Производња поврћа у затвореном простору – код нас су то пластеници и тунели, скупа је, али је исплатива, нарочито пластеничка. Највеће срeдства ваља издвојити за подизање и опремање пластеника, посебно ако се они загревају, али, она се брзо враћају, увећана и неколико пута.
Да би се то што пре остварило искусни баштовани настоје да им пластеници буду увек пуни, да ни током зиме не дангубе. У већини расту зелена салата, црни лук који ће се користити као млади, и спанаћ, а код оних вичнијих и целер, карфиол, шаргарепа и кромпир „за младо“.
Целер успева целе године
За повртаре који имају пластенике целер је изузетно захвално поврће јер може да се гаји такорећи целе године, посебно лишћар. Расад се производи у грејаним пластеницима или, ако их на поседу нема, у топлој просторији на одговарајућој прозорској дасци.
Сеје се у јануару, фебруару или марту у најмање хранљиве коцке или саксије, а може и у сандучиће, и држи у топлом 20 до 25 дана. После тог времена биљке се пикирају у саксије димензија 5 x 5 центиметара, односе у тунеле или негрејане пластенике, и ушушкају двоструким агротекстилом. Током тмурних дана у јануару и фебруару расад треба допунски осветљавати.
Када се на биљкама развије пет до осам листова расађују се у негрејане пластенике на растојању између редова 20, а у реду 5 до 20 цм, што зависи од сорте, намене и плана пролећне производње у том објекту. Нега подразумева редовно заливање – 20 до 30 мм сваких десетак дана, уз прихрану и проветравање пластеника да би се одржала константна температура од 18 Целзијусових степени и избегла кондензација паре и капање воде са крова. Листови се могу скидати постепено или одједном. Обично се са 10 квадратних метара набере 10 до 15 килограма.
Осим за нову производњу, негрејани пластеници се често користе и за дорастање сва три варијетета целера из летње производње. Биљке извађене у јесен пре мраза, чувају се у складишту и зими сукцесивно саде у пластеник. Бирају се коренови масе 60 до 100 грама и саде на међуредно растојање 10 до 15 цм, док су у реду биљка од биљке удаљене свега 8 до 10 цм. На један квадратни метар посади се 70 до 100 коренова. Тек посађеним биљкама одговара температура до 10 степени, која се обезбеђује проветравањем, а када листови потерају, проветравање се проређује да би се обезбедило 18 степени. Залива се ретко, сваких 10 до 12 дана.
Сетва карфиола у јануару, берба у априлу
Зимска производња карфиола почиње у јануару, а берба цвасти у априлу и мају. Расад се производи у грејаним пластеницима или осветљеним топлим просторијама. Сеје се у јануару у контејнере, а расађује крајем фебруара у негрејане пластенике, и обавезно покрива агротекстилом. Када се најави хладни талас, агротекстил се дуплира. Из ове производње руже доспевају за сечу већ у априлу, а може да се убере до три килограма цвасти по квадратном метру.
У овом периоду карфиол ваља два-три пута окопати и прихранити течним минералним ђубривом које садржи бор, јер је ово поврће јако осетљиво на његов недостатак. Залива се сваких пет до седам дана с 20 милиметара воде.
Заштита најчешће није потребна. Али, ако је облачно а у земљишту има доста влаге, ваљало би младе биљке превентивно, једном или два пута, опрскати неким од фунгицида на бази бакра ради заштите од бактерија.
Шаргарепа из тунела
Шаргарепа се ретко гаји у затвореном простору, иако се у тунелима може успешно производити за рану пролећну потрошњу. Због дуге вегетације није најрентабилнија за пластенике, али ниски и полувисоки тунели потпуно одговарају.
Најпогодније су ране сорте („париска“) или оне у типу „нантес“. Сеје се, у зависности од касније намене тунела, од децембра до фебруара у фино припремљено земљиште које је „обогаћено“ тресетом или песком и једним до два килограма згорелог стајњака по квадратном метру. Пре сетве треба унети 50 грама азота, 100 г фосфора, 120 г калијума и 50 г магнезијума на 10 квадратних метара.
Сеје се у редове који су међусобно удаљени 20 центиметара, док се у реду, после проређивања, између биљака оставља пет цм. Више није потребно јер ће се шаргарепа вадити за младо поврће. У објектима у којима ће остати дуже, када развију четврти лист, биљке ваља прихранити азотом и калијумом и међуредно обрадити. Залива се сваких 10 до 12 дана с 10 до 12 литара воде по квадратном метру. Млада шаргарепа може да се вади већ после два месеца.
Кромпир за бебе
Последње две-три године лесковачки повртари у негрејаним пластеницима гаје и кромпир. Сеју га сукцесивно, од почетка друге декаде децембра до краја фебруара. Због опасности да младе биљке измрзну, Лесковчани их утопљавају агротекстилом.
Кромпир из овог рока садње на тржишту постиже изузетну цену, а улагања су релативно мала, те је производња и те како исплатива. Због неповољних услова за развој болести и штеточина нема ни заштите, односно нема трошкова за куповину пестицида. Пошто се производе без хемије, те кртоле могу да се користе и за припрему каша за бебе.
С. Мујановић
Добро јутро број 561 – Јануар 2019.
