму које агротехничке мере ћемо припремити, како би исхрана поврћа дала максималне ефекте. У повртарској производњи примењују се неке опште агротехничке мере, у које спада и ђубрење органским и минералним ђубривима, микробиолошким ђубривима, гасовање, зеленишно ђубрење, компост, глистењак и низ других органских ђубрива. У специфичне агротехничке мере спадају неке нове методе исхране, пре свега фертигацијом. На овај начин, сем прецизног додавања потребне количине хранива, у зону кореновог система додајемо и воду. Специфична агротехничка мера храњења биљака на бази суме радијације спроводи се у пластеницима и стакленицима.
Потребе у хранивима утврђују се на основу изгледа биљака, анализом биљног материјала и изношења хранива по јединици приноса, што је општеприхваћено пре свега у узгоју биљака у заштићеном простору, а ова метода све више се примењује у свету и код нас и на отвореном пољу. Најтачнија, најпрецизнија, али нажалост, најскупља и најдуготрајнија метода је мрежа постављених огледа за ђубрење у различитим варијантама код различитих повртарских врста. С обзиром на то да се ради о изузетно скупој методи, која мора да се планира и поставља на различитим типовима земљишта, на различитим локалитетима, при различитој обезбеђености земљишта падавинама и наводњавањем, ова метода се углавном примењује у научно-истраживачком раду. На бази претходно постављене мреже огледа, са ђубрењем се у широкој производној пракси примењује агрохемијска анализа земљишта и на основу ње се одређује потребна количина хранива које ће се онда додавати под основну обраду предсетвено и у току вегетације у више прихрана.
Већина повртарских врста захтева слабо кисела до неутрална земљишта, док у киселим земљиштима и земљиштима алкалне реакције може доћи до драстичног смањења приноса и различите могућности усвајања, на киселим и слабо киселим земљиштима микроелемената, а на алкалним земљиштима калцијума, калијума и гвожђа.
Осим рН земљишта, од изузетног значаја је садржај калцијум-карбоната. Пожељно је да се налази у земљишту бар у количини до 5 % и тада кажемо да се ради о слабо карбонатном земљишту. Бољи ефекти у исхрани поврћа се постижу када земљиште садржи 5 до 10% калцијум-карбоната и тада кажемо да се ради о средње карбонатном земљишту, а најбоље за повртњаке је јако карбонатно земљиште с преко 10% калцијум-карбоната у свом саставу. Од садржаја калцијум-карбоната зависе водно-ваздушне и топлотне особине и, наравно, плодност земљишта, јер овај минерал битно утиче на приступачност свих макро- и микроелемената током читаве вегетације.
Најбоља иловаста земља, богата хумусом
Од великог значаја је и садржај хумуса у земљишту, који зависи од типа земљишта па отуда разликујемо песковита, лака, иловаста и тешка, глиновита земљишта. Садржај хумуса може бити низак, средњи и висок. Код песковитих земљишта је низак садржај хумуса, мањи од 1% , средњи садржај хумуса је на нивоу од 1 до 2,5%, а на лаким песковитим земљиштима максималан садржај може бити тек нешто више изнад 2,5%. То значи да на овим земљиштима морамо већу пажњу посветити исхрани, како бисмо увек биљкама обезбедили довољну количину хранива из органских и минералних ђубрива, јер се минерализацијом из хумуса неће моћи током читаве вегетације обезбедити довољна количина хранива, поготово на песковитим земљиштима с ниским садржајем хумуса, мањим од 1%.
Најбоља земљишта за повртарску производњу су иловаста земљишта са високим садржајем хумуса од преко 4%. Одмах иза њих су иловаста земљишта са средњим садржајем хумуса од 1,5% чешће 2,5%, најчешће 3 до 4%. Најмање пожељна су земљишта с ниским садржајем хумуса, испод 1%.
Од садржаја хумуса зависи и садржај укупног азота. Кажемо да су земљишта сиромашна када је садржај азота мањи од 0,1%, а добро обезбеђена земљишта с врло високим садржајем хумуса између 4 и 5% биће и добро обезбеђена у азоту – са преко 0,2%.
Крава даје највише стајњака
Важан је и састав стајњака, односно, садржај органских материја. У просеку, стајњак садржи 0,4 до 0,5% азота, 0,2 до 0,3% фосфора и 0,5 до 0,6% калијума. Да бисмо обезбедили довољне количине стајњака, треба да знамо да један коњ годишње произведе 6 до 7 тона стајњака, крава 7 до 9 т, овца 0,5 до 2,5 т, а свиња 1,5 до 3 т стајњака. У зависности од површина под поврћем и количине које ћемо применити, можемо испланирати потребан број грла који ће нам ту количину и обезбедити.
Агрохемијска анализа
Агрохемијска анализа земљишта ради се лети, пре било каквог ђубрења. Постоје две методе: стандардна, где се узимају узорци земљишта у слоју од 0 до 30 цм, и у слоју од 30 до 60 цм за највећи број повртарских врста. Међутим, тачнија метода, поготово за исхрану поврћа на отвореном пољу и у заштићеном простору, јесте узимање узорака земљишта у слоју од 0 до 20 цм, слоју 20 до 40 цм и у слоју од 40 до 60 цм, пре свега због веома слабе развијености кореновог система код већине повртарских врста. Без обзира на то да ли се примењује прва или друга метода, ради се и рН земљишта, и то рН у води, и рН у КЦЛ-у. Карактеристично је да је увек рН земљишта у води знатно већи од рН земљишта у КЦЛ-у. Јако је важно утврдити садржај калцијум-карбоната у процентима по слојевима, затим садржај хумуса у процентима по слојевима, потом садржај укупног азота по слојевима, као и садржај фосфора и калијума у милиграмима на 100 г земљишта. Пошто је рН земљишта од изузетног значаја за план исхране поврћа, направљена је прецизна класификација земљишта према рН вредности. Тако је земљиште јако кисело при рН вредности мањој од 4,50, кисело је при рН вредности од 4,51 до 5,50, слабо кисело при рН вредности од 5,51 до 6,50, неутрална реакција земљишта је рН од 6,51 до 7,20, и јако алкално земљиште је при рН вредности већој од 7,20.
Контрола и мапе плодности, план ђубрења
Пре било каквог ђубрења неопходно је урадити контролу плодности земљишта, и то се ради дијагонално или цик-цак по парцели, на површини до 5 ха, с узимањем узорака на минимум 25 тачака. Прави се просечан узорак, при чему узимање узорака може бити ашовом или сондом или у новије време уз помоћ специјализованих машина које директно преко ГПС-а одређују место за узимање узорака. На основу ових узорака праве се мапе плодности земљишта, на основу њих се прави план ђубрења, и то не за целу парцелу, пошто она неће бити увек једнаке плодности ни по површини ни по дубини. Ради се детаљно, а циљ је рационална примена скупих органских и минералних ђубрива, микробиолошких ђубрива у току вегетационог периода.
Сведоци смо да је азот изузетно скуп, јер је за његово добијање потребна додатна енергија, и зато је важно знати како поједине повртарске врсте реагују на азот. Све повртарске врсте на основу захтева према азоту можемо поделити у четири групе:
Група I
Јако изражени захтеви према азоту
кељ
кељ пупчар
брокола
келераба
мрква
тиквица
млади лук
Група II
Изражени захтеви према азоту
цвекла
купус
карфиол
брокола
ране
купусњаче
келераба
Група III
Умерени захтеви према азоту
краставац
салатар
краставац
корнишон
парадајз
црни лук
салата
Група IV
Мали захтеви према азоту
легуминозе
грашак
боранија
боб
ротквица
(Наставак у идућем броју)
