Mnogi nisu čuli za orgonsku energiju, a interesantno je da se sve češće upotrebljava i u poljoprivredi. Primećeno je da od ove energije biljke brže rastu. Priča o orgonitima započela je sredinom prošlog veka kada ju je promovisao naučnik Vilhem Rajh, a koji ju je nazvao orgonskom energijom. Njegovo nasleđe je ostalo i danas te pojedine osobe, poput Novosađanke Julijane Radovan, izrađuju prostorne orgonite, podmetače za oživljavanje vode, lične orgonite i orgonske topove…
– Orgonska energija predstavlja život, rast, bujanje, a mi koji se bavimo njom izrađujemo orgonite, orgonske „topove“. Lično volim da ih nazivam harmonizatorima, jer harmonizuju klimu iznad prostora gde se nalaze. Oni koji ne veruju u ovo neka probaju mali eksperiment sa isklijalom pšenicom. Jednu posudu sa takvom pšenicom stavite na orgonitski podmetač, a drugu na običan. Videćete čudo, pšenica sa orgonitskog podmetača brže klija i bolje raste, mnogo je veća i zelenija od one druge ispod koje nema podmetača – objašnjava Julijana.
Orgoniti su uređaji izrađeni od redova različitih metala i kristala kvarca, zaliveni u smoli i zapravo predstavljaju spoj organskih i neorganskih materija. Svojim delovanjem neutrališu štetna zračenja, odašiljući blagotvornu orgonsku energiju koja prija svom živom svetu; ljudima, biljkama, životinjama, pčelama. Stoga, svaki orgonit ima svoje određeno polje delovanja u zavisnosti od sastava, načina izrade, oblika i veličine.
– Za poljoprivrednike su svakako najinteresantniji orgonski topovi ili harmonizatori. To su uređaji koji u bazi imaju jedan ogroman orgonit, a preko bakarnih cevi ispaljuju orgonsku energiju u vis, a za koje vreme njegova baza blagotvorno utiče na okolinu – ističe naša sagovornica. Prema njenim rečima pokazalo se da mesto na kojem je postavljen orgonski harmonizator podstiče rast i razvoj biljaka, poljoprivrednih kultura ili voćnjaka. Radila je i eksperimente sa pčelama.
– Manje orgonite sam postavila u nekoliko pčelinjaka. Primećeno je da su društva bila snažnija i mnogobrojnija za razliku od košnica bez orgonita. Prilikom medobranja je bio veći prinos meda. Redovno su tretirane protiv varoe, kao i sve druge, a uvidom u količinu otpalih nametnika se pokazalo da ih je bilo manje, što implicira da su bile manje napadnute. Prezimljavanje su u proseku mnogo bolje prošle od ostalih, a u proleće su davale više larvi – kaže sagovornica.
Takođe je eksperimentisala i sa povrćem te je primetila da paradajz koji je primio orgonsku energiju nije istrulio, već je nakon nekoliko meseci ostao prosušen, ali jestiv.
Tekst: Ljiljana Milovanović
Foto: Ljiljana Milovanović i privatna arhiva sagovornice
