Пише: Проф. Др Жарко Илин
Кромпир је једна од економски најзначајнијих повртарских врста, високе биолошке и хранљиве вредности. Рани кромпир је са садржајем суве материје на нивоу од 15 до 18 процената, док се у физиолошки зрелом кромпиру сува материја креће од 18 до чак 25 посто. Има релативно висок садржај скроба који даје енергетску, али и хранљиву вредност. Код раног кромпира та количина се креће од 13 до 16 посто, док је код физиолошки зрелог тај проценат између 18 и 20 посто. Кромпир има и висок садржај протеина, па је код раног он од 1 до 3 посто и, што је карактеристично, с ниским садржајем укупног шећера, што је важно за дијабетичаре.
Осим тога, кромпир има висок садржај минералних материја, око 1,1 посто, а највише су заступљени фосфор, калијум, калцијум, магнезијум и гвожђе. Има висок садржај витамина, пре свих провитамина А, Ц, витамина Б1, Б2 и Б5, и што је посебно важно, с врло ниским је садржајем штетног азота: код раног кромпира то је на нивоу од 55 до 25мг по килограму, код физиолошки зрелог до 300мг по килограму. Садржи алкалоид соланин, на нивоу од 2 до 10мг. Он се кувањем, пржењем и печењем практично распада и нема никакву улогу у исхрани.
Производимо дупло више него што трошимо
Кромпир је традиционално једна од најстаријих култура: гајио се још у доба неолита, у Андима, а по открићу Америке пренет је у Европу и раширио се изузетно великом брзином. Имао је важну улогу у светској историји, јер је практично читаве народе спасавао од глади. Код нас је доспео у 19. веку и постао значајна економска повртарска врста: гаји се као рани и физиолошко зрели на отвореном пољу, док се у новије време (у последњих двадесетак година) значајне површине под овим поврћем налазе у заштићеном простору, у привременом заштићеном простору настирањем и непосредним покривањем биљака агротекстилом и на нешто значајнијим површинама у пластеницима тунелског типа с непосредним покривањем биљака агротекстилом или без њега. Физиолошки зрео кромпир се у Србији гаји на 44.423,5 хектара, а то је просек за период од 2010. до 2019. године, и тај распон површина се креће од 28,232ха па чак до 54.057ха. Површине се мењају од године до године. Највеће су под кромпиром у Шумадији и западној Србији, где заузима 19.089,9ха, одмах иза њих је источна и јужна Србија са 14.140,4ха, затим Војводина са 8.750,3ха и Београдски регион с површинама од свега 2.435,8 ха. На овим површинама у Србији се произведе чак 484.871,3 тоне кромпира, за нас нешто више од седам милиона грађана, што значи да произведемо скоро дупло више од потреба.
Не подноси мраз, али ни велике врућине
Садња кромпире креће од друге половине друге декаде марта и завршава се до половине априла. То не значи да пре и после тог периода нема посла, напротив.
Кромпир је умерених захтева према температури, али не подноси велика колебања у току вегетације, ни приликом складиштења. С обзиром на то да је умерених захтева, то представља значајни проблем током јула и августа у производњи физиолошки зрелих кртола за свежу потрошњу и домаћинство, јер се од седамдесетих година прошлог века дешавају регионалне климатске промене, уз пораст средње температуре за чак 1,2°Ц више у односу на референтни годишњи период. То се значајно одразило на производњу кромпира у равничарском и Моравском региону, док у брдским подручјима нема значајнијег утицаја кад је температура у питању.
Кромпир почиње да ниче и клија већ на температури од 5°Ц, међутим, значајније ницање је на од 7 до 10°Ц, док је оптимум знатно виши и износи око 20°Ц. На температури од 7 до 10°Ц од садње до ницања је потребно 3 до 35 дана, док је на температурама од 16°Ц довољно од 18 до 22 дана. Због тога је у равничарским деловима потребно само непосредно покривање агротекстилом, како би се подигла температура земљишта и како би кромпир што раније клијао и ницао.
Оптимална температура за раст кромпира је 18°Ц, док је оптимална температура за образовање кртола између 16 и 19°Ц. Међутим, у летњим месецима температуре земљишта буду знатно веће од 20°Ц, врло често знатно изнад 29°Ц, што значајно умањује принос. С друге стране, кромпир не подноси ниске температуре, страда у пролеће, при појави раних мразева, у првој половини прве декаде априла, може да страда на температури од -1 и -2 степена. Да се то не би десило, у производњи раног кромпира обавезно је покривање биљака агротекстилом.
Што више сунца, већи и принос
Ова биљка има велике захтеве према светлости. Ако нема довољно светлости или је прегуст проред, лист жути, стабло се издужује, светлије је, а цветање и принос се смањују. Зато би колеге агрономи требало да воде рачуна о вегетационом простору, како би свака биљка имала довољан интензитет и трајање светлости. Осим тога, треба да обрате пажњу на правац пружања редова, гледајући да буде север-југ, како би биљке што боље биле изложене директном сунцу.
Кромпир реагује и на дужину дана. Тако се за време кратких дана скраћује вегетација и обрнуто. Формира се бујна надземна вегетативна маса и у таквим условима често се јавља неусклађеност између надземног и подземног дела. И због тога је јако важно водити рачуна о вегетационом простору.
Има умерене захтеве према води, али јако реагује на осцилације у влажности земљишта. Кромпир се производи вегетативним путем, садњом семенског материјала и кртоле, просечне масе од 50 до 70 грама, тако да у почетним фазама раста кромпир живи паразитски, на рачун матичне кртоле, а значајније потребе за водом јављају се у мају, јуну, јулу и августу. Тада је јако важно одржавање влажности земљишта на нивоу 70 посто пољског водног капацитета или 17,5 масених процената. Технички минимум влажности важан је како би се формирао опттималан број кртола по биљци, како би оне биле уједначене и правилног облика и да бисмо на крају остварили стабилан принос високог квалитета. Влага се чува благовременом и правилном дубоком обрадом земљишта, која је код кромпира на дубини од 30 до 35цм, потом равнањем земљишта у предзимском периоду и затварањем зимске бразде, а рано у пролеће, чим дозволи време и влажност земљишта падне на 65 до 70 посто пољског водног капацитета.
Тада почиње прављење банкова. То је важно урадити на време, а они се праве на 80цм између редова, како би банак био што виши, минимум 32 до 33цм. У тако припремљен банак саде се кромпири, садилица потом затвара банак, али он буде негде између 28 и 30цм, што значи да непосредно након садње, а пре ницања кромпира, а за то имамо 25-30-35 дана, у међувремену имамо још једну обавезну примену банкерица, како би се формирала правилна кућица, односно, потенцијал за формирање довољног броја кртола у кућици.
Наклијавање пре садње
Принос и квалитет кромпира зависи од квалитета садног материјала, климатских и земљишних услова, нивоа агротехнике, сорте и генетског потенцијала, спровођења мера неге и заштите, времена вађења, квалитета складиштења, прања и дистрибуције.
Како кртолу сачувати до идуће бербе
Врло ране и ране сорте углавном се користе за свежу потрошњу, док се за потребе прерађивачке индустрије користе све врсте сорти, како би континуитет производње и прераде трајао што дуже. Након вађења, а вади се при оптималној влажности земљишта, пре складиштења кромпиру се постепено спушта температура, не више од 2 до 3°Ц сваки дан. Кад падне на температуру од 4 до 8°Ц, пребацује се у складишта, где се контролишу температура и влажност ваздуха. Тако је могуће дуго чувати кромпир, чак 9 до 10 месеци, практично до пристизања првог раног кромпира.
Обавезна агротехничка мера је наклијавање кромпира. Код нас се то обично ради у производњи раног кромпира, али би било добро и да се примењује и у производњи физиолошки зрелог кромпира, без обзира на то да ли је намењен за свежу потрошњу или за потребе прерађивачке индустрије, односно прераде у чипс или помфрит. То је потребно да бисмо избегли сушни период током августа и септембра и да бисмо смањили потрошњу воде и испаравање. Тај период наклијавања кромпира разликује се у односу на сорту. Код раних сорти, наклијавање се ради 30 до 35 дана пре садње у просторији са довољно дифузног светла, а температура се одржава на нивоу од 15 до 18°Ц првих 15 до 20 дана, а затим се постепено спушта за један степен дневно, све док не дође до температуре при којој ће се садити, обично 7 до 10°Ц. У таквим условима формираће се 4-5-6 правилних, лепо развијених клица, карактеристичне боје светло до тамнозелене, код сорти љубичасте боје са значајним присуством антоцијанове пигментације, а клице морају бити чврсте, темељне, дебеле и не веће од 0,5 до 1цм, како се не би ломиле при садњи.
Наклијавањем је могуће убрзати производњу за 14 до 21 дан, обезбедити ранију понуду на тржишту, а тиме и већу цену. Нажалост, професионални произвођачи наклијавање слабо користе, јер немају навику, као ни адекватне просторије. Већина чува кромпир за садњу без светлости, а тада се клице издужују, постају беле, неквалитетне, лако се ломе при садњи и онда наклијавање нема ефекта.
Вађење раног кромпира
У производњи раног кромпира кртоле се могу сећи на половине или на трећине, и то још додатно поспешује рану производњу, али је важно то правилно урадити, бар на 10 до 15 дана пре садње, да би се формирао калус на сеченим местима, и како се ту не би населили сапрофити и патогени.
Кад кромпир досегне висину 10 до 15цм могуће је применити још једно огртање, како би део стабала додатно правилно растао, односно, како би се из њих правилно формирале кртоле. По једној кућици треба да се формира између 8 до 15 кртола, јер се тако омогућују високи приноси.
Рани кромпир се вади док је покожица под растом врло мекана. Из производње у заштићеном простору, уз непосредно покривање биљака агротекстилом, вађење кромпира почиње око Ђурђевдана и завршава се до краја маја. Из пластеника тунелског типа без додатног загревања с вађењем кромпира се почиње између 10. и 20. априла и овај посао траје до прве декаде маја, док производња раног кромпира на отвореном пољу, али без покривања агротекстилом, почиње крајем маја и завршава се до краја јуна. Већ половином јула почињу се вадити ране сорте физиолошки зрелих кромпира за свежу потрошњу у домаћинству или за потребе прерађивачке индустрије, и вађење је сукцесивно и траје до краја октобра.
Пандемија оборила тражњу и смањује нову производњу
Прошла година била је јако успешна и кромпир је доста родио, али произвођачи, због више разлога, па и пандемије, имају доста проблема с пласманом. До Илиндана је клима била изузетно погодна за производњу кромпира с падавинама правилно распоређеним, а резултат је била висока производња на целој територији Србије. Тако смо добили тржне вишкове од 250.000 тона које би у неким добрим годинама завршавале у земљама у окружењу или у Европској унији. Међутим, због пандемије коронавируса смањена је и потрошња и тражња и вероватно ће наши тржишни вишкови у значајној мери завршити на депонијама. Логично је да се зато преполовила тражња за квалитетним садним материјалом, тако да је ове године под кромпиром засејана више него двоструко мања површина.
Кад је у питању млади кромпир, због краћег трајања вегетације у просеку је потребно једно наводњавање. Физиолошки зрелом кромпиру, због дуже вегетације треба додати чак од 300-500мм воде.
Од белих сорти, заступљене су Ривијера – веома рана сорта с високим приносом, Карера, такође рана сорта с овалним белим кртолама, Лисета – рана до средње рана, Артемис – средње рана, изузетно родна сорта, Медилејн – средње рана до средње стасна сорта, Аризона – средње стасна сорта, Моларе – средње стасна сорта. Наши стручњаци, али и потрошачи, воле сорте с црвеном покожицом. Клеопатра је најранија црвена сорта кромпира, Белароса – рана сорта, Есме – нова, средње рана сорта, Курода – средње касна сорта, Рудолф – средње касна сорта. Код избора сорти важна је и дужина вегетације. Добар произвођач четвртину до трећину површина има под врло раним до раним сортама, четвртину до трећину средње раним, а остатак средње касним сортама, јер је на тај начин могуће обезбедити континуитет у производњи, понуди на тржишту и равномерно обезбедити снабдевање тржишта.
Ми смо навикли на Дезире – још увек је већа тражња за црвеним сортама, иако многе беле сорте могу да се лепо прже и пеку. Треба да се захвалимо на Дезиреу што нас је отхранио, али је ова сорта на неки начин превазиђена
Велики захтеви за хранивима
Кромпир има велике захтеве за хранивима, због чега се обавезно ђубри полузгорелим стајњаком у количини 40 до 50т/ха, заоравањем под основну обраду у јесен или 20 до 30т/ха згорелим стајњаком. Код производње раног кромпира, тој количини од 20до 30т/ха згорелог стајњака додаје се до 80кг азота и исте количине фосфора и калијума, јер вегетација није дужа од 65 дана. Код производње физиолошки зрелог кромпира, због дужине вегетације која иде и до 130 дана, на 20 до 30т/ха додаје се 120кг азота, 100кг фосфора и 120 до 140кг калијума.
