U odnosu na broj stanovnika opština Topola ima i najveći broj registrovanih gazdinstava na nivou cele Srbije. Preko 3.700 gazdinstava registrovano je u ovoj šumadijskoj opštini, koja se pretežno bavi voćarskom proizvodnjom, a ako se uzmu u obzir i nezvanični podaci voćnjaci se prostiru na čak 10.000 hektara. Ipak, i pored uspešne voćarske proizvodnje, Topolu svake godine pogađa grad koji nanosi ogromne štete, a ove godine ova vremenska nepogoda je poranila.
Rajko Milić u zaseoku Bor u Topoli ima osam hektara pod voćem i svake godine osigurava svoju proizvodnju. Međutim, ove godine nije stigao jer se krajem aprila desio grad koji je naneo ogromne štete.
„Uglavnom je sve pogođeno, šteta je od 90 do 100 odsto. Grad je sve uništio a mi nismo stigli da osiguramo. Obično osiguravamo oko prvog maja. Višnja je u fazi cvetanja, a kajsija i šljiva u fazi precvetavanja tako da nismo znali na koje količine da osiguramo. Hteli smo da osiguramo ali grad nas je preduhitrio. Već je šesta godina uzastopno kako nas grad tuče. To je nešto neverovatno, hvata jedan potez od kilometar do dva u širinu. Računica je sada nikakva, jer voće mora i dalje da se radi isto kao da nije ni udario grad, isto ko da je rodilo, čak su ulaganja i veća nego što bi bila kako bi se voćnjak pripremio za sledeću godinu“, rekao je Milić.
I u voćnjacima Dejana Markovića ista je situacija. Prerani grad naneo je ogromne štete breskvi i nektarini čiji plodovi sada mogu da odu samo u preradu za industrijsku proizvodnju, mada Dejan ni za to nije siguran.
„Niko ovde nije stigao da osigura, jer se tek sada formiraju plodovi i tek se sada zna količina koja će otprilike biti po hektaru da bi smo mogli da osiguramo. Grad je suviše rano nastupio i stari ljudi odavde kažu da ne pamte da je u tom periodu bilo grada. Šesta godina zaredom je kako ovde, na ovom istom mestu pada grad. Protivgradne stanice su dejstvovale, one su automatske ali nikakvog efekta nije bilo. Troškovi su ogromni hemija, gorivo, đubrivo i teško je sada da se bude na nuli. Roda ima ali kvaliteta nema, mahom je sada sve to za industriju za preradu, od izvoza nema ništa“, kazao je Marković.
Iako opština Topola još nije izašla sa zvaničnim podacima o šteti u voćnjacima, procene su da gubici iznose čak milion evra.
„Mi svi osiguravamo oko prvog maja, ne zato što to praznik rada već zato što nam tada osiguravajuće kuće daju popust od 10 odsto, za naše proizvođače je to dobro jer im i opština daje još 10 odsto subvencija, dok država daje 70 odsto i vi jednu polisu faktički dobijete uz 90 odsto povraćaja. Svuda u svetu u Austriji, Mađarskoj pa čak i kod naših komšija u Hrvatskoj postoji nezavisna komora procenitelja tako da bi to trebalo da se uvede i kod nas jer bi to dovelo i do većeg poverenja kod samih proizvođača“, napomenuo je član opštinskog veća Dragan Jovanović.
Iako raste broj osiguranika u Topoli problem je nastao zbog grada koji se desio krajem aprila, a u tom periodu voćari još uvek nisu mogli da procene količinu roda koju bi osigurali.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
