Krajem leta počinju pripreme za sadnju vinove loze. Budućim proizvođačima izbor lokacije ne bi trebalo da predstavlja problem jer su od strane stručnjaka definisani vinogradarski rejoni, odnosno vinogorja u okviru kojih postoje optimalni uslovi za gajenje vinove loze. Međutim, i ovde treba imati u vidu da su rejoni širok geografski pojam pa je korisno uzeti u obzir i karakteristike samog područja na kome se zasad podiže. Posmatraju se nadmorska visina, ekspozicija, reljefne karakteristike i sl.
Biljka sunca
Smatra se da vinova loza ima skromne zahteve. Međutim, postoje određeni uslovi koji su neophodni za njeno uspešno gajenje. Pre svega, ona je biljka sunca i zahteva dobro osunčane položaje tokom celog dana. Na čokotima u senci lastari lošije sazrevaju, u okcima se formira manji broj cvasti, pa je i prinos niži, grožđe nakuplja manje šećera i više kiselina. Stručnjaci smatraju da vinova loza najbolje uspeva na terenima nadmorske visine od 100 do 400 metara, ali se može uspešno saditi i na nižim, i na nešto višim položajima. Pogodne su i veće visine, ali se mora obratiti posebna pažnja na izbor sorti ranijih epoha sazrevanja i južnih ekspozicija. Korisno je da se vinogradi nalaze u blizini reka i jezera, jer je zbog boljeg osunčavanja veća rodnost, ali i bolji kvalitet grožđa. Najpogodniji su brežuljci i blage padine. Na takvim mestima loza sazreva na vreme, redovnije rađa, dugovečnija je i lakše podnosi niske zimske temperature.
Važan izbor zemljišta
Najbolje je da se vinograd podiže na čistom, odnosno zemljištu na kojem nisu u prethodnom periodu gajene višegodišnje kulture. Međutim, ako se ono mora krčiti, potrebno je da se pažljivo uklone svi ostaci korena prethodnih kultura. U narednih tri do pet godina na njemu treba gajiti leguminoze ili smešu različitih biljaka koje će poslužiti kao zelenišno đubrivo i obogatiti ga organskom masom.
Ukoliko posle krčenja i čišćenja terena ostanu neravnine, odnosno ulegnuća ili ispupčenja potrebno ih je poravnati da bi se olakšala buduća obrada i nega vinograda. Ovom merom stvaraju se ujednačeniji mikroklimatski uslovi za sve čokote, olakšava kretanje mehanizacije, sprečava stvaranje mesta gde se zadržavaju voda ili hladne vazdušne mase. Ravna se isključivo suvo zemljište, pažljivo, da se ne bi uklonio plitak humusni sloj. Na zemljištima gde je vrlo visok nivo podzemne vode ili se ona slabo cede ne treba podizati vinograd, a ako nema drugog izbora, potrebno je obavezno odvodnjavanje – izgradnja odvodnih, drenažnih kanala.
S. Malinović
Dobro jutro broj 557 – Septembar 2018.
