Породична кућа, а око ње окућница на којој је невелики расадник симпатичног имена -„Иришка баштица“. Његову власницу, Лидију Ђурић, затекли смо у послу. Селектује и припрема семена и саднице за испоруку или производњу расада. Дочекала нас је с осмехом јер, како каже, „Добро јутро“ у њој буди лепе успомене. Као студент новосадског Пољопривредног факултета замало да постане новинар наше ревије. Први корак ипак је био презентација ревије на Пољопривредном сајму у Новом Саду. Током студија радила је у различитим расадницима, велепродајама цвећа, на сајмовима. Пуних 15 година је у овом послу и он јој је донео остварење сна –властити расадник, у којем наша домаћица узгаја украсне биљке. Сем тога, производи и семенски материјал и расад поврћа. Као резултат проучвавања патуљастих форми поврћа и њиховог усклађивања са жељама људи, настао је Лидијин необични микс, погодан за гајење на терасама.
Засена штити биљке од УВ зрачења
И патуљасти и висећи парадајз воли и тражи сунце. Али, с обзиром на то да је последњих година забележен изузетно висок степен УВ зрачења, препорука је да биљке не буду цео дан на директном сунцу, како им се листови не би спржили. Најбоље их је поставити у полусенку. Дипл. инг. хортикултуре Лидија Ђурић из расадника „Иришка баштица“ каже да, уколико на балконима нема оваквих услова, могу се врло лако направити помоћу мреже за засену која се купује на метар и поставља на пободене штапове. Код одабира земље потребно је водити рачуна о томе да буде растресита. То подразумева мешавину чистог тресета и хумуса, са додатком гранулираног ђубрива које се брзо разграђује. Такође, може да се употребљава ђубриво које се разграђује у води којом се биљке заливају. Важно је и да земља буде лако пропусна, односно, да се вода не задржава у њој, па саксија треба да има рупу на дну.
Патуљасти и висећи чери парадајз цело лето плодоносе
– Патуљасте сорте чери парадајза које се гаје у саксијама или жардињерама заузимају најмање места и дају највећу количину плодова. То су компактне биљке, жбунастог типа – високе су колико су и широке. Цело лето доносе плодове, увек их има 20-ак на стабљици. Red Robin је црвени патуљасти чери парадајз, висине 30 центиметара, који се може гајити у малим саксијама, висећим корпама, како на тераси, тако и у стану. Може бити украсна собна биљка, а црвени плодови ове сорте веома су укусни и слатки. Не прелазе дужину од четири центиметра и сазревају 55 дана од садње расада на стално место. Друга патуљаста сорта у баштенском миксу за терасе је Yellow Box. Биљака не прелази висину и ширину од 60 центиметара и обилује родом веома слатких, жутих плодова – објашњава Лидија Ђурић.
Жути и црвени патуљасти чери одлично се комбинују са две-три висеће сорте чери парадајза, којима није потребна никаква потпора – каже Лидија, напомињући да се оне једноставно гаје. Плодови ових сорти нешто су ситнији у односу на патауљасте форме. Ту се издваја Garden Pearl, биљка жбунастог типа, идеална за гајење у висећим саксијама и жардињерама. Њени плодови лепе су црвено-розикасте боје, теже око 15 грама и веома су укусни. Обилно рађа, па се током сезоне са ње може убрати и четири килограма плода. Реч је о немачкој сорти која је прилично заступљена у Европи. Друштво јој прави и сорта Houndreds&Thousands, чије биљке имају веома снажне каскадне форме и не захтевају закидање заперака. Целог лета рађају на хиљаде ситних, укусних плодова, по чему су и добиле име. Препорука је да се гаје у што већим саксијама. Ове сорте чери парадајза немају посебне захтеве за исхрану и њихова вегетација траје од краја априла-почетка маја, када се директно сеју, па све до појаве првог мраза. Све време ове биљке плодоносе.
Ватромет боја слатке чери или љуте папричице
– Шаренило боја и лепота укуса могу се допунити сортом слатке црвене чери паприке Sweet Red Cherry, која даје много плодова, великих до пет центиметара. Округластог су облика, а користе се у многим јелима. Могу се конзервисати и остављати као зимница, сјајан су додатак свим салатама, а често се користе и за пуњење, када се и семе користи као део надева. Ако се напуне сиром, могу да се ставе у теглицу с маслиновим уљем и оставе за зиму. Куриозитет је да се баш овим папричицама пуне маслинке – прича наша саговорница и додаје да је реч о веома старој сорти, чије се порекло везује за Јужну Америку, а прилично се одомаћила у Европи. Много се гаји у Мађарској, па су је наши суседи присвојили и називају је мађарска чери паприка. Може се пронаћи и под називом слатка чери бомба. Сеје се када и чери парадајз, али ваља напоменути да је овом семену потребно дуже од две недеље за ницање, док патуљасти и висећи чери парадајз ничу већ после седам дана.
Добро је знати и да се све љуте папричице могу гајити у саксијама. Људи најчешће мисле да је реч о украсним биљкама, јер су веома декоративне, и на једном струку смењује се ватромет боја. Али, све су јестиве. Као пример Лидија Ђурић наводи Bolivian Rainbow или боливијску дугу чили паприку, која је изузетно лепа. Плодови су јестиви и веома љути, са чак 10.000-30.000 сковила. Како су паприке врло мале, чешће се сеју као украс. На стабљици истовремено могу да расту плодови жуте, љубичасте, црвене боје и свих њихових нијанси. Еxplosive Ember је чили паприка, идеална за гајење у саксијама, с плодовима који сазревањем мењају боју од љубичасте, преко пинк до црвене. Holiday Cheer папричица даје много округлих плодова беле, жуте и наранџасте боје који поприме изразито црвену нијансу када достигну пуну зрелост. Њена љутина је од 5.000 до 15.000 сковила.
Мирисни чувар финих арома
Босиљак је, као природни инсектицид, чувар осталих биљака и због тога би на сваком балкону требало да заузме почасно место. Има пуно варијатета ове зачинске и лековите биљке. Тајландски босиљак Thai basil пореклом је из Југоисточне Азије и неизоставни је зачин у азијским јелима. Приликом кувања дуже задржава арому од обичног босиљка, а његов укус подсећа на анис. Spicy Globe basil патуљасти је варијетет босиљка са ситним листовима, и формира кугле пречника 20-30 центиметара. Биљке су компактне, густе и нове листове развијају све до краја сезоне. Због малог раста идеалан је за гајење у саксијама. Италијански босиљак Genovese има крупне тамнозелене листове и веома је цењен због пикантног укуса, лепог мириса и ароматичности. Од свих врста босиљка овај се у кулинарству највише користи свеж. Савршен је за припремање песто соса.„Purple Ruffles босиљак је љубичасте боје, чије лишће има коврџаву ивицу. Веома је декоративан и његов укус мало је јачи од Genovese босиљка. Napoletano bollaso напуљски је босиљак с листовима крупнијим од италијанског. Управо ова врста босиљка у Италији се користи за обогаћивање укуса пице. Лимета босиљак или Lime basil има интензивну арому лимете, веома је популаран као додатак салатама и као зачин за морске специјалитете. Одличан је за сушење. Исто важи и за Lemon basil, босиљак познат по изразитој лимунској ароми. Биљке грчког патуљастог босиљка компактне су, ниског раста, ситнијих листова, те су идеалне за гајење у мањим саксијама. Ова сорта босиљка неизоставан је зачин у грчкој кухињи. Велики, сјајни, тамнољубичасти листови красе Dark Opal босиљак. Љубичасти босиљак у савршеном контрасту је са зеленим босиљком, те је атрактиван у цветним лејама и користи се у кулинарству. Cinnamon basil специфичан је по ужим и тамнијим листовима и изразитој ароми цимета. Укус и мирис цимет босиљка савршено се слажу уз воће, те се користи за украшавање колача у многим светским кухињама.
Зачини најразличитијих мириса и укуса
Колекција се може допунити и кинеским влашцем, познатим и као кинески бели лук или влашац-бели лук. Наша саговорница каже да се гаји као и влашац познат на нашим просторима, а може се користи као додатак свим јелима и, како му име говори, замењује бели лук, од којег има блажи укус. Реч је вишегодишњој биљци која се производи из семена. Током зиме биљке се не смрзавају, а након неколико година могу да се разделе и на тај начин размноже. У исхрани се користи лист који није шупаљ, као што је то случај код домаће врсте. Пре употребе потребно је скинути цвет.
– Балкони се могу обогатити и першуном лишћарем. Посебно лепо изгледа коврџави першун. Декоративан је и коријандер, који се гаји како због лишћа, тако и због семена јер се и једно и друго користи у исхрани. Реч је о једногодишњим биљкама. Не треба заобићи лаванду или менту, које је боље куповати као саднице. Постоје различити варијетети лаванде патуљастије форме, прилагођене саксијском гајењу. Лаванда и рузмарин зимзелене су биљке и њих је у пролеће неопходно орезати, односно отклонити 10-15 центиметара гранчица. Најбоље је орезивати их почетком марта пре него што започне вегетација, а што зависи од спољње температуре. На тај начин биљке ће добити више енергије и брже ће започети раст. Исто треба урадити и с мајчином душицом. Варијатети менте се разликују по ароми листа, а заједничко им је да се биљке брзо шире и због тога их треба садити у одвојене саксије – препоручује Лидија.
Ј. Бајшански
Добро јутро број 575 – Март 2020.
