Удружење пољопривреде Привредне коморе Војводине објавило је студију „Аграрна производња у Војводини у 2020. години“, чији аутор је проф. др Бранислав Влаховић. Студија, представљена у ПКВ, детаљна је анализа пољопривредне производње Војводине у предходној години и садржи пет поглавља. Како је објаснио Младен Петковић, секретар Удружења пољопривреде ПКВ, прво се односи на производњу житарица, друго на производњу индустријског биља, треће на повртарску производњу, четврто на воћарску и пето на сточарску производњу.
– Када говоримо о производњи житарица, ваља истаћи да Војводина учествује са 58,4 одсто од укупне производње на територији Србије. У производњи индустријског биља доминира са 94,5 одсто. У укупној повртарској производњи Војводина учествује са 28 одсто, а у воћарској производњи са 16,9 одсто. У овој студији налазе се и поређења с регионима јужне, источне, западне Србије, Шумадије, као и регионом Београда. Урађено је и поређење с Европом као географском и ЕУ као економском категоријом, као и са земљама региона – Мађарском, Бугарском, Румунијом и Хрватском, за које можемо да кажемо да су нам конкурентне – рекао је Петковић и напоменуо да се студија базира на подацима Републичког завода за статистику, Еуростата, Организације за храну и пољопривреду УН – ФАО.
Проф. др Бранислав Влаховић напомнуо је да је ово трећа година заредом како се издаје студија ове врсте, с циљем да прерасте у традиционалну анализу, како би се видели резултати постигнути у домену пољопривреде и прехрамбене индустрије у АП Војводини.-
Прошлу годину можемо окарактерисати као релативно добру. Ако гледамо по групама производа, види се да само производња житарица има тенденцију пораста за 2,7 одсто у односу на 2019. годину. Насупрот томе, производња индустијског биља бележи пад за нешто више од осам одсто, што свакако није добро јер се одражава на производњу прерађевина попут јестивог уља, шећера и другог. Ако гледамо прошлогодишњу производњу поврћа у Војводини, она је мања за 2,4 одсто у односу на лане. Пад је забележила и воћарска производња за 7,4 одсто, што такође није добро – рекао је Влаховић.
Према речима аутора студије „Аграрна производња у Војводини у 2020. години“ када се анализира број грла у сточарској производњи може се констатовати да је и у овој грани дошло до незнатног пада у односу на 2019. годину. То се одражава на производњу меса и могућност његовог извоза. Добри резултати остварени су у производњи меда, а производња млека и јаја имала је тенденцију благог опадања.
– Оно што је позитивно јесу солидни резултати у висини приноса најважнијих биљних врста у Војводини. Наравно, да би се приноси и даље повећавали, неопходно је радити на бољој примени агротехнике, што доводи до повећања укупног обима производње – напоменуо је Влаховић и додао да је жеља била и да се ураде анализе по војвођанским управним окрузима, али подаци нису довољно релевантни и због тога нису презентовани у овој студији.
Влаховић сматра да ће ова студија користити Покрајинском секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство, као и Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. На основу ње могу се одредити даље смернице за унапређење производње.
– Морам напоменути да је прошле године умањен фонд средстава у аграрном буџету за пољопривреду Војводине. Од планираних 7,5 милијарди динара пољопривредницима је исплаћено две милијарде мање, што је свакако утицало на остварене резултате. Очекујемо да ће ове године та средства бити већа и надамо се да ће укупни резултати пољопривреде и Војводине, а и целе Србије, бити бољи. То би се позитивно одразило и на извоз – рекао је проф. др Бранислав Влаховић.
Он је напоменуо да студија садржи и анализу извоза на основу које се може закључити да су остварени солидни резултати. Уочено је да у структури извоза доминирају житарице. На нивоу Србије он је износио 788 милиона долара. На другом месту налазе се воће и прерађевине од воћа с нешто више од 500 милиона долара, док је треће место припало производима добијеним прерадом индустријског биља, ту се пре свега мисли на шећер, јестиво уље и производе од соје. Када се говори о извозу, заостају сточарски производи, пре свега месо. У структури извоза доминирају живе животиње, што није добро јер треба да извозимо месо и месне прерађевине као финалне производе са додатном вредношћу. Поврће и прерађевине од поврћа такође су се мало извозили и у структури извоза они имају најмање учешће. На основу ових података види се да у извозу доминирају јефтинији производи и да свакако треба да се повећа учешће производа са додатом вредношћу који имају већу профитабилност.
Влаховић је најавио да ће резултати ове студије бити презентовани релевантним установама, регионалним привредним коморама како би дошли до закључка шта се заједнички треба учинити и на нивоу локалних самоурава како би ова производња достигла виши ниво.
Текст и фото: Јасна Бајшански
