За органску пољопривреду одлучили су се јер желе да промовишу здрав начин живота, а зелено поврће привукло их је јер су, како кажу, салате здраве за исхрану и лепе на око.
- Највећи приход остварујемо од руколе, спанаћа, зелене салате, блитве и листова цвекле – каже Милица Петрушевска.
Недавна посета Северној Македонији била је прилика да сазнамо нешто више о органској производњи у суседној земљи. У томе нам је помогла Милица Петрушевска из Скопља, лингвиста по струци, која са братом који је по образовању инфоматичар, узгаја поврће, пре свега салате, по принципима органске производње. Иако су градска деца, Петрушевски су се за органску пољопривреду одлучили јер желе да промовишу здрав начин живота. Како кажу, за производњу зеленог поврћа определили су се јер су салате здраве за исхрану и лепе на око.
Још увек су на самом почетку, тако да производња није организована на великим површинама. Заснована је на једном хектару отвореног поља и 400 квадратних метара под пластеником, а наши домаћини сматрају да је то сасвим довољно за почетак. Органска производња подразумева ротацију усева, како у пластенику тако и на њивама, те је за једну жетву код Петрушевских увек активно 5 до 6 ари, а биљке које гаје не изискују велике површине.
Добра берба са малог поседа
- Највећи приход остварујемо од салата, попут руколе, као и од спанаћа, зелене салате, блитве и листова цвекле – каже Милица Петрушевска. – Ове производе имамо и у беби форми, што подразумева само младе листове. Беремо лист по лист и зато с малих површина можемо да уберемо солидне количине. Продајемо и полупроизводе, односно мешавине салата које пакујемо.
Петрушевски имају властити дизајн производа, и то не само етикету, већ и оригиналну комбинацију поврћа. Тако њихово паковање зелене салате садржи четири врсте овог поврћа различитих структура, укуса и изгледа. Осим салате, узгајају сезонско поврће и на тај начин обезбеђују поштовање плодореда.
Ови млади људи у органску пољопривреду непрекидно улажу средства, рад и идеје од 2015. године. Сада имају линију за прање, сушење, складиштење и паковање салата. Да би били конкурентни конвенционалној производњи која је јефтинија, Миличин брат осмишљава иновације да би смањио трошкове. Тако, примера ради, тражи најбоље начине загревања пластеника, како би на малој површини целе године производили много лиснатог поврћа, што је једна од њихових тржишних предности. Према речима наше саговорнице, Македонци много воле свеже салате, посебно оне које се производе без употребе хемијских средстава.
Храна без токсина и алергена
- Зна се да зелене салате могу да акумулирају велике концентрације токсичних материја и алергена, и на тржишту имамо предност због органског концепта производње. Осим тога, салата лепо изгледа и продајемо је полуочишћену, тако да је једноставна за припрему. Наш дизајн осмишљен је за модерног и савременог човека који зна шта значи органско. У Северној Македонији развијена је свест о здравој храни и производња, али ипак је основни проблем питање како организовати продају – прича нам Петрушевска.
А управо продаја и све што води до доброг позиционирања на тржишту и препознатљивости производа, Миличин је посао. Цео процес подразумева велику контролу током производње, припреме за продају и саме продаје. Приликом пласмана, прескаче се такозвана друга и трећа рука.
Петрушевски кажу да успевају да постигну добар квалитет за ниску цену, и то је разлог због којег њихова роба завршава у супермаркетима на полицама с ознаком органско, иако продаја није унапред договорена. Када им се појави нови клијент, повећају производњу, а овакав приступ продаји могу да остваре јер салате имају кратку вегетацију, те и у најнеповољнијим зимским условима од сетве до бербе не прође више од 60 дана. Како кажу, желе да се опробају и у продаји преко он-лајн маркета.
Оквир:
Тешко до субвенција, семена и средстава за заштиту
За органску производњу у Северној Македонији постоје субвенције, али Милица Петрушевска и њен брат до сада нису успели да их искористе јер су, како кажу, неприлагођене овој производњи. Наиме, приликом одређивања критеријума које произвођач треба да испуни нису узете у обзир њене специфичности, као ни специфичности њеног развоја. Наиме, доња граница површине обрадиве земље сувише је велика за органске произвођаче и изједначена је с површинама које су карактеристичне за идивидуалне пољопривреднике у конвенционалној производњи, као и за монокултуре које се користе за индустријску прераду. Ово је прва и највећа препрека коју органкси произвођачи не могу да прескоче. Петрушевски планирају да за свој пилот пројекат као бизнис модел, искористе новац Фонда за иновације и технолошки развој, што је изводљиво јер је реч о инвестицији.
- Сем новца, тешко се долази и до дозвољених средстава за заштиту и ђубрење, као и семена за органску производњу. Због тога семе произвдимо сами, а делимично и ђубриво. Компостирамо зеленишне остатке и стајњак који купујемо. Минимално употребљавамо дозвољена заштитна средства, и то само у изузетним итуацијама. Ослањамо се на плодоред како би, у случају појаве болести, смањили губитке које проиузрокују штеточине – објашњава Милица Петрушевска.
