Србија има велике потенцијале за производњу поврћа у заштићеном простору, али их не користи довољно. Највећи и најчешћи узрок је недостак новца за подизање објекта. Пластеници, а посебно стакленици, јесу скупи али се уложена средства брзо врате. Посебно су погодни за вишечлане породице које би сопственим радом ушле у ову производњу. Код нас се најчешће подижу пластеници јер су значајно мања улагања и јефтиније одржавање. По мишљењу стручњака, пре свега економиста и агронома, за економски исплативу производњу потребно је изградити и опремити један или више објеката од најмање хиљаду квадратних метара укупно обрадиве површине у којима ће се током читаве године, без обзира на годишње доба, интензивно производити поврће, цвеће или обоје. Они се најчешће подижу сукцесивно, током више година.
Заштићени простори омогућавају интезивну производњу у, и ван сезоне, већу контролу од болести и штеточина уз примену биолошких мера заштите, а што осигурава и здравију храну. Производња у заштићеним условима осигурава ранију бербу, али захтева додатне трошкове за загревање, ако се планира да пластеници буду „производни погони“ и преко зиме. Бенефити производње у „баштама под кровом“ су већа цена производа због раног доспевања на тржиште, такви плодови су уједначени, високог квалитета, здравствено исправни јер паразити и штеточине још увек не стижу да се разбуде и направе штету и нису неопходна честа прскања.
Избор места-локација
Да би се пластеник подигао ваља прво обезбедити земљиште. И то не било какво. Оно мора задовољити неке основне карактеристике. Потребно је повести рачуна о удаљености од фабрика, магистрала, о конфигурацији терена, нагибу, положају, висини подземних вода, заштити од ветра и приступачности воде, плина и струје, а потребни су и путеви с тврдом подлогом.
Гасови и прашина из индустријских погона штетно делују на биљке и смањују осветљење у пластенику. Због тога заштићени простори морају бити удаљени од једног до пет км од фабрика као и 100-500 м од главних магистралних путева. Штетан утицај смањује се подизањем високих ограда од природних или вештачких материјала као и интензивним проветравањем објеката.
Заштићени простори се подижу на равним теренима без изразитих депресија које изазивају високу влажност и праве сенку. Пожељни су благо нагнути терени, с нагибом до 0,4 процента, јужног и југоисточног положаја са којих вода природно отиче и који су осунчанији. Ако је терен нагнутији неопходно је да се прво мало поравна, а уколико је нагиб изнад три процента на таквом земљишту се праве терасе и на њима подижу пластеници. Најповољнији положај пластеника је смер север-југ.
Терени с високим подземним водама као и они уз речне токове нису пожељни због високе влаге, учесталих јутарњих магли, хлађења земљиша које узрокује оштећења кореновог система. Близина подземне воде требала би бити на дубини од 150 цм. Уколико је подземна вода ближа површини а терен влажан обавезно је постављање дренаже.
Јаки ветрови ударима могу нанети велику штету пластеницима, чак их и оборити. Због тога баште под кровом ваља подизати на заклоњеним теренима, или се око њих подижу заклони који треба да буду пропусни, никако зид, како би ветар кроз њих могао да струји. Најбоље је да се посади заштитни појас од туја или неког сличног дрвећа које чини компактну баријеру од површине земље до врха крошње. Са северне стране потребни су јачи и виши заклони због јачих удара ветрова, а са јужне нижи. Заклони не смеју бацати сенку на пластеник те се мора водити рачуна о висини и удаљености заклона од пластеника. Компактан ветрозаштитни појас донекле смањује трошкове грејања јер слаби јаче ударе ветрова који снижавају температуру у пластеницима и до 10 Целзијусових степени.
Земљиште није погодно за подизање пластеника ако у близини нема извориште квалитетне воде. Иако је за ту намену најквалитетнија кишница која се цевима скупља у резервоаре, до ње је тешко доћи па се предност даје води из природних токова. Може да буде и из водовода или пак властитог копаног бунара, која је, како тврде стручњаци, најлошија. На квалитет воде се често заборави или превиди док се не појави проблем. Због тога би, пре него што се крене у производњу, требало урадити анализу. Идеална вода треба да има низак садржај растворених соли. Осим на физичка својства воде, пажњу ваља обратити и на биолошки квалитет – она треба да буде из чистог извора и без биљних патогена и бактерија.
Такође, важна су и хемиска својства воде за наводњавање. Киселост (рН) би требало бити у границама од 6.0 – 7.0, ниског садржаја карбоната и бикарбоната јер ће висок ниво бити узрок недостатка неких елемената, рецимо гвожђа, бора, бакра… Квалитет се може поправити, али то треба да ураде стручњаци а никако сами произвођачи.
Пластеник је најзаступљенији облик заштићеног простора, који је обликом, величином и опремом у потпуности прилагођен гајењу повртарских биљака. У њему је могуће узгојити врло квалитетно поврће током целе године, контролисати климатске, хранљиве и остале услове потребне за раст и развој биљака. Они осигуравају неколико пута већи принос у односу на гајење биљака на отвореном и представљају најинтензивнији облик производње.
Баштовани се често питају како одабрати најисплативији пластеник. То није ни лако али није ни тешко. Величина, квалитет конструкције и све остало зависе од потреба и наравно буџета.
За потребе малих произвођача најисплативији је једноставан, лакопреносив тунелски пластеник, ширине 5, висине 3 м. и произвољне дужине. Без обзира на једноставно подизање и врло лагану цевну конструкцију и овај тип пластеника треба да има две бочне вентилације (отвора) како би се осигурали што бољи климатски услови у његовој унутрашњости. За већу производњу, за „озбиљне“ баштоване, погоднији је једнобродни тунелски пластеник, ширине 9,60 м с равним бочним страницама и слободном радном висином већом од 5 metara. Он је обично у основној варијанти опремљен с једноструком фолијом, двостраним бочним отворима за вентилацију, двокрилним клизним вратима смештеним на предњој чеоној страни. Бочне стране за проветравање се отварају од дна према врху, а за њихов погон се користе једноставни ручни редуктори.
С обзиром на широко поље примене, овакав пластеник се у случају потребе додатно опрема с двоструком фолијом, могућа је уградња додатних врата и једнокрилних чеоних отвора за природно проветравање унутрашњости пластеника а постоји и могућност да се угради и кровна вентилација.
Сви баштовани који подижу већи пластеник треба да знају да је први корак у овом послу израда бетонских темеља у који ће се уградити стабилна носећа конструкција која се у највећем броју случајева прави из челичних, трајно заштићених танких цеви. Како се и када то ради предлажу произвођачи опреме за пластеник.
Ваља знати да зависно од величине и намене, пластеник може бити грађен из једног или више појединачних тунела званих „лађа“ или „брод“. Колико ће их бити зависи од потреба и материјалних могућности. Није неопходно да се све „лађе“ подижу истовремено, оне могу да се надограђују. Облик пластеника треба прилагодити терену у којем се подиже. Наиме, пластеници за ветровита подручја имају спољашне бочне странице изведене с благим косинама како би се, што је могуће више, смањио отпор удара ветра.
По правилу, пластеник се подиже по лепом, сувом времену без превише гажења земљишта. Редослед осталих послова опдређује тип објекта уз који стиже и упутство за подизање баште под кровом.
Врло често је потребно у објекат унети и нову количину земље којом се попуни подлога да би се смањиле микро депресије. И створила равна површина. Ако је подручје са високом подземном водом тада треба поред пластеника, с обе стране, ископати канал дубине 50 цм који ће вишак воде одводити у сабирну акумулацију.
Сваки пластеник – мали или велики, се прекрива фолијом или стаклом, што је много скупље. Данас на тржишту има пуно типова фолије који се разликују по дебљини, боји саставу… Предности фолија су заштита од замрзавања, више температуре у пластенику преко ноћи, мања енергија потребна за загревање, виши приноси чак и до 30 процената, ранија берба… Шта ће се користити – фолија или стакло, делимично зависи од производње – врсте поврћа које се гаји, проблема који се могу јавити у производњи ирасположивог новца.
Фолија, као материјал за покривање пластеника има неколико предности над стаклом. Првенствено, то је много нижа цена и покривке и конструкције, лака примена, отпорност на пуцање и лако постављање. Међутим, она има и одређене недостатке – то су краћи век трајања, кондензација водене паре… Дуготрајност материјала за покривање у многоме зависи и од квалитета носиве конструкције. Фолија се оштећује и разграђује најчешће на местима на којима се додирује с конструкцијом. Због тога се ти делови конструкције премазују белим акрилним бојама или облажу ПВЦ самолепљивим облогама.
Дужина трајања најјефтинијих полиетиленских фолија је две-три године, а оне квалитетније, дебљине 180 и 200 микрона, могу да трају и 4 – 5 вегетација. Данас постоје и фолије чија је дужина трајања 15 година, али је и цена неколико пута већа од стандардних.
Значајна уштеда се постиже када се уместо једне, поставе две фолије тзв. двострука фолија с ваздушним слојем између који смањује губитак топлоте чак до 35 процената у односу на једноструку фолију и доприноси стабилности објекта. Притисак између фолија врло је важан како због топлотног ефекта тако и њихове трајности. Током зимских месеци и ветровитих дана притисак је нешто већи док је у стабилним летњим месецима знатно мањи. Материјал за покривање мора имати високу транспарентност, пропуштати најмање 80 процената видљивог дела спектра, 20 посто ултраљубичастог и највише 10 одсто инфрацрвеног дела спектра. Фолија треба да буде хидрофилна, отпорна на киселине, базе, уља, ниске температуре, микроорганизме, УВ стабилна, не сме горети, пропуштати воду те мењати димензије при промени температуре. Сваку фолију ваља пажљиво причврстити за носиву челичну конструкцију.
Иако на тржишту постоји више типова фолије, најчешће се користе:
Полиетиленскна фолија (ПЕ) – она је мутне, млечно беле боје, непропусна за воду, делимично пропусна за уигљен-диоксид и кисеоник, пропушта 80-90 процената видљивог дела спектра, 70-75 посто ултраљубичастог и 80-85 одсто инфрацрвеног, који смањује топлоту и то посебно ноћу. Када се дуже користи делимично губи еластичност и прозрачност, хидрофобна је, век трајања јој зависи од дебљине и креће се од 9 месеци до 5 година, јефтина је.
Поливинилхлоридна фолија (ПВЦ) – добро пропушта светлост – до 90 процената видљивог дела спектра, 80 посто ултраљубичастог, док инфрацрвени део не пропушта. Упија прашину и прљавштину и током зиме се мора прати ради бољег продирања светлости. Век трајања две-три године.
Етиленвинилацетатна фолија (ЕВА) – је најквалитетнија и најотпорнија фолија, добрих особина за светлост и топлоту, хидрофилна, фотоселективна, дуготрајнија, високе еластичности која смањује јачину удара ветра.
Акрилик је отпоран на временске прилике, пуцање, транспарентан је, не жути, лако је запаљив, лако растегљив али веома скуп.
Поликарбонат има добру отпорност на ударе, скуп је, лако се растеже и скупља. Губи транспаретност након једне године.
Последњих година, развојем нових технологија, већи, „робни“ пластеници се прекривају с више типова фолије. Тако рецимо, трослојна УВ – стабилизирана фолија, се препоручује за бочне унутрашње стране. Жута страна мора бити постављена тако да њено наличје буде с унутрашње стране пластеника јер она има задатак и да биљке делимично штити од штетних инсеката. Ипак, ни један повртар се не сме ослонити само на њу. У пластеник се, за ову намену, морају поставити и ловне плоче које су интензивно жуте боје.
Трослојна ИР – (инфрацрвена) вишегодишња (до пет година), штити биљке од капања. Инфрацрвени ефект спречава одлазак топлоте у атмосферу током ноћи, пружа заштиту од залеђавања и осигурава ранију бербу плодова, као и крупније и квалитетније плодове.
Земљиште на које се поставља пластеник треба обрадиђивати по истом принципу као и оно које је на отвореном. Првенствено би требало да се уради анализа земљишта да би се на основу тога унела неопходна ђубрива, а то кошта, истина не много, али ваља рачунати и на тај трошак.
За поврће је најбоље претходно унети добро згорели стајњак, а приликом постављања пластеника неопходно је да се води рачунао проветрености, наводњавању, доброј и чврстој конструкцији…
Да би се кренуло у пластеничку производњу треба подићи пластеник. Прво важно питање је колики пластеник и која производња. Одговор на прво питање у многоме је условљен површином земље којом располаже будући власник пластеника. Иако за повртара, у години када подиже пластеник, и када су трошкови велики, то није најважнија ставка, ваља размишљати да је економски најисплативије, гледано дугорочно, да се одмах обезбеди много већа површина земљишта од оне која је потребна за први пластеник ради постављања нових, будућих башти под кровом. То је пре свега веома практично питање, јер када се пластеник подигне, свуда око њега се повећавају цене земљишта, па су онда инвестиције за куповину нове парцеле много веће него да се то земљиште купило пре самог почетка инвестиције. Најбоље је када се поседује сопствено земљиште на којем ће се, до подизања следећих башти, биљке гајити на отвореном.
На већој површини могуће је направити и идејни план са тачно предвиђеним фазама проширивања производње и сагледати све могућности за то у самом старту. Када је то предвиђено много је лакше уклапати све системе инфраструктуре. Када ће се површине башти под кровом, у односу на првобитне, повећавати зависи првенствено од финансија и потреба али у пракси, свако ко је подигао одређену површину пластеника кроз извесно време ју је повећао. На тој површини осим пластеника треба предвидети путну мрежу око објекта са „прљавим“ путевима за улазак сировина и „чистим“ за излазак готовог производа. Ово је посебно битно ако се уводе одговарајући стандарди и ако се жели испоштовати процедура производње здравствено исправне хране (ХЦЦП). Путеви морају бити тако планирани да се пластенику лако може прићи са свих страна.
Ништа не бацати
На парцели с пластеницима ваља предвидети и простор за канале или упојне јаме у које ће се скупљати вода од кише и снега. Добро би било да се та вода касније користи у производњи, и још боље да се, ако је производња у хидропонији, у тим каналима или упојној јами слива и дренажа тј вода и у њој растворена минерална ђубрива која биљке из пластеника нису искористиле. У затвореним системима оне се враћају поново у производњу, али се предходно овакав раствор дезинфикује. Ако се не враћа назад у процес производње овакав раствор се може користити за прихрану других усева гајениох на отвореном, без дезинфекције, али код врста који немају заједничке болести са поврћем гајеним у пластенику.
Код производње на земљаној подлози сакупљена је само атмосферска вода која се без додатних мера може вратити у производњу и представља најквалитетнију воду за наводњавање. Да би се сакупљена вода и задржала, пожељно је да канали тј јама буду обложени фолијом.
На површини предвиђеној за подизање пластеника мора се предвидети место за трафостаницу, агрегат, котларницу водећи рачуна, да ови објекти не праве засену у пластенику, односно о доминантним ветровима због наношења пепела на покривку пластеника када се за грејање баште користи биомаса, дрво или угаљ. За заштиту од јаких ветрова, снежних сметова… треба предвидети место за подизања ветрозаштитних појасева, такође водећи рачуна о засени. На одређеној удаљености пластеника треба наћи место и за депонију органског отпада кога у оваквој производњи има напретек.
Површине које се сматрају оптималним за пластенике као породични бизнис, где сви чланови петочлане породице раде без радника са стране су до 4000 квадратних метара. Инфраструктура за површину од 5 ха је иста као и за 1ха тако да су трошкови изградње по квадратном метру корисне површине значајно мањи код тих већих објеката.
Тунел-пластеник за мање вичне баштоване
То је најједноставнији и најјефтинији тип пластеника са бочном вентилацијом и једноструком полиетиленском фолијом. Једноставно се монтира и демонтира. Конструкција чеоне стране може бити дрвена или метална. Овај тип има једнострука или двострука врата на отварање или се отварају и затварају помоћу затварача (зип-зап).
Карактеристике овог типа пластеника је релативно ниска цена у односу на неке друге, омогућује једноставан приступ мотокултиватору и другим мањим машинама, повећава принос и побољшава квалитет засада, једноставно се монтира и демонтира.
С. Мујановић
Добро јутро број 571 – Новембар 2019.
