Садња јесењег белог лука почиње средином октобра, уколико временски услови то дозволе, и завршава се првим данима новембра. За заснивање производње на једном хектару потребно је 1.000 килограма садног материјала. Уочи овог посла садни материјал мора се припремити тако што се ченови одвајају од главице, а они крупнији користе се за са садњу. Ова биљка има специфичне захтеве када се говори о условима успевања. Познато је да реагује на температуру и светлост, а посебно је значајна његова фотопериодска реакција у води и земљишту.
Осим што утиче на формирање луковице, температура ваздуха код складиштења садног материјала утиче и на брзину клијања после садње, али и на темпо раста и изглед надземног вегетативног дела. Код ченова чуваним на темепературама вишим од 20 степени Целзијуса, клијање је одложено и успорен је раст уских листова, подсећа професор др Жарко Илин с Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду. Како је истакао, ченови складиштени на 5 до 10 степени брзо клијају и дају биљке с крупним, широким, линеарним листовима и снажним вратом луковице. Уколико се складиште на нула степени, клијање се знатно одлаже. Али, када једном никну, развијају се снажне биљке, с крупним листовима.
- Оптимална температура за клијање и ницање белог лука је пет степени Целзијуса. Након садње ченова формира се корен. Ова фаза претходи клијању. Оптимална температура за укорењивање белог лука је од 5 до 10 степени. Корен се појављује неколико дана после садње ченова, а убрзо потом јавља се и клица. Пожељно је ченове приликом припреме за садњу неко време чувати на температури од 5 до 10 степени. Сем овога, веома је значајно пре садње потопити ченове у бензил-аденин, цитокинин који значајно скраћује, oдносно прекида период мировања клице. У почетним фазама развоја млада биљка живи од резервних материја из матичног чена. Између крупноће садног материјала и темпа раста у почетним фазама формирања листова постоји корелација – објашњава др Илин.
Према речима нашег саговорника, формирање надземног вегетативног дела и луковице, сукцесиван је и дуготрајан процес, у којем бели лук захтева температуру од 15 до 30 степени, док је идеална температура за раст надземног вегетативног дела од 15 до 18 степени. Ченови се образују за време дугих дана и повишених температура. Температуре од приближно 20 степени оптималне су за премештање асимилатива, створених у процесу фотосинтезе, у затворени сочни лист, односно чен. Луковице дозревају на температури од 25 до 30 степени. Важно је напоменути да су озиме сорте отпорне на ниске температуре, те њихов коренов систем подноси и -30, а листови -15 степени Целзијуса.
- На раст и развој белог лука светлост утиче интензитетом и трајањем. Када се говори о интензитету, ова биљка има умерене захтеве, али не подноси засењивање. Реакција биљке на дужину дана зове се фотопериодизам, а бели лук је биљка дугог дана.
У условима кратког дана и ниских температура, карактеристичних за рано пролеће, развија се коренов систем и надземни вегетативни део, односно листови. У условима дугог дана и повишених температура долази до образовања чешњева, што је резултат гранања стабла или данца, заједничког за целу луковицу. Тада се асимилативи премештају из горњег асимилационог дела у основу листа. У зависности од температуре, фотопериодска реакција се модификује, а важно је истаћи да су фотопериодизам и термопериодизам од значаја за увођење сорти белог лука са других географских ширина. Бели лук изузетно је осетљив на промене географске ширине – објашњава проф. др Жарко Илин.
Како смо чули од нашег саговорника, бели лук припада групи повртарских култура које слабо усвајају воду, али је зато и штедљиво троше. За то је „крив“ морфолошки изглед биљке. Наиме, бели лук има слабо развијен коренов систем жиличасте форме, кружно је распоређен на правом стаблу или данцу, заједничком за целу луковицу. У ораничном слоју земљишта плитко је распоређен, те се залихе влаге брзо троше на евапорацију, односно испаравање с равне површине земљишта. Листови су уски и линеарни, с више или мање воштане превлаке.
- Ово поврће гаји се у густом склопу и због тога значајне количине воде троши на евапотранспирацију. Бели лук до фазе формирања луковице захтева влажност земљишта на нивоу од 70 до 80 одсто од пољског водног капацитета, а у фази сазревања од 65 до 70 одсто. Критичан период представљају фаза укорењивања, интензиван пораст надземног вегетативног дела, односно листова и лажног стабла, као и почетак формирања чешњева. У нашим условима обично је дефицит влаге у земљишту на нивоу од 100 до 120mm, каже наш саговорник.
У средњем Банату бели лук највише се производи у Михајлову, Клеку и Житишту. Како смо сазнали од произвођача, пре неколико година ова повртарска култура доживела је праву експанзију. Многи пољопривредици започели су производњу, али су и веома брзо одустали од ње јер, како кажу, реч је тешком послу с великим улагањима на самом почетку. Породица Гранић из Зрењанина наследила је у житиштанском атару шест хектара земље коју даје у аренду. Пре четири године њени чланови одлучили су да саде пролећни и јесењи бели лук. Површине су постепено повећавали, да би сада стигли до два катастарска јутра под овим усевом. Половина површине резервисана је за пролећни, а друга половина за јесењи бели лук, као и за једну шпанску аутохтону сорту ове биљке. Александар Гранић, дипломирани инжењер машинства, током сезоне свако поподне посао у фирми мења послом на њиви. Исто је и викендом, када њему и супрузи помажу родитељи и троје деце, колико ко може. Почетак производње белог лука ова породица финансирала је делом властитим, а делом средствима кредита.
- Тада смо семе и репроматеријал купили својим новцем. Прво смо купили 100 килогарама сорте „босут“ и посадили га у баштама. Тако смо произвели садни материјал којим смо касније засновали производњу на њиви. За набавку половне механизације и самосталну израду неких прикључних машина користили смо кредит. Сада имамо мањи трактор, растуривач ђубрива, шпартач који смо сами направили, плуг, дрљачу, подривач и прскалицу. Од пријатеља из Клека позајмљујем сејалицу, а у плану ми је да направим и вадилицу – почиње своју причу Александар Гранић.
Много је посла у овој производњи, рекао је наш саговорник, уз напомену да је бели лук прилично захтевна биљка. Ипак, читајући стручну литературу, консултујући се са стручњацима из ПСС у Зрењанину, размењујући искуства преко Интернета са другим произвођачима из земље и инстранства и учећи на сопственим грешкама, успео је много тога да савлада.
- Да би се засновала производња на једном катастарском јутру, потребно је 400-500 килограма садног материјала. А он мора да се рашчени, очисти, припреми и обради. Сами смо направили машину за рашчењавање и то нам много помаже, јер штеди време за припрему семена. На њиви бели лук садимо машински, а у башти ручно. У башти увек буде крупнији и квалитетнији. Вероватно јер га наводњавамо, што је у овим условима на њивама неизводљиво. Због плодореда сваке године морамо да мењамо њиву. Ова биљка тражи квалитетну припрему земље и доста ђубрива, да би земљиште било растресито. Траве увек има и прскање хербицидима мора да се одради правовремено. Ипак, на крају увек буде и окопавања и чупања корова. Неизоставно је и шпартање – објаснио је Гранић.
Након вађења, Гранићеви бели лук одлажу на сушење, односно сазревање. Везују га у бунтове и каче у шупу коју су преправили за те намене. Тамо остаје око месец дана. Затим се чисти од осушене зелене масе и „бркова“. Тако припремљеног до продаје га складиште у старој кући, у којој има идеалне услове. Јесењи бели лук морају да продају 3-4 месеца након вађења, а уколико не успеју, остављају га за садни материјал.
- Купци нам најчешће долазе по препоруци или нас пронађу преко огласа на Интернету. Од недавно имамо и нашу Фејзбук страницу „Бели лук из срца Баната“. Јављају нам се људи из Новог Сада, Београда, Пирота, а робу шаљемо и брзом поштом. Доста лука продамо и накупцима, а они увек имају уцењивачки став. На Кванташу бисмо могли да добијемо бољу цену, али и супруга и ја смо запослени, тамо се трговина одвија ноћу, тако да је то неизводљиво. Цена килограма јесењег белог лука била је 150 динара – рекао је наш саговорник.
Ове јесени Александар опет сади и шпански бели лук, за који каже да је добар јер даје добар принос, ароматичан је, нема средину, али има крупне ченове. Гранићеви су успели да произведу главицу тежине 190 грама. Осетљивији је на појаву рђе у односу на наше култиваре, али два прскања током сезоне решавају и тај проблем. Он за вађење пристиже крајем маја, док наш „босут“ стиже у другој половини јула.
Не воли ни себе ни друге врсте лука
Бели лук обавезно се гаји у плодореду и на истој површини може се садити сваке треће или четврте године. Ово је насигурнија и еколошки најприхватљивија мера, како би се заштитио од лукове наматоде, која засаду може нанети велике штете. Може се рећи да је ово биљка чудне ћуди јер не подноси друге врсте лука, па чак ни сама себе. Добри повртарски предусеви су јој купус, парадајз и паприка, а то могу бити и кромпир и краставац. Такође, добро успева на њивама на којима су били пшеница, раж, јечам. Обично се гаји иза култура ђубрених стајњаком, које остављају растресито и незакоровљено земљиште. Нега усева подразумева борбу против корова, наводњавање уколико има потребе, прихрану и жаштиту од биљних болести и штеточина. Бели лук је зрео и спреман за вађење када лажна стабљика омекша, а надземни део почне да полеже. Код јесење садње то је најчешће крајем јула. Вади се обично по лепом и сувом времену, када је земљиште умерено просушено. Потом се допреми у простор заштићен од сунца и простре се у танком слоју, да би се просушио. Очисти се од лишћа и остатка корена и калибрирањем припрема за продају. Најаважније је у складишту одржавати влагу ваздуха мању од 70 одсто, како би се избегло ницање коренчића и појава површинске плесни. Најбоља одрживост је у складишту у којем је температура ваздуха 1-2 степена. У овим контролисаним условима, уз редовно проветравање, бели лук се може чувати читаве године. Принос зависи од времена садње, квалитета садног материјала, екотипа и начина садње.
Произвођач за следећу производну годину мора оставити једну тону белог лука, и то му део који се може понудити тржишту смањује за 20 одсто. А тржиште има своје захеве. Према европским нормама квалитета, „екстра класа“ мора имати карактеристичну боју за тип, али и целе главице правилног облика. Лук мора бити добро очишћен, с прецизно одрезаним кореном, а ченови морају бити чврсто везани у главици пречника 45 милиметара. Разлика између највеће и најмање главице у паковању може бити највише до 20mm. „Прва класа“ подрзумева да је главица претежно правилног облика, чврсто приљубљених ченова и боје нормалне за тип. Дозвољен је неправилан облик због ненормалног вегетативног раста и мање пуцање овојних љуски. Најмањи пречник луковице је 30 mm, а дозвољена разлика између најмање и највеће главице у паковању је 15 mm. Пуцање спољних љуски, неправилан облик главице, лагани натисак који не утиче на одрживост, карактеристике су „дуге класе“, у којој у главици може да недостаје не више од три чена.
Први штрајк избио је збох белог лука
Постојбина белог лука је средња Азија, одакле је преко Ирана стигао у Египат, где је сматран за свету биљку, те је пронађен и у гробницама фараона. А у древном Египту забележен је и први штрајк у историји цивилизације, управо због ове биљке. Организовали су га робови, јер им је бели лук избачен из свкодневне исхране. У његова лековита својства добро су били упућени и антички Грци и Римљани, чији су спортисти пре такмичења јели бели лук. Пре Нове ере био је познат и гајен као лековита и зачинска биљка и у Индији и Кини. Спомиње се у кинеским записима, старим 5.000 година. Староримски писац Плиније дао је опис белог лука, уз назнаку да лечи 61 болест. Помиње се и као састојак у великом броју рецепата „Апицијевог кувара“, најстаријег кувара сачуваног у целости. У исхрани га је препоручивао и отац медицине – Хипократ. Кроз историју се користио као лек за астму, код убода шкорпије, а у Средњем веку веровало се да лечи кугу.
И данас наука заузима јединствен став да ова биљка специфичног мириса садржи низ сумпорних једињења која људски организам штите од оксидативног стреса и раличитих упалних процеса. Повољно утиче на ниво триглицерида и холестерола у крви, спречава стварање крвних угрушака, захваљујујући ајоену који садржи. Свима је познато да успешно снижава крвни притисак. Бели лук елиминише инфекције проузроковане бактеријама и вирусима, а има и антимикробно дејство. Због ароме, али и лековитости, потрошња белог лука у свету стално расте: само у САД у последњих 15 година порасла је три пута. Највећа производња у овој земљи сконцентрисана је у Калифорнији. Највећи произвођачи у свету су Кина и Индија, док је у Европи то Шпанија.
Добро јутро број 571 – Новембар 2019
