Пише: Проф. Др Жарко Илин
Прошла година је за повртаре била веома изазовна, јер су због неповољних климатских услова бројне повртарске врсте подбациле у приносима, поготово купус и кромпир. Пред њима је нова сезона, а питање је шта и где још сејати овог пролећа и притом остварити материјалне и финансијске добитке. У шта вреди улагати, на шта обратити пажњу, шта се исплати на овом простору и у овим условима – питање је на које није лако дати одговор.
За повртарске врсте с малим и умереним захтевима за условима успевања прошла година била је веома тешка. Имале су критични период до прве половине прве декаде јуна, а онда нагли пораст температуре праћен јаком сушом, која је практично трајала све до првог мраза половином октобра. Ови неповољни услови значајно су смањили принос, али и квалитет већине повртарских врста. Почетак године право је време за доношење одлуке шта и како сејати и на који начин организовати производњу поврћа у различитим облицима и типовима заштићеног простора, али и на отвореном пољу: у производњи у башти, на окућници, у њивској производњи, за потребе пре свега зелених пијаца и кванташа, али и у интезивној производњи на великим површинама, за потребе пласмана у ланцима мегамаркета, за потребе прерађивачке индустрије и за извоз.
Где је чије место у плодореду
Производња поврћа је дугорочан породични комерцијални посао, који захтева озбиљна улагања, озбиљно планирање структуре сетве, искључиво на бази плодореда. У повртарству је, да би се могао планирати број гајених врста у интензивној производњи, потребно свести број врста на четири или пет главних и не више од две-три накнадне културе, како би професионални произвођачи могли бити конкурентни у овој производњи. На прво место у плодореду, од укупних површина четвртина буде паприка, парадајз, неке од купусњача, кромпир. Овакав избор односи се на целу Србију и регион, с тим да су поједине културе значајније за земљиште Војводине, где постоји израженији индустријски карактер производње за свежу потрошњу и индустријску прераду, за разлику од остатка Србије, дакле западне Србије и Шумадије, јужне и југоисточне, где је производња више њивска, мањег интензитета, пре свега за свежу потрошњу у домаћинствима и снабдевање зелених пијаца и кванташа.
На друго место у плодореду треба планирати повртарске врсте из групе луковичастог поврћа, пре свега црни и бели лук, али је у последњих двадесетак година незаобилазан и празилук, додуше, на нешто мањим површинама. Ове врсте јако добро реагују на продужно дејство органских ђубрива, коришћених код култура које долазе на прво место у плодореду, и у таквом плодореду и условима, чак и у ситуацији израженог абиотичког стреса изазваног или екстремно високим температурама или прохладним временом праћеним обилним падавинама, дугорочно гледано, обезбеђују стабилне приносе.
На треће место у плодореду долазе врсте из групе коренастог поврћа, као и лиснатих врста. Из групе коренастих, за нас је занимљива мрква, першун, паштрнак, целер, ротквица, цвекла, ротква црна и бела, а из групе лиснатих повртарских врста на треће место у плодореду долазе салате, спанаћи, небитно је да ли за свежу потрошњу или за потребе прерађивачке индустрије. Оне су на трећем месту јер имају јако мале захтеве за ђубрењем азотом и добро реагују на продужно дејство органског ђубрива, унетог под културе које долазе на прво место. Такође, овако произведено поврће је с ниским садржајем штетног азота, односно, нитрата и нитрита, чиме се остварују висок квалитет и стабилни приноси.
На четврто место, дакле на преосталих 25 посто површина, увек треба планирати легуминозе, нарочито грашак, у првом делу вегетације, који ће се скинути током јуна, а после њега ће моћи да дође нека друга повртарска врста, као што је нека купусњача, или нека врста из групе коренастог поврћа или, рецимо, кукуруз шећерац.
Добра зарада од зачинске паприке, парадајза, карфиола, броколе
Као редовна, али и као накнадна јавља се производња бораније и незаобилазног пасуља који је прошле године имао изузетно велике проблеме, веома ниске приносе, мању понуду на тржишту и повећану тражњу, због чега ова повртарска врста, поред белог лука, бележи далеко највећи пораст цене на тржишту. У прошлој години су забележене високе цене и код паприке, и за свежу потрошњу и за потребе прерађивачке индустрије. Врло високе цене, а тиме и високи приходи по јединици површине, остварени су у производњи зачинске паприке, с обзиром на то да је понуда, због неповољних услова, била смањена, а тражња велика. Добри ефекти остварени су у производњи парадајза, поготово оног произведеног у заштићеном простору, затим, у производњи карифола и броколе, пре свега на отвореном пољу, и за потребе зелене пијаце и за индустријску прераду.
Због свега, препоручујем да водеће културе ове године буду кромпир, парадајз, грашак, купус и кељ, црни лук, паприка, пасуљ и поготово диње и лубенице. Код ових последњих понуда последњих неколико година релативно је смањивана по стопи од 2,89 посто годишње, што значи да је у производњи бостана забележен стални тренд тражње и стални тренд раста цена, али и високе зараде. Ово се дешава због смањеног обима производње, повећане тражње, поготово у летњим месецима, како је било прошле године, када су током јуна, јула и августа забележене високе температуре, а при таквим условима диња и лубеница дају изузетан квалитет.
Препоручио бих и производњу мркве, и то као главног усева, али и као међуусева, поготово као накнадног или, ако је у ратарско-повртарском плодореду, као пострног усева, јер мрква стандардно бележи врхунске приносе по јединици површине и остварује релативно високе цене у последњих десет година на нивоу од око 30 до 50 еуроценти у велепродаји.
Корона отежава увоз и подстиче домаћу производњу
Врло је занимљив краставац, не само онај за свежу потрошњу, таковзани салатар, већ и краставац корнишон, за потребе прерађивачке индустрије. При производњи корнишона могуће је планирати два начина производње. Један је у такозваном шпалиру, и у том случају по породичном газдинству или домаћинству једна четворочлана породица може бити потпуно ангажована од почетка јуна до почетка октобра на површини од око 1.000 м2, и са ове површине је могуће остварити значајну зараду, довољну за једну породицу. Када се ради о индустријској производњи, у хоризонталном гајењу краставца, треба рачунати на то да се ове површине крећу од 3,5 до максимум 4,5 хектара по једној платформи, и у том случају је могуће обезбедити врло високо учешће прве и екстра прве класе, а на нивоу од 40 до 50 процената, чиме се остварују врло високе зараде.
Наглашавам да је врло интересантан бели лук, с обзиром на стални пад површина, у последњих десет година чак по стопи од 9,7 посто годишње. Нажалост, константно се смањује понуда екстра квалитетног домаћег белог лука, што изазива стални раст цена. С приносима који се сад остварују, уз смањену понуду и повећану потражњу за домаћим белим луком, остварују се изузетно велики финансијски ефекти.
Претходних година српско тржиште било је преплављено кинеским белим луком, као и пасуљем из Вијетнама, и купци су се жалили на квалитет и укус, тражећи управо старе, добре домаће сорте. Корона је променила ситуацију, отежала увоз из ових земаља, па се на трпезу вратио стари добри лук и пасуљ градиштанац.
Паприка, грашак, боранија, шећерац у сталној експанзији
Што се тиче укупних прилика у нашем повртарству, важно је рећи да опадају површине засађене свим повртарским врстама. Због релативно великих улагања по јединици површине долази до значајног опадања производње неких повртарских врста. Истовремено, код других повртарских врста бележимо стални и значајни раст по стопи од 3 до 5 посто, на пример код паприке, грашка, индустријске бораније, кукуруза шећерца, лиснатог першуна, лиснатог целера, дакле, повртарских врста за индустријску прераду, пре свега сушењем.
У башти, односно на окућници, приступ повртарској производњи битно се разликује од приступа производњи на отвореном пољу. На интензивној њивској производњи, небитно да ли за свежу потрошњу или за прераду, производњу је неопходно свести на не више од 4 до 5 главних врста и евентуално 2 до 3 накнадне културе, док је приступ производњи на окућници, односно, у баштама, интензивна производња, али с великим бројем врста у току једне године – чак преко 30 врста, где имамо могућност производње поврћа као претходне културе, као главне културе, као међукултуре и као накнадне културе.
Да би једна четворочлана породица задовољила све своје потребе и остварила значајне тржишне вишкове за потребе зелене пијаце, на површинама од 1.000 до 2.000 м2 неопходно је гајити велики број повртарских врста, како би у свако доба имали понуду свежег поврћа за потребе зелене пијаце. Приступ овој производњи битно се разликује од интензивне њивске производње за свежу потрошњу и потребе прерађивачке индустрије. Мањи произвођачи углавном производе исте културе и већи број култура, јер никад не знају која ће врста остварити веће приходе, што зависи и од квалитета и од висине приноса, а наравно, и од године. Већина гаји 10 до 15 врста, па чак до 30 врста, како би обезбедили континуитет у сетви и садњи, берби и снабдевању
Домаћи бели лук и пасуљ имају нову шансу
Произвођачи сад имају шансу да се врате производњи белог лука и пасуља, како би задовољили пре свега потражњу на домаћем тржишту, с обзиром на то да се бележи стални раст цена и прихода по хектару. Треба рећи и да је код кинеског лука садржај суве материје јако низак, око 30 процената, с малим садржајем биолошки вредних материја. Наш лук је много квалитетнији, садржај суве материје се креће изнад 40 посто, и иде чак до 48 посто, с високим садржајем биолошки вредних заштитних материја, поготову алицина који има изузетан бактерицидни и антимикозни ефекат.
