СЕТВА РАНОГ КРАСТАВЦА
Сетва расада за рани пролећни краставац почиње у првој половини марта или раније, уколико се пластеници греју. Берба ће у том случају почети недељу – две раније, односно већ крајем априла и почетком маја, плодоношење ће бити дуже, а принос већи.
Семе краставца се сеје на дубину од једног до два центиметра у појединачне контејнере 10×10 центиметара, или у гајбице. У контејнере се стављају 1 до 2 семенке. Када стигне до фазе котиледона, оставља се једна биљка.
Добар супстрат, набубрело семе и 25 Целзијуса
Милољуб Милојевић из села Опланић код Кнића годинама производи расад поврћа у грејаним пластеницима. Он каже да би температура у пластенику у време ницања требало да буде око 25 степени.
– Расад се сеје 30 до 40 дана пре расађивања на стално место. За расад су потребни квалитетан супстрат и семе, које се кваси до фазе бубрења. Потребно је у пластенику одржавати константну температуру и, ако крену пролећни мразеви, онда се пластеник греје целу ноћ. Коренов систем краставца има слабу моћ обнављања. Када никне биљка, па све до појаве првог листа температура треба да је око 20 степени, да се стабло не би превише издужило. Када расад мало ојача, поново треба вратити температуру на 25 степени дању, а ноћу одржавати на око 18 до 20 степени – каже Милојевић.
Клијање семена у оптималним условима траје од два до десет дана. Што је температура нижа од препоручене, то је овај период дужи, а семе подложније труљењу и пропадању.
– Кад биљка никне, важно је спустити температуру како не би отишла превише у висину са слабим кореном. Након тог кратког периода, температуру треба повећати за неколико степени. Све време ваља пазити да се расад не залива превише, јер ће оболети и корен ће иструлити – додатно појашњава Милољуб.
Пикирање и каљење
Ако се у производњи расада примењује густа сетва у гајбицама, пикирањем је потребно обезбедити, такозвани, вегетациони простор. Велики број биљака на малој површини отежава нормалан раст расада, па он мора да се раздвоји. Пре пикирања земљу треба залити, ради лакшег вађења, како се осетљив коренов систем не би оштетио.
Пикирање се обавља под прстом или малом садиљком. Након ове фазе биљке треба неколико дана држати у сенци да би се спречило сувишно испаравање. Влажност ваздуха треба одржавати од 85 до 90 процената, а температуру спустити за пет до шест степени. Рани расад се пикира у фази котиледона или првог правог листа.
Пре расађивања краставца на стално место, расад треба калити. То је процес привикавања биљке на нове услове. Постепено се снижава температура, а проветравање пластеника је чешће. Каљење или јачање биљке почиње две недеље пре расађивања. За то време биљке се третирају са 0,5 % раствором калијумсулфата, како би постигле већу отпорност на нове услове и ниже температуре. Квалитетан расад краставца треба да има од 3 до 5 листова и да је висок од 15 до 20 центиметара.
Прекомерно заливање – полегање расада
Превише воде у процесу производње довешће до развоја фитопатогених гљива, а оне ће изазвати полегање расада, међу којима је најосетљивији краставац. Гљивица напада тек наклијало семе и младе биљке. Први симптом заразе је да оболели део стабла постаје тањи од здравог и на њему се појављује воденаста пега. Биљка се савија ка земљи, односно полеже. Оболели делови су смеђе боје и на тим местима се касније јавља беличаста превлака која се шири око биљке и на површини земљишта.
– Инфекција се са оболелих биљака брзо шири у концентричним круговима на здраве. Зараза напредује када је повишена влажност и температура, као и због слабог проветравања пластеника, сувише густог расада или неодржавања хигијене – каже Лидија Вуловић, заштитар биља из Крагујевца.
Да би се спречило полегање расада краставца потребно је дезинфиковати семе, супстрате, алат и посуде. За то се користе раствори попут комерцијалне варикине и воде у односу 1:4 , затим 70 – процентни раствор алкохола или једнопроцентни раствор плавог камена. Третирање се обавља непосредно након садње, пикирања и пресађивања. Ако се болест појави и поред свих превентивних мера, заражене биљке треба изнети из пластеника, а та места поново дезинфиковати. Ваља водити рачуна о заливању и, ако је потребно, привремено и засушити биљке.
Плодна и растресита земља
– Расад краставца треба садити у дубока, плодна и растресита земљишта, богата органским материјама, неутралне или слабо киселе реакције (pH 5,5 до 6,5). Тешка, хладна и јако кисела земљишта не погодују квалитетном гајењу ове културе. Краставац воли влагу и за два месеца гајења „попије“ и до 150 литара воде – каже агроном Љиљана Вуксановић.
Оптимална „доза“ светлости
Недостатак светлости може да ослаби биљку и она ће остати танка и осетљива, што директно утиче на квалитет расада. Мањак природног светла настаје због тмурних дана у рано пролеће или због прегусте садње. Зато у раној производњи треба обезбедити додатно осветљење, које скраћује време производње расада за половину. Оптимална „доза“ природног и вештачког светла за краставац је од 14 до 16 сати дневно.
Пише: Биљана Ненковић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
