Све је више воћара који за своје воћњаке бирају патуљасте врсте. Њихове предности су бројне. Патуљасте воћке, пре свега пружају могућност да се скрати неродни период воћака на само две године. Тај период може да износи и само годину дана, ако се за густу садњу употребе двогодишње саднице с превременим гранчицама на слабо бујним подлогама. Ово није само резултат огледа, већ и резултат потврђен у пракси. Велики број патуљастих воћака по хектару омогуђује да се образује велика родна површина. Она ствара услове да се брзо дође до значајног рода, који нема симболичан карактер као што је то у засадима високог узгоја.
Мања производња дрвета је у суштини гесло савременог воћарства. Само се по себи разуме да је основни циљ воћара више плодова, па сва пажња треба да се усмери том циљу – да се најрационалније користи енергија за већи и квалитетнији род, а за мање дрвета.
Једино патуљасте воћке пружају такву могућност. Дрвна маса је смањена. Нема великих грана, које после резидбе треба изнети.
За патуљасте воћке нису потребне мердевине и друга помоћна средства да би се обављале резидбе, берба и друге радне операције. Мања производња дрвета такође омогућује да се прави мањи број резова, а и пресеци су мањи и због тога се брже и лакше изводе.
Плодови се лако беру у више наврата. Беру се само плодови једнаке крупноће, приближно једнаке обојености, има мање опалих плодова, тако да плодова прве класе има више него код воћака обичне висине. Плодови се могу пажљивије брати, с мање притиска прстију, што позитивно утиче на чување плодова.
Заштита воћака од болести и штеточина се лакше и боље изводи него на воћкама високог узгоја. За заштиту нису неопходне снажне машине и атомизери високог притиска. Воћке нижег раста лакше се штите од болести и штеточина прскалицама и атомизерима мањег капацитета.
Осим тога, за патуљасто воће потребно је мање хемијског средства него за огромну родну површину високих воћака. Свака уштеда раствора, па чак и воде, значи и уштеду енергије и ходова машина. На тај начин троши се и мање средстава за заштиту, која сваког дана постају све скупља.
Мања улагања у засаде густог склопа с патуљастим воћкама, произилазе из чињенице да се у тим засадима воћкама знатно скраћује неродни период. У засадима високих воћака у току неродних периода треба улагати додатна средства, која оптерећују основну вредност засада. То значи да се у оваквим засадима боље економише динаром, јер се уложена средства брже враћају.
Може и за окућнице
Осим плантажног, гајење воћа у приватним вртовима је све популарније. Овом тренду много су допринеле саднице стубастог и патуљастог воћа које се могу гајити у малим вртовима па чак и у већој саксији смештеној на тераси. Неке врсте воћа, поред укусних и декоративних плодова могу имати и изузетно лепе листове и цветове опојног мириса. Такође, осунчани, јужни зид може бити савршен за стабло брескве, јабуке или крушке формиране у облику лепезе.
За воћњак треба бирати осунчане положаје, заштићене од директног удара ветра. Оцедита, средње лака, иловасто-песковита земљишта најпогоднија су за већину врста.
Приликом заснивања већег воћњака или плантажне садње, неопходно је извршити физичко-хемијску анализу земљишта. На основу тога врши се процена потребне количине и врсте ђубрива које је потребно додати земљишту. Поред овога, одређује се и присуство калцијум-карбоната. Садња у кречњачким земљиштима може довести до јаке хлорозе биљака и неуспешног гајења неких врста. За већину воћних врста оптимална пХ вредност је од 6-6,5. Ово не важи за гајење боровница и брусница које траже кисело земљиште са пХ од 4-5,5. Пре садње, на основу анализа, потребно је урадити мелиоративно ђубрење, дубоко орање риголовањем на 50-60цм, што доприноси бољем расту кореновог система. Приликом избора врсте и сорте, посебну пажњу треба обратити на размак садње и сорте опрашиваче. За садњу увек треба бирати безвирусни садни материјал, односно, сертификоване саднице које имају потребну документацију о чистоћи и исправности садног материјала издату од Министарства пољопривреде.
Како и када садити саднице воћа?
Садњу садница воћа најбоље је обавити у јесен, након што су биљке одбациле листове и припремиле се за фазу мировања. Јесења садња обавља се у току октобра и новембра, односно, када су температуре ваздуха изнад нуле, а земљиште није смрзло. То је период када су влажност и температура земљишта оптимални за раст и развој кореновог система и његовог повезивања с новом подлогом. Зимска садња се обавља само када земљиште није смрзло и временске прилике то дозволе. Пролећну садњу воћа треба обавити што раније и пре почетка вегетације (олиставања). Ова правила односе се на саднице са голим кореном које су и најзаступљеније на нашем тржишту. Контејнерске саднице воћа могу се садити у било које доба године, изузев када завладају екстремне температуре. У случају да се не саде одмах, треба их је чувати на прохладном и сеновитом месту. За дужу садњу потребно их је утрапити.
Пре садње, оштећене делове корена треба орезати, а све предугачке жиле скратити на око 20 цм. Рез треба да је управан на правац пружања корена. Тако припремљене саднице требало би држати пар сати у води да би се освежиле. Након добро припремљеног земљишта, копају се садне рупе 40×40 цм. Ако се ставља ђубре у садну рупу, димензије су веће (60×60 цм). Тада се на дно ставља прегорели стајњак, 2-3 лопате, и прекрије слојем земље, како корен не би дошао у директан контакт са ђубривом. Постављену садницу нагрнути земљом до ивице рупе, нагазити и додати остатак земље. Потребно је водити рачуна да коренов врат буде у нивоу земље. Калем обавезно треба да буде изнад земље. Након садње саднице треба обилно залити. Пожељно је саднице анкерисати.
У крајевима са честим голомразицама око саднице треба направити хумку висине 20-30 цм, коју у пролеће треба разгрнути. Да би се формирала крошња, садница се орезује у пролеће, пре кретања вегетације. Код јабучастих врста, прекраћивање се врши на 80цм од места калемљења (јабука, крушка, дуња, мушмула). Шљива, кајсија, вишња, трешња, бресква на 1-1,2 м. Код садница брескве и бадема све бочне гране се крате на два пупољка. Леска се орезује на 40 цм. Рибизле, огрозди, малине и купине до на 3-4 пупољка. Коси рез се прави изнад пупољка, и то супротно од правца његовог раста
