Kaljenje rasada
– Kaljenje rasada počinje dve nedelje pre sadnje na stalno mesto, provetravanjem plastenika ili tople leje – ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj PSSS. Jedan od najčešćih tretmana kaljenja je snižavnje temperature u zaštićenom prostoru provetravanjem. Ventilacija povećava kretanje vazduha, što pomaže jačanju biljaka. Prve nedelje provetravanje se obavlja tokom dana, a tokom druge nedelje treba ga obezbediti tokom dana i noći.
– Minimalna dnevna temperature pri kaljenju rasada je 12 stepeni, a noćna ne treba da pada ispod 5 stepeni. Treba sačekati da se temperature vazduha malo poveća – kaže Lazović Đoković.
Zasušivanje supstrata
Ovim postupkom smanjuje se broj zalivanja, ali se povećava njegova norma, kako bi se smanjio stres zbog temperaturnog kolebanja i kako bi se koren mlade biljke što bolje razvio. Istovremeno u samoj biljci se smanjuje sadržaj vode, a povećava sadržaj suve materije. Biljka postaje jača i otpornija, ne dolazi do izduživanja. Kako bi se biljke ojačale mogu se u procesu kaljenja rasada primeniti biostimulatori ili đubriva bogata kalijumom.
– Ne treba ni preterivati sa kaljenjem, jer ono može da uspori primanje biljaka posle rasađivanja i dovede do kasnijeg plodonošenja, ponekad i smanjenog prinosa – naglašava Lazović Đoković.
Rasad je spreman za otvoreno polje ukoliko ima 6 do 8 listova, dobro razvijen koren i visinu stabla od 15 do 25 cm. Nekoliko sati pre presađivanja na stalno mesto, potrebno je mlade biljke dobro zaliti kako bi se što lakše vadile iz kontejnera i saksije, ili čupale iz toplih leja.
Izvađeni rasad treba da se štiti od vetra i sunca pokrivanjem vlažnom krpom, a korenov sistem treba da bude u vodi, naročito ukoliko rasad duže stoji. Najbolje je da se rasađuje po oblačnom vremenu ili u popodnevnim časovima. Zemljište za sadnju pripremitei 10 do 15 dana ranije, a ako je veoma suvo treba ga zaliti.
– Temperatura zemljišta u vazduhu treba da bude iznad 15 stepeni. Ukoliko se sa sadnjom porani, dok je zemljište hladno, korenov sistem će se slabije razviti i samim tim usporava se i razvoj same biljke. Papriku nikako ne saditi u hladnu zemlju – savetuje Lazović Đoković.
Na nižoj temperaturi paprika doživljava stres
Na temperturi koja je niža paprika doživljava stres, prestaje da raste i da se razvija. Ona ne podnosi kolebanja između dnevne i noćne temperature. Zbog toga listovi počnu da žute i opadaju. S druge strane ukoliko sadnja krene kasnije, biljke se teže primaju, pate od nedostatka vode, a plodovi sporije sazrevaju. Najbolji termin za sadnju na otvorenom je posle druge dekade meseca maja kada prođe opasnost od kasnih mrazeva. Za sadnju odabrati osunčane parcele, dobro drenirano, propusno zemljište, bogato hranivima. Mesto treba biti zaštićeno od udara vetra, ali sa dobrom ventilacijom. Na otvorenom polju najčešće se radi na rastojanju 50- 60 X 20 – 30 cm.
– Dubina sadnje treba da je 5 do 6 cm, do kotiledona ili jedan cm dublje. Nije preporučljiva dublja sadnja zbog toga što treba više vremena da se zemljište zagreje na većoj dubini jer je primanje rasada otežano – poručuje vranjski savetodavac za ratarstvo.
U dobrim uslovima posle desetak dana nakon rasađivanja biljke se ukorene, formira se novi list i nastavlja rast i razvoj i to je pokazatelj da je spremna za prihranu. U tu svrhu se koriste đubriva bogata fosforom koji pomaže bolji razvoj korena. Nastaviti sa prihranom svakih 10 do 14 dana. Za rast će biti neophodna đubriva bogata azotom sve do početka cvetnja i plodonošenja.
Tekst i foto: Gordana Nastić
