У народу постоји веровање да орах не треба орезивати. Међутим, данас се у савременим засадима резидба сматра једном од најважнијих захвата за добијање редовног и доброг приноса.
С обзиром на широку срж, која код воћака указује на осетљивост на мразеве и обилно лучење сокова, орах треба резати увек после престанкс опасности од пролећних мразева (зелена резидба). Прерано изведени захвати могу довести до потпуног губитка рода на младим стаблима услед измрзавања, и тако у дужем периоду утицати на правилан процес формирања круне.
Зелена резидба подразумева само захвате на младарима – покренутим пупољцима, и изводи се у различитим периодима током вегетације, дајући различите ефекте. Највећи број захвата има за циљ смањење вегетативне снаге раста и подстицање родности. Зато су они значајни код младих стабала код којих је бујност врло изражена. У оваквим случајевима зимска резидба је допунска и служи само за најнужније интервенције.
Родна стабла ораха се такође режу после престанка опасности од пролећних мразева, али знатно мањим интензитетом. Циљ захвата је да се умањи пребацивање рода на врх и по периферији круне. Испитивања ефеката извођења вишегодишње зимске резидбе у поступку тзв. вршног плафонирања (одстрарњивања вршног дела прошлогодишњег летораста на 1,3 до 1,5 метара од места његовог разграњавања) на стаблима ораха у густим засадима старим 4–12 година довела су до појаве густе круне која је обиловала новоформираним прирастима. Засена и слабији продор светлости у унутрашњост код оваквих круна довели су до мањег рода у односу на неорезана стабла. Добијени квалитетнији род није могао да „покрије“ вишегодишње трошкове резидбе.
У шпалирним системима пирамидалне круне (слободне или контролисане) са густином садње 6–8 х 3,5–6 метара спроводе се бројни помотехнички захвати. То су повијање и пинцирање грана, ровашење, прстеновање и полупрстеновање, уклањање примарних пупољака са вратом, прекраћивање грана за једну трећину до једну четвртину и уклањање сувишних младара до основе. Циљ је добијање приноса који се крећу у распону 4–6 тона по хектару и почетног рода који се може очекивати већ у трећој години живота засада.
Мр Дејан Маринковић
Добро јутро број 540 – Април 2017.
