Произвођачи се све чешће одлучују за то да парадајз у пластеницима производе целе године, а да га истовремено гаје и на отвореном пољу. Нарочито је евидентан пораст пластеничке производње у рано пролеће, а у последње време и у касну јесен.
Ово поврће најбоље успева тамо где период с просечном дневном температуром од 15 Целзијусових степени траје најмање 150 дана, и где оне у току дана могу да достигну до 35 степени. За нормалан развој парадајза потребна је температура између 18 и 25 степени.
Поред температуре, парадајз тражи доста светлости јачег интезитета, због чега су код нас, током јесени и зиме, неповољни природни услови за његову производњу у заштићеном простору. Светлост је неопходна и у производњи расада. По облачном времену, без обзира на топлоту, парадајз споро расте, слабо се развија, стабло се издужује, а цветови опадају. Најмања дужина дана за цветање и заметање плодова је десетак сати, што се код нас дешава већ крајем априла и траје до краја септембра. Боља осветљеност постиже се и пружањем редова у правцу исток-запад, а биљкама је на располагању и вештачка осветљеност.
За развој парадајза од великог значаја је повољан режим земљишне влаге. Критичан период за влагу је време цветања и заметања плодова, а траје један до два месеца. Влажност земљишта одржава се редовним наводњавањем, а уколико се смењују сушни и влажни периоди, плод пуца. У пластеницима и стакленицима вода се додаје системом кап по кап, док на отвореном пољу предност има заливање браздама, мада се у широкој производној пракси највише користи вештачка киша. Важно је напоменути да је за парадајз боље ређе, а обилно наводњавање, него често, а недовољно, којим се кваси само површински слој земљишта и влага се доводи до плитких коренових длачица. Поред влажности земљишта, ово поврће тражи и одређену влажност ваздуха. Идеална влажност ваздуха за расипање полена је 60-70 процената. Ово је битно напоменути јер у пластеничкој и стакленичкој производњи она је обично већа, те је оплодња отежана, а често и онемогућена.
Парадајз у плодореду долази на прво место. То значи да се ђубри стајњаком у количини 40-50t/ha. На истој парцели може се гајити после три-четири године. Добри предусеви су му грашак, пасуљ, стрна жита… После парадајза успевају коренасто поврће и лукови. Лоши предусеви су кромпир, паприка, плави патлиџан, дуван и луцерка.
Ђубрење и припрема земљишта
Парадајз се ђубри стајњаком и минералним ђубривима. Природна плодност парцела у датим условима, као и тип земљишта, диктирају потребне количине стајњака. Оријентационо, за један хектар потребно је 40-50 тона згорелог говеђег стајњака. Уколико се користи овчији или живински, ове количине ваља смањити за три-четири пута. Стајњак се уноси у јесен под дубоко зимско орање, на отвореном пољу, или пред основну обраду у затвореном простору. Ђубрење минералним хранивима је такође потребно јер она утичу на раностасност, величину и квалитет приноса.
За успешан развој парадајз тражи обилну и пажљиво избалансирану исхрану. Много азота потенцира вегетативни пораст, али, уколико није у одговарајућој равнотежи с осталим елементима, изазива опадање цветова, закашњење сазревања и трулеж плодова. Фосфорна ђубрива утичу на повећање приноса и раније плодоношење. У зависности од планираног приноса, типа производње и богатства земљишта у хранивима уноси се 120160kg/ha N, 180220 kg/ha P2O5, и 100150 kg/ha K2O. Половина до 2/3 фосфора и калијума уносе се у јесен или рано пролеће, пре затварања зимске бразде, а остали део се додаје пред сетву. Од укупне количине азота једна половина се уноси пред садњу или сетву, а друга оставља за прихрањивање.
Производња расада
Расад парадајза производи се у топлим или млаким лејама или пластеницима, што зависи од времена сетве, односно расађивања. По правилу, када се планира пикирање расада, време сетве треба подесити на приближно пет-шест недеља пре изношења у пластеник или на отворено поље. У нашим климатским условима, за рану производњу сеје се од 20. фебруара до почетка марта. Сетва пре 15. фебруара није препоручљива због ниских температура, нарочито ако се производи у хладним пластеницима. Изузетак су топле леје, када се може сејати и раније, а тај рок одређује начин производње за род.
Расад се производи сетвом прилично ситног семена: у једном граму може бити 260-320 семенки. Клијавост задржава четири до шест година. У повољним условима ниче за шест до осам дана. По квадратном метру леје сеје се до два грама семена, што даје око 500 биљака. За рану производњу сеје се густо са 8 до 10 грама семена по једном квадратном метру. Биљке ту остају 10-14 дана, па се пикирају на растојању 12х12 или 10х10цм, у другу леју или хранљиве коцке, саксије и слично. Све чешће расад се производи у контејнерима по систему заштићеног кореновог система. Пикирање расада није ништа друго до пресађивање биљке с једног места, где јој је тесно, на друго, с већим вегетационим простором. Оно треба да се обави што раније, у фази котиледона, изузев у фази првог правог листа, јер се дугим држањем у густом усеву смањује потенцијал за принос. Треба имати у виду да првих двадесетак дана после ницања надземни део парадајза расте веома споро, али је наредних 10-15 дана раст знатно интензивиран, док је четрдесетак дана од ницања раст све бржи. Иако се повећава висина, величина листова и пречник надземног дела, светлост се тешко „пробија“ до доњих листова, те они жуте и одумиру, а расад губи квалитет, постаје нежан и неотпоран. После расађивања, ако се износе на отворено поље, биљке страдају због преласка с услова топле леје и пластеника на услове отвореног поља. Да би се расад што боље прилагодио условима који владају на отвореном пољу, треба га, кад год то услови дозвољавају, открити и излагати директној сунчевој светлости, односно ваља га калити. Када нема опасности од мразева, расад треба открити и дању и ноћу.
Пикирани расад за пластеничку производњу
У пластеницима без допунског грејања ово поврће се може садити до месец дана раније него на отвореном пољу (временски, то је прва декада априла). За ову производњу сеје се почетком фебруара, тако да биљке у моменту расађивања буду старе 60-65 дана и имају формиране цветне пупољке. Обавезно се користи пикирани расад. Сади се на размак 80×40 или у двореде траке с размаком 40-50 цм између редова и 80-100 цм између трака. У реду је растојање око 40цм. Код овакве производње важно је да се заперци, уколико их има, уклоне из пазуха листова, да би биљка расла само стаблом. Расађене биљке се редовно заливају, окопавају, прихрањују и штите од болести и штеточина. Заливање је у почетку ређе, сваких 10-12 дана са 20 до 25 литара по квадратном метру. У време плодоношења количина се повећава на 30 до 40 литара сваких пет до седам дана. Прихрањује се сваких 15 дана, и то од момента садње. У почетку се користе НПК ђубрива, 200-250kg/ha. Азотним се биљке прихрањују после образовања две до три цветне гранчице, а ђубри се и у току бербе, једном до два пута, са око 200kg/ha N.
У пластеничкој производњи неопходне су и специфичне мере неге, као што су припрема арматуре за везивање биљака, обезбеђење одговарајуће температуре и влаге ваздуха, пинцирање (закидање заперака), декаптација (закидање врха биљке), поспешивање оплодње, уклањање старих листова…
Арматура се поставља дужином редова парадајза. Обично је то поцинкована жица пречника три милиметра. За 1.000 квадратних метара пластеника потребно је више од 65кг жице за коју се вежу биљке. Везивање се обавља пластичним канапом или рафијом и почиње десетак дана од садње. У току вегетације биљке се обмотавају око канапа, да се главно стабло не би кривило или сломило. Температура у пластенику у току дана треба да се креће 20-25 степени, а у току ноћи 15-18. Релативна влажност би требало да буде око 60 процената.
Пинцирање је обавезна мера неге јер се парадајз најчешће гаји на једно стабло. Врх биљке уклања се после шесте или осме етаже. Код ниских хибрида он се не уклања јер биљка сама зауставља раст, те се врх завршава цветном гранчицом. Препоручује се да се за рану производњу и они гаје на једно стабло са четири цветна грозда. Високи хибриди, уколико се гаје на два стабла, касније сазревају. Ниски хибриди могу се гајити и на два стабла, тако да на главном стаблу постоје четири цветна грозда, а на другом стаблу два, посебно када се жели висок средњерани принос, а то су бербе до 15. јула. У овој производњи се до 1. јула убере 20-35t/ha раног парадајза. Средњерани принос се креће 55-80t/ha. Укупан принос може да буде 110-130t/ha.
Приликом утврђивања најранијег рока расађивања парадајза на отвореном пољу важан чинилац су касни пролећни мразеви. По правилу, код нас се расађује крајем априла или почетком маја. Раније расађивање има велике предности: раније стасавање на род и веће приносе. У нашим условима најчешће се сади на размак 80×50 или 90×40цм. Густина садње зависи од сорте, система гајења, плодности земљишта и других околности. У раној производњи, када се биљке гаје уз ослонац и орезују на једно стабло, може се постићи већи склоп (40.000-45.000 биљака по хектару). На тај начин, посебно код раних усева, постиже се већи принос и више плодова у време кад парадајз има високу цену. Првих недеља после расађивања ваља га брижљиво неговати, пре свега редовно окопавати и наводњавати, а током последњег окопавања и благо загрнути. Код раног парадајза, који се гаји уз ослонац, мора се закинути врх стабла изнад треће, четврте или пете гране, чиме се добија на раностасности.
Време цветања и плодоношења парадајза зависи од броја цветних гроздова по биљци и разликује се од једног до другог хибрида. Повећањем броја цветних гроздова по биљци слаби динамика зрења плодова код трећег, четвртог и петог цветног грозда.
По природи, парадајз је жбунаста биљка која се без интервенције човека непрекидно грана и рађа ситне плодове који касно сазревају. Стога се резидбом закидањем заперака, регулише пораст и плодоношење. У пракси се примењују обично два начина формирања стабла. Орезивање на једно стабло – код високих сорти и хибрида, или на једно стабло са четири цветне гранчице, док се друго, код високих хибрида, оставља на две цветне гранчице. Углавном, на два стабла се остављају биљке код бујнијих и каснијих сорти.
С. Мујановић
Добро јутро број 537 – Јануар 2017.
