На традиционалном, сада већ осамнаестом научном скупу повртара, одржаном почетком децембра минуле године у Новом Саду под именом „Савремена производња поврћа”, произвођачи су били у прилици да чују доста новина из ове гране пољопривреде.
Највећу пажњу привукло је излагање доктора Жарка Илина, професора на Пољопривредном факултету у Новом Саду, о плодореду и ђубрењу поврћа.
Правилан плодоред је, како је истакао професор Илин, темељ свих система производње, без обзира на то да ли се ради о конвенционалној или интегралној, која је најзаступљенија у свету. Код нас су, уз конвенционалну, признати различити видови одрживе алтернативне производње. Због климатских промена, појавили су се озбиљни проблеми, посебно у уобичајеној производњи, у којој су приноси смањени, род мање квалитетан, а повећана је и загађеност земљишта, воде и ваздуха. Да се не би ишло у другу крајност, ваљало би да се већа пажња посвети плодореду.
– Плодоред је систем унутар свих облика производње – конвенционалне или одрживе алтернативне, у коју спадају, како је где у свету називају – органска, биолошка, еколошка, биодинамичка – рекао је др Илин. – У нашој земљи то је органска, а све оне произвођачима треба да донесу добит и да му омогуће конкурентност на тржишту.
Њиме се решава и проблем монокултуре којом се нарушавају биолошке, физичке и хемијске особине земљишта, чије су обрадиве површине ограничене.
Плодоредом се директно утиче на плодност земљишта. Правилним плодоредом усеву се пружа и ефикасна заштита од проузроковача биљних болести, корова, земљишних штеточина, а посебно је важан са аспекта исхране поврћа, односно планирања ђубрења. Он може да буде повртарски, ратарско-повртарски или хортикултурни, код кога је поврће у смени с хортикултурним усевима. Основни плодоред је тропољни, а за повртаре који се баве производњом на великим површинама препоручује се четворопољни.
У зависности од потреба тржишта, специјализације власника, а и претходног усева, за прво поље се остављају парцеле које ће се ђубрити стајњаком. На њему се гаје врсте које добро реагују на директно ђубрење органским ђубривима, траже висок ниво агротехнике и рационалну и квалитетну обраду. То су плодовито поврће и купусњаче.
На другом пољу су коренасте, луковичасте врсте и лиснато поврће. Оне се не ђубре стајњаком, биљке користе органску материју унету током претходне вегетације. На трећем пољу су легуминозе – грашак, боранија, пасуљ и соја у ратарскоповртарском плодореду. У току друге вегетације поља се само “смичу”. У првом се гаје коренасте, луковичасте и лиснате врсте, друго је резервисано за легуминозе, а у трећем се саде плодовито поврће и купусњаче. Треће године врсте се поново хоризонтално померају. На прво поље долазе легуминозе, на другом су плодовито поврће и купусњаче, а треће је остављено за коренасто, луковичасто и лиснато поврће. Током четврте вегетације, распоред врста по пољима је исти као прве године.
У четворопољном плодореду принцип је исти. У току прве вегетације, прво поље је резервисано за плодовите врсте и купусњаче, друго за луковичасто, треће за коренасто и лиснато поврће и четврто за легуминозе. Следеће вегетације у првом пољу се саде лукови, који због плитког корена не накупљају вишак азота као коренасто поврће, на другом су коренасто и лиснато, трећем легуминозе, а на четвртом плодовито поврће и купусњаче. Наредне године поља се хоризонтално померају. Тако плодовито поврће и купусњаче на прво поље долазе тек током пете вегетације.
Када се узорци земљишта пошаљу на анализу и добију резултати, види се да на њима има много података. Добром практичару они доста говоре, док неупућеним уливају страх. Да би били од користи, ваља знати шта која ставка представља.
Најзначајније ставке су рН вредност – означава киселост земљишта, садржај калцијумкарбоната – одређује квалитет, и садржај хумуса – показује плодност. Када су ти подаци: вредност рН 5–8, укупан садржај азота 0,1 проценат, фосфора и калијума пет до десет милиграма, а хумуса има мање од два процента, тада у земљиште преко органских, али и минералних ђубрива, треба вратити 90–100 посто азота, чак 150 посто фосфора и 125 процената калијума, неопходних за врсту поврћа која ће се гајити.
– У Војводини, већина земљишта је плоднија, рН вредност је између 7,2 и 7,4, а хумуса има од два до четири процента – каже професор Илин. – Таквим парцелама враћа се 80–90 процената азота, 100 процената фосфора и 60–80 посто калијума.
Зашто су ови подаци значајни? Све поврће спада у калиофилне биљке и воли земљишта добро обезбеђена овим елементом. Он директно утиче на отпорност на стрес којем је поврће изложено током пресађивања, а индиректно повећава толерантност на паразите, проузроковаче болести. Фосфор је одговоран за укорењивање, формирање генеративних органа и заметање плодова. Азот је носилац рода, јер омогућава биљкама да формирају бујнију вегетативну масу која “храни” плодове. Значајну улогу имају и микроелементи, а они се уносе органским ђубривима – стајњаком, заоравањем жетвених остатака и зеленишним ђубрењем.
Жетвени остаци важан извор хранива
Значајан извор хранива за сваку биљну врсту јесу жетвени остаци. Али, поставља се питање како да се правилно израчуна које количине остају следећем усеву. Рачуница показује да крајем сваког циклуса производње остаје на земљи 30 до чак 60 килограма чистог азота, 15–20 кг фосфора и 60 до 80 кг чистог калијума, које оставља поврће. На те количине се додају и елементи из зеленишног ђубрива и хранива из стајњака. Он може бити свињски, говеђи, овчији, козији, живински. Може да се користи и глистењак, компост или мешани стајњак, кога има највише.
С. Мујановић
Добро јутро број 539 – Март 2017
