Зачинска паприка једна је од најзначајнијих повртарских култура и извозни бренд Србије. Производимо је на 2.400 до 2.600 хектара, а од укупне производње у Србији половина је сконцентрисана на северу Војводине. Својевремено је проф. др Жарко Илин с Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду рекао да зачинске паприке имамо не само за домаће тржиште, за зачине наше месне индустрије и потребе грађана Србије за запршку и кулинарске специјалитете, већ је она један од најзначајнијих извозних брендова. Због високог садржаја бојених материја, нема јој равне.
Необично висок садржај боје у зачинској паприци произведеној на нашем подручју (од 180 до 250 АСТ-а) гарантује екстра квалитет извозницима, али и купцима у иностранству који је користе за поправљање њихове паприке неупоредиво лошијег квалитета. Од укупно произведене и прерађене зачинске паприке у Србији, 60 до 70 одсто количина се извози, па наши прерађивачи остварују значајан профит. Према Илиновим речима, он је неупоредиво већи од профита који се остварује у класичној производњи свежег плода. Ако се узме у обзир прерада, новостворена вредност вишеструко се увећава и креће се изнад 15.000 евра по хектару.
Време преполовило овогодишњи род
Хоргош, Мартонош и Нови Кнежевац центри су паприкарства на северу Војводине. У овим местима налазе се велики прерадни капацитети којима произвођачи из околине испоручују зачинску паприку. И велики број малих породичних мануфактура производи млевену и туцану зачинску паприку.
На подручју деловања Пољопривредне стручне службе Сомбор постоји дуга традиција производње поврћа, а парадајз и паприка спадају у најзаступљеније, и смењују се у плодореду са другим повртарским културама. Посебно треба споменути традицију гајења паприке сомборке као конзумне, али и савремене технологије гајења овог поврћа која се сортиментом прилагођава захтевима тржишта. За њом не заостаје ни зачинска паприка, имајући у виду њену сврху и употребу у гастрономији, нарочито ако се у обзир узме чињеница да је у војвођанској кухињи изузетно заступљена.
– Све више произвођача зачинске паприке има своје прерадне капацитете, те је делом на тржиште пласирају као готов производ, односно као млевену, а део производње испоручују уговореном купцу као што су „Витамин“ из Хоргоша или „Телек паприка“ из Мартоноша – каже Оливера Секулић, саветодавац из ПСС Сомбор, која покрива и места позната по производњи паприке, попут Купусине, Бездана, Стапара, Брестовца и Бачког Моноштора.
Према њеним речима, ова производна година није била повољна за производњу зачинске паприке. У априлу су се произвођачи сусрели с изразито сушним периодом, а током маја, када су биљке биле у интензивном порасту, температуре ваздуха биле су знатно ниже од просечних за то доба године. Тек у јуну стигле су значајније падавине, али је ипак већи део периода вегетације протекао у условима који нису погодовали овом поврћу. Све се то одразило на род, па су произвођачи, који иначе беру 15 тона по хектару, ове године имали готово преполовљен принос.
Управо у Бачком Моноштору налази се пољопривредно газдинство „Француз“, на којем је више генерација уназад било посвећено производњи зачинске млевене паприке. Млади Давор Француз каже да се њихова производња протеже од њиве до паприкаша или кулена и кобасица. Ово поврће код петочлане породице Француз увек заузме једно катастарско јутро, јер је то површина коју сами могу да обраде. Раде директну сетву и углавном се опредељују за Хоргошку слатку – ХС2, сорту која је призната 1972. године, или сорту Нада.
– Ове сорте не воле тешка земљишта, већ она која су оцедна, односно песковита. У нашем атару већина њива је друге и треће класе, тако да су идеалне за производњу овог поврћа. Наше газдинство има и сточарску производњу, а како зачинска паприка обожава ђубрење стајњаком, само њега и користимо за ове намене. Плодоред се мора испоштовати, најбоље је када се паприка на истој парцели нађе тек за четири до пет година. Производимо диње и лубенице које су се и показале као најбољи предусев паприци. Радимо директну сетву из семена и зачинску паприку искључиво производимо на отвореном пољу. Када се у обзир узму климатске промене и цене, размишљамо да пробамо пластеничку производњу из расада, како би паприка доспела нешто раније – објашњава Давор Француз и напомиње да је ова производна година, баш као што је то рекла и дипл. инг. Оливера Секулић, била изузетно лоша јер плодови нису били довољно меснати. Биљка није везала довољно воде, тако да је и принос знатно мањи.
Ова породица има развијено тржиште, тако да целокупан род преради у властитом погону, а неретко и купује паприку, како би задовољила тражњу купаца. Многи од њих су сталне муштерије и зачинску паприку купују за потребе домаћинства, као зачин за кобасице и кулене, али и за потребе ресторана, најчешће чарди, познатих по рибљим чорбама и паприкашима.
Низача прославила Доњу Локошницу
А на југу Србије, у Доњој Локошници код Лесковца, у јесен је цело село окићено венцима нанизане паприке. Паприка се двадесетак дана суши на сунцу јер се, како мештани кажу, на тај начин добија и бољи квалитет готовог производа. Када је сунца мање, сушење траје дуже. У један венац се у просеку наниже од 200 до 220 паприка и у овај посао укључене су целе породице, баш као и у бербу. Најбржим низачима потребно је 15 минута да нанижу један овакав венац, а ако је паприка крупнија, дневно направе од 30 до 35 венаца. Ситнији плодови нижу се нешто спорије. Влага и киша највећи су непријатељи током сушења паприке.
У Доњој Локошници сви произоде једну врсту паприке, тзв. низанку или низачу. Реч је о аутохтоној врсти која једино ту успева. Нема записа, али казивања говоре да низача на овим просторима успева дуже од четири века, а ово село највећи је произвођач зачинске паприке у Србији. Свака кућа у просеку произведе 1.000 килограма зачинске паприке, а за наредну сетву остављају сопствено семе од налепших и најквалитетнијих плодова. Када се паприка осуши, домаћини један део одвајају за млевење, а други за грување. Грувана паприка служи као додатак за роштиљ, пасуљ и друга јела. Неки је зову и туцана паприка, али у Доњој Локошници она се искључиво зове – грувана.
Славољуб Цакић из овог села 50 година је посветио производњи зачинске паприке. Каже да осим ње и кромпира други производи нису могли да се пласирају на тржиште. Сваке године се на 40 до 50 његових ари нађе паприка.
– Реч је о нашој низачи, коју специјално производимо за млевење. Међутим, у последње време доста купаца из Бугарске и Словеније показало је велико интересовање за нашу осушену низану паприку која се користи за пуњење и припрему других јела. Знатне количине ове паприке сам продао, али је због много кише ова година била лоша и паприку су нападале разне болести – каже Славољуб, додајући да се у његовом селу низача гаји на 300 хектара, а он сам произведе од 600 до 700 килограма млевене и од 200 до 250 венаца сушене паприке. Објашњава да је запршка лепша, што је паприка ситнија, а с пласманом нема проблем. Све што произведе прода на пијаци.
