Пише: Светлана Мујановић
Поврће се ретко гаји на њивама које не могу да се заливају, али ни у томе не ваља претеривати и биљкама се вода додаје само када им је најпотребнија. Да би се избегле грешке, неопходно је добро познавати земљиште и сваку биљну врсту појединачно. Неким прија заливање „на кашичицу“ док друге траже натапање. Недостатак влаге у земљишту смањује принос поврћа и погоршава му квалитет јер се у њима стварају груба влакна, али и превелика влажност неповољно утиче на раст биљака, оне бујају а нежне су, формирају плодове мале биолошке вредности, а могу и да увену због гушења кореновог система.
За производњу поврћа оптимална влажност земљишта се креће 70 до 90 процената пољског водног капацитета, а количина воде у земљишту не би смела бити мања од 60 процената. Да би се одредило право време и оптимална количина воде којом треба заливати поврће, не треба пуно мудровати. Довољно је прво да се зна које врсте су увек жедне, а којима не прија пуно воде.
Између кромпира и лука
Узимајући у обзир ове карактеристике, сво поврће подељено је у четири групе. Прву групу чине врсте које интензивно усвајају воду из земљишта и обилно је троше. Коренов систем је добро развијен, али и надземна маса (целер, кромпир). Друга група интензивно усваја воду и рационално је троши. Има добро развијен коренов систем и листове на којима није претерана транспирација или су прекривени маљама (шаргарепа, парадајз, лубеница). Трећа група слабо усваја воду због плитког корена, али је обилно троши јер има богату лисну масу (купусњаче, салата), док четврта група и слабо усваја воду, и мало је троши, јер има слабо развијен коренов систем и редуковану лисну масу (црни и бели лук).
Потребе за водом зависе и од фазе раста и развића биљака. Током клијања семе упија од 100 до 200 посто већу количину воде у односу на своју тежину, те је у то време потребно одржавати висок ниво влажности површинског слоја земљишта (90 процената пуног водног капацитета). После ницања, због плитког кореновог система, опет ваља чешће заливати да би се одржала оптимална влажност.
Наводњавање према критичним периодима представља чврсту шему заливања, која се мора примењивати крајње еластично. Уколико је у некој од критичних фаза развоја биљака, или пре ње, било довољно падавина, заливање треба изоставити. Ако је пак суша изван критичних периода, мора се заливати и тада, јер недостатак влаге увек умањује принос. Највеће умањење приноса је када се суша јави у критичној фази за воду, а ње нема или ја има недовољно.
Код једногодишњих биљака критични периоди су цветање, оплодња, формирање плодова, наливање зрна, пораст корена, кртола. Код вишегодишњих засада воћака и винове лозе највећи захтеви за водом су у фазама пораста леторасата, у другој половини лета када су воћке у фази формирања родних пупољака и зачетака цветова за наредну годину, у цветању и у фазама пораста плодова. Залива се и када се суша појави изван критичног периода.
Ваља имати на уму да заливање према критичним периодима за воду не представља чврсту основу за рационално наводњавање. И биљке и земљиште су живи и ваља пратити шта се дешава у њима и око њих. Недостатак лако приступачне воде у земљишту, у биљкама прави погрешан водни режим, а испољава се спољашњим променама на њима, што се користи за одређивање времена заливања. Да је усев жедан показује друга боја, опуштање, увијање и промена угла листова, губитак тургора… Промене се уочавају посматрањем, визуелно, и подложне су субјективној оцени, а могу се појавити и као лажни сигнали. Боја листова може се мењати и због недостатка или вишка одређених хранљивих елемената, напада штеточина или болести, а нијансе могу бити сортна карактеристика.
Време заливања према промени боје листова најпоузданије се одређује код поврћа, јер се оно гаји углавном уз наводњавање. Тако, приликом недостатка воде листове купуса покрива бледосивкаста превлака, а крајеви се савијају. Ружичастољубичаста нијанса указује на превлаживање земљишта или “прехлађивање” рано расађених биљака. При дефициту воде листови парадајза су ситнији, тамнозелени, губе тургор, длачице су накострешене. У истим условима лук добија сивкастобеличасту превлаку, врхови се савијају. На шаргарепи и краставцу листови постају тамнозелени, код цвекле кржљави, интензивне бордољубичасте боје.
Наводњавање по турнусима
Да би се правилно разумели савети и препоруке стручњака, повртари треба да знају шта који израз значи. Најчешће се користи израз – наводњавање по турнусима. Турнус је временски размак између два наводњавања, чију дужину одређују климатски услови, али и водно-физичка својства земљишта. У аридним (сувљим) климатским условима турнус се унапред одреди и представља чврсту шему заливања, јер је само тако могуће обезбедити нормалан развој биљака, с обзиром на то да нема природних падавина.
У нашим климатским условима турнус, у модификованом облику, може успешно да се примењује за наводњавање биљака из пострне сетве. У зависности од количине падавина, следеће заливање се одлаже за неколико дана, или се после обилнијих киша заливање помера за један турнус. Колико ће се одложити, зависи од конкретних услова у датом рејону.
Паприка
Производња паприке, било из расада или директном сетвом семена, не може се ни замислити без наводњавања. Коренов систем овог поврћа релативно је слабо развијен, насупрот робусном надземном делу, због чега паприка захтева интензивно наводњавање. Потребе паприке за водом се повећавају како биљка расте. Врло је осетљива на водни стрес у току целог периода вегетације. На дефицит воде нарочито негативно реагује у фази цветања и плодоношења. Укупне потребе паприке за водом варирају у широком распону. У нашим агроеколошким условима то је 530 до 630мм. После расађивања биљке се први пут заливају. Након пет до седам дана наводњава се и други пут и тада се попуњавају и празна места, а залива се с мањом заливном нормом.
Парадајз
Повртари су често у недоумици, када, и колико пута треба заливати парадајз. Ово поврће има дубок коренов систем који продире на дубину и до један и по метар, обично већ два месеца после расађивања, и у земљиштима добрих физичких својстава и повољне влажности чини се наводњавање није потребно. Ипак, наводњавање се прилагођава намени плодова, тј. да ли се користе за салату или пасту. Код парадајза намењеног салатама највећи принос постиже се честим заливањем малим количинама воде, док се у производњи за индустријску прераду и механизовану бербу примењују обилна и ређа заливања у подесним роковима, а последњи пут залива се знатно пре бербе.
На недостатак лако приступачне воде у земљишту парадајз је најосетљивији за време и непосредно после расађивања, у време цветања (проузрокује опадање цветова) и када образује плодове. Иако му је у време цветања вода потребна, сувишно наводњавање може да повећава опадање цветова и смањи заметање плодова, прекомерни вегетативни пораст биљака и одлагање сазревања. Највише воде ово поврће „узима“ из активне ризосфере, односно до дубине 50 до 70цм. Парадајз дневно просечно потроши до четири и по, а максимално осам милиметара воде.
Када се ово поврће гаји на површинама где не постоје уређаји који мере влажност земљишта, време наводњавања се одређује по искуству и према спољашњим променама на биљкама, а то је тренутак када се појаве тамнозелени листови.
Лубенице и диње
Лубенице и диње се у нашим условима, с обзиром на климатске промене и редовни дефицит падавина, морају такође заливати. Последице суше у почетку вегетације одражавају се на вегетативни пораст, биљке су неразвијене и касније нису у стању да формирају висок принос. Критични период за воду је у фазама цветања и плодоношења. Укупне потребе за водом су 400 до 600мм. Заливања су ређа с већим нормама. Бостанџије знају да у овом усеву ваља проквасити слој од 60 до 80цм дубине, а довољна су обично два заливања – прво у фази цветања, друго у почетку пораста плодова. Каснија заливања могу да продуже сазревање, смање квалитет, такви плодови су мање слатки и неукусни.
Црни лук
Највеће потребе за водом, али и хранљивим материјама лук има у фазама интензивног раста лисне масе и формирања луковице. Препоручује се обилније заливање једном недељно, уместо свакодневног, проквашавањем слоја земљишта до дубине од два и по цм. Зелено „перје“ лука, односно листови, садрже чак 93 одсто воде, а луковица 86 процената, што значи да ово поврће има велике потребе за водом. Када у земљишту нема довољно влаге, луковице се слабије развијају и губе на квалитету, док правилно организовано и правовремено заливање може му повећати принос и до 50 одсто. Такође, ваља нагласити да луку не прија ни превише влаге, јер се тако стварају идеални услови за развој разних гљивичних болести и трулежи.
Постоји неколико метода заливања лука у башти па је свакако добра идеја упознати се с потребама за водом пре него што се одлучи на то колико често и како га заливати. Може се заливати цревом, прскалицом или системом за наводњавање.
Кромпир
Највеће потребе за водом кромпир има у времену од појаве цветних пупољака до завршетка цветања, што се поклапа са заметањем кртола, интензивним растом биљака и нагомилавањем скроба. У првом делу вегетације заливање није нужно, јер је земљиште током зиме „ускладиштило“ довољно влаге. Недостатак влаге лако се уочава – лишће се увија, биљке полако клону, а на земљишту се стварају пукотине. Ако постоји систем за наводњавање, не треба дозволити да се земљиште превише исуши.
Интензивно наливање кртола траје пет до десет недеља, у зависности од сорте, односно, до краја цветања, и у том периоду неопходно је наводњавање. За вегетациони период кромпиру је потребно од 400 до 450мм падавина по квадратном метру с правилним распоредом по фазама потреба за водом. Са додавањем воде ваља започети када влажност земљишта падне испод 60 процента пољског водног капацитета, а то је време када земља, која се узме у шаку из зоне развоја кртола и стисне, не може да задржи формиран облик, већ се расипа кроз прсте. У том случају треба усев залити са око 25 до 30 литара воде по квадратном метру, што зависи од типа земљишта.
Kраставaц
Краставац крајње расипнички троши воду, има веома развијену вегетативну масу која интензивно испарава, а корен се развија у површинском слоју 20 до 25 цм дубине, одакле вода врло интензивно испарава. Његова потреба за водом је 250 до 400мм, у зависности од тога да ли је рана, летња или касна производња. У време сетве земљиште треба да је оптимално влажно, у супротном се обавља предсетвено заливање и после неколико дана, када се земљиште просуши, површински се припреми и сеје. Послесетвена заливања су ризична, јер се може створити покорица. Изузетно, може се заливати малом нормом, да се размекша покорица.
До почетка образовања заметака, усев се умерено залива да би се спречио интензиван пораст вегетативне масе и омогућило формирање већег броја женских цветова. Турнус је 4 до 8 дана, у зависности од услова производње. У почетку цветања препоручује се још оскудније наводњавање, чак и да се изостави једно заливање да би се побољшала оплодња и формирање женских цветова. Од почетка формирања плодова у периоду берби, неопходна су чешћа заливања сваких три до пет дана. Недовољна влажност у периоду плодоношења зауставља пораст младих заметака, плодови се деформишу, криве, смањује се принос, погоршава се квалитет, плодови имају горак укус, опада им тржишна вредност.
