Важно је да се са стабљике уклоне листови до висине прве цветне гране, затим и да се на свакој биљци закине врх. Смањењем норме заливања, парадајз принудно сазрева, али добија бољи укус и сласт, поготово ако га прскамо растворима соде бикарбоне, јода, пепела…
Пред крај августа ноћи постају хладније, што не прија топлољубивом поврћу. У повртњацима има највише парадајза, чије плодове ваља сачувати и убрати зреле. Међутим, за сазревање треба више топлоте па редовно на стабљикама остане пуно зеленог парадајза који, ако се не утроши у туршију, заврши у компосту.
Међутим, ако неће природа, може баштован сам да „натера“ парадајз да природно сазри. Нема ту неког мудровања, само ваља биљкама посветити мало времена и већина плодова који достигну величину, карактеристичну за сорту, природно ће сазрети. Тако ћете имати и више зрелих плодова, уколико желите да припремите неки специјалитет за зиму, да скувате сок…
Постоје различите мере које ће не само убрзати сазревање овог поврћа, већ и повећати принос. Треба откинути плодове чим сазреју, макар то био и само један парадајз. Није потребно чекати да за бербу пристигне више њих. После тога ће сви остали почети да се црвене. Важно је са стабљике уклонити и све листове до висине прве цветне гране. Тако неће непотребно трошити храну, жбунић ће се боље проветравати и створиће се неповољни услови за развој болести, пре свега пламењаче.
Већ у другој половини месеца треба на свакој биљци закинути врх. Тако ће се парадајзу пружити могућност да сакупи више хранљивих материја и плодови ће раније ући у фазу сазревања.
Ваља се подсетити на то да претерано заливање продужава вегетацију и успорава сазревање плодова. Смањењем норме заливања парадајз принудно сазрева, али добија бољи укус и сласт. Укус плодова може да се побољша и када се биљке прскају раствором соде бикарбоне – 6г соде раствори се у једном литру воде, а прскања се могу понављати једном недељно. Третман јодом (повидон јод) такође може да буде од користи. Третирају се плодови и доњи део стабла. Тако ће поврће брже поцрвенети и постати мање осетљиво на пламењачу. Раствор се прави тако што се у литар воде растворе три капи јода. Листови ораха такође могу убрзати сазревање убраног несазрелог парадајза, зато што испуштају јод.
Познато је да је пепео природно ђубриво, пре свега калијумово, па и оно може да послужи као стимуланс бржем сазревању. Треба растворити чашу пепела на канту воде, добро промешати и одмах сипати око стабла. Ово не само да ће убрзати сазревање, већ и побољшати укус – плодови ће постати слађи, а за сваку биљку је довољан литар раствора. Да биљке не би изгореле, потребно је прво их добро залити чистом водом, па тек онда раствором пепела. Он може да се користи и за фолијарну прихрану. У том случају парадајз се третира ујутру или, што је боље, увече, разређеним раствором: пола чаше пепела на канту устајале воде која има температуру листова.
Прихрана калијум-хуматом, или неким другим водотопивим ђубривом с повећаним садржајем калијума, није само одличан начин за ђубрење парадајза, већ и значајно убрзава сазревање. Када се користи кроз систем кап по кап, максимална количина је један грам овог ђубрива по биљци на једно заливање. Поступак се може поновити сваких 10 дана или чешће. Ако до мраза не сазреју баш сви плодови, тада их ваља убрати, сложити у плитке гајбице и унети у просторију у којој има јабука или банана. Ово воће испушта природни хормон етилен који убрзава сазревање. Тако ће се продужити и време употребе плодова парадајза из сопствене баште. С. М.
