Агроаналитичар Горан Ђаковић рекао је да је попис пољопривреде у Србији, најављен за период од 1. октобра до 15. децембра ове године, важан јер ће омогућити боље планирање пољопривредног буџета и смањење злоупотреба, пре свега када је реч о субвенцијама.
Ђаковић је, у изјави за Танјуг, позвао пољопривреднике да пописиваче лепо приме и да не схвате ово као некакав вид контроле.
„Мере аграрне политике могу добро да се спроводе само ако знате колико чега имате – колико има крава, свиња, органске пољопривреде, радне снаге. Како да планирамо буџет, ако не знамо чиме располажемо? Ово је нешто што нама заиста треба, то је основни алат са којим се ради када се креира аграрна политика. Што тачније, што боље и што чешће имамо такве анализе, ми ћемо бити прецизнији и боље ћемо водити аграрну политику“, истакао је Ђаковић.
Како је оценио, министарка Јелена Танасковић и сви у кабинету ће се изненадити када буду видели бројеве, као што се и, како каже, председник изненадио када је видео колико новца је тражено за субвенције, а колико њих заправо није имало основа да тражи такав новац.
„Мислим да је стварно крајње време да се заведе ред и у тој области, да се зна ко и колико добија субвенција. Подсетићу вас само на пример у Војводини – прошле године смо имали 20 корисника средстава за пластенике који су добијали три године узастопце исти новац за исте пластенике, сваке године једни те исти људи“, навео је Ђаковић.
Према његовим речима, лажних пријава за субвенције има између пет и 10 одсто у односу на укупан број пријављених.
Како каже, виђао је да се стари плугови фарбају и представљају као нови или да се користе 3Д штампачи да би се направиле фабричке плочице да изгледају као нове.
„Искуства су бројна нарочито код колега из инспекције који раде те послове, мислим на колеге инжењере који оду на терен да провере. Они су свашта виђали, на пример да нема трактора, а да је човек добио новац за трактор. Било је и случајева да човек ни не зна да је добио трактор, а да је неко други на његово име узео трактор“, рекао је Ђаковић.
Како је навео, захваљујући савременој технологији, малверзације ће бити све теже извести, јер се сателитским снимцима може тачно утврдити шта је тренутно на њивама.
„Вештачка интелигенција овде ће доћи до потпуног изражаја, јер она ће сама моћи да препозна шта је на којој њиви – да ли је сунцокрет, соја… Сваки солидан програмер може то да испрограмира и да направи да компјутер препозна шта је на њиви. Самим тим, ви имате бројеве њива из катастра и лако је упоредиво шта је на њиви, а шта је уписано“, навео је Ђаковић.
Према његовим речима, крајем године, када буде завршен попис, „све ће доћи на своје“.
„Када се буде прерачунало све у попису, шта смо имали, шта је ко пријавио у е-аграру, колико је ко новца узео, онда ће се и видети колико је новца ко украо у претходних најмање пет година“, рекао је Ђаковић.
Ипак, како је навео, то неће бити лак посао, а биће неопходно да се укључе и полиција и судови.
