Једна од првих опасности у расадничарској повртарској производњи је полегање расада, које изазива гљивица Pythium spp. Ова болест брзо се шири и наноси велике штете на самом почетку производног циклуса. Гљивица напада тек наклијало семе и младе биљке, док су старије саднице отпорније.
Гљивица инфицира биљку на почетку клијања и узрочник је такозваног полегање расада. Најосетљивији су краставац, паприка, парадајз, затим цвеће и шећерна репа, али и неке врсте воћа. Први симптом заразе је да део стабла постаје тањи од здравог. Биљка се тада савија ка земљи, односно полеже. Ако је семе заражено, оно неће проклијати.
„У нашим условима младе биљке су најосетљивије од почетка клијања до појаве 2-3 листа. Симптоми се јављају на приземном делу стабла као воденаста пега. Некротично ткиво је јасно одвојено од здравог. Оболели део је смеђе боје и сасуши се. Ћелије у пегама брзо изумиру и стабло на том месту постаје тање. Ослабљено стабло полегне, а на тим местима се јавља беличаста превлака, налик кончићима, која се шири око биљке и на површини земљишта. Полегле биљке угину, али зараза се брзо шири на здраве“, каже Лидија Вуловић, заштитар биља из Крагујевца.
Инфекција се са оболелих биљака на здраве шири у концентричним круговима и за неколико дана болест може да захвати читав контигент расада. Гљивице које изазивају ову болест презимљавају у земљишту, а способност заражавања задржавају годинама. Зараза напредује када је повишена влажност и температура, ако је земља збијена, затим због слабог проветравања пластеника, сувише густог расада или неодржавања хигијене.
„Оптимална температура за развој гљивице је од 10 до 25 степени Целзијуса и у тим условима инфекција се развија врло брзо. Најважнија је превентива, јер се заражене биљке тешко опорављају. На првом месту је хигијена, затим сејање дезинфикованог семена и коришћење дезинфикованих супстрата. Сетву треба обављати чистим рукама или у рукавицама. Алат и посуде такође треба да буду дезинфиковани и за то могу да се користе раствори попут комерцијалне варикине и воде у односу 1:4. Такође се може користити 70-процентни раствор алкохола или једнопроцентни раствор плавог камена“, наводи Лидија Вуловић.
За здрав расад треба користити наменски супстрат. Ако се прави у домаћинству потребно га је дезинфиковати. Најјефтини начин је воденом паром у два казана, који се стављају један на други. Након кључања казане треба оставити поклопљен најмање сат ипо, колико је довољно да се униште патогени. За заштиту биљака од обољења полегања расада, поред фунгицидних препарата користе се и препарати од биљака, нарочито од белог лука.
Третирање се обавља непосредно након садње, пикирања и пресађивања. Пожељно је расад сејати у дезинфиковане контејнере. У случају појаве болести практичније је и лакше уклонити заражени контејнер из пластеника. Ако се и поред свих превентивних мера болест појави заражене биљке треба уклонити, као и расад око њих, а та места дезинфиковати. Осим хемијских мера, расадник треба редовно проветравати и избегавати преобилно заливање. По потреби треба засушивати биљке.
Текст и фото: Биљана Ненковић
